Najbolje namjere ne daju uvijek i najbolje ljude.
Činjenica je da su se vremena promenila, drugačiji su roditelji, a ni deca nisu ista. U novom svetu korisno je da razmotrimo različita iskustva i savete, da osvestimo kakvi smo roditelji.
Nedavno je gošća u jednom podkastu postavila retoričko pitanje svima nama: Odgajte li sinove ili muškarce?
Jer muškarac se ne postaje preko noći, već se polako gradi. Postoje načini, naravno, da se muževnost izgradi i kad je neko već odrastao, ali je mnogo lakše kad to roditelji na vreme urade.
Prenosimo zato koristan post sa Instagram stranice gateoflife, smatramo da je korstan za sve žene koje imaju sinove bilo kog uzrasta.
Bezuslovna ljubav i nežnost, bliskost i posvećenost je posebno bitna u ranom detinjstvu, beba treba da oseti da je zbrinuta i sigurna. Izbegavajte dopuštanje bebi da plače dugo iz ideja da će te je tako očeličiti.
U periodu detinjstva dečak treba da bude slobodan odnosno da mu se dopusti da trči, skače, urla i najbitinje prlja. Da mu se ne briskaju ruke svaki čas, presvlači garderoba, da mu se već pomalo ukazuje na važnost zaštite devojčica i nežnost prema njima. Tu se prave koreni čojstva i junaštva.
U školskom periodu muško dete bi trebalo da dobije svoj set obaveza u kući. Da zna da ne može da ustane od stola, a da ostavi tanjir za sobom na primer, da odlazi u prodavnicu kad šta zatreba, da obriše za sobom wc dasku i ostale stvari koje vam padnu na pamet.
Oba roditelja imaju bitnu ulogu naravno, ali je do neke 13. mama ključni faktor za formiranje muškarca. Ona treba već da postavlja dinamiku muško-žensko u odnosu na sina u smislu da mu već jasno stavlja do znanja da je „žena kraljica“. Na primer, ako sina od 12 godina i dalje vozate na treninge umesto da on sam prevozom ide (umesto da kao kraljica za to vreme nešto drugo radite dok njega učite da se sam o sebi brine), ili mu i dalje prinosite čašu, ili kese iz auta same vučete jer je on još mali – ono što zapravo radite je da mu gradite potpuno nepoštovanje prema ženama, a i od njega realno pravite nesposobnog čoveka.
U srednjoj školi već imate posla sa poluformiranim čovekom i hvatate poslednji voz da u svet pustite muškarca. Izbegavajte neograničeno finansiranje njegovih izlazaka i aktivnosti. Neka mera mora da postoji. Čak i ako ste imućni i nije vam problem, kroz redukciju novca ćete najbolje motivisati sina da se zauzme za sebe i čvrsto stoji na nogama. Na primer, u redu je pokrivati osnovne troškove života, ekskurzije i minimum izlazaka, ali ako mu dajete novac da izvede devojku u grad i finansirate 100% njihove aktivnosti tu ste već zakazali. Tu je idealna prilika da mu ukažete da on mora da obezbedi taj deo finansija kako zna i ume. A danas to nije neki veliki problem, kad je izbor poslova i načina zarade za srednjoškolce veći nego ikad. Upravo to koprcanje će ga motivisati da izađe iz komfor zone i polako preuzme odgovornost za sebe.
Polako nagoveštavate da sin neće moći da živi s vama neograničeno, mora da postoji neki krajnji period. Po mom mišljenju sve preko 21. godine je previše. Idealno bi bilo da čak prođe kroz neki period nelagodnosti i da mu s tom 21. godinom ne obezbedite odmah vi stan i sve što uz njega ide. Cimerovanje s nekim na drugom kraju grada, putovanje po svetu o njegovom trošku, vojska i slično će biti ritualni prelazak za njega iz dečaštva u odrasli svet.
Idealno bi bilo naravno da sve ovo dečak vidi u svom ocu – i samostalnost i poštovanje žena, vrednoću i akciju. Međutim ako otac to sve nije, ili nije prisutan apsolutno je dovoljno da mama sve gore napisano sprovede u realnost.
Naravno da uz sve navedeno mora da postoji i ogromna doza ljubavi, bliskosti, humora i oslonac koji uvek nudite. Vaš sin je idealna prilika da svetu podarite neviđenog muškarca.
P.S. Važno je napomenuti da čak i kad radimo sve kako treba kao roditelji, deca su ipak svoja i vi ste im dobar vetar u leđa, ali nikad ništa nije zagarantovano da će ispasti sve kako biste voleli da bude.
