Jasna Đuričić, najbolja glumica u Evropi za 2021. godinu
Jasna Đuričić, glumica koja u filmu “Quo vadis Aida” igra glavnu ulogu Aide, proglašena je najboljom glumicom na dodjeli 34. Evropske filmske nagrade.
– Sada imam dokaz da sam evropska glumica. Hvala Akademiji. Prvo želim zahvaliti ekipi “Quo Vadis, Adia?”. Vi ste najbolja ekipa, uvijek ćete mi ostati u srcu – rekla je Đuričić.
Zahvalila se porodici, prijateljima i Jasmili.
– Dali ste mi nešto, dali ste mi priliku i prostor da konačno kažem sve što mislim, osjećam o ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Jasmila, hvala ti što si zakoračila tamo gdje se niko drugi nije usudio otići. Ovo je nagrada posvećena svim žrtvama i majkama – istakla je.
Jasna Đuričić je rođena u Rumi 16. aprila 1966. godine. Završila je Akademiju umjetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše. Bila je stalni član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu od 1990. godine, gdje je bila prvakinja Drame.
“Bila sam se pomirila s tim da nema filma u mojoj karijeri, ali nikada nisam dopustila sebi da budem malodušna. Danas ljudi vole da kažu: ‘Što si gori, to ti je bolje, što lošije radiš, bolje prolaziš.’ Ja ne podržavam taj stav i ne dopuštam sebi takve misli. Verujem u to da svakoga ko je bio vredan i pošten i prema sebi i drugima čeka nagrada“, rekla je Jasna svojevremeno.
Njeni roditelji nisu imali nikakve veze sa umjetnošću, otac je radio u trgovini, a mama čitav život kao knjigovođa, ali su joj pružali beskrajnu podršku kada je odlučivala o svom budućem pozivu.
Ideja o glumi vrtjela se oko nje stalno, a sve je krenulo od Jasnine nevjerovatne znatiželje za životom, njenih širom otvorenih i jako živih očiju, neke želje za stalnim pokazivanjem – da pjeva, igra, zabavlja druge, imitira…
Veliki ormar u garaži prepun stare garderobe, koju je njena majka skupljala i nosila u Crveni krst, bio je pravo carstvo.
Mijenjala je uloge u zavisnosti od toga šta dohvati. Glupiranje se nastavljalo uvečer ispred TV-a, igrala je uz muziku, onako pripremljena za krevet.
“Borili su se da me stave na spavanje. Imala sam previše energije”, seća se. “A bila sam i prgavo dete, mnogo sam se tukla.”
Na jednoj priredbi u Domu kulture u Rumi, gradu u kome je i rođena, trebalo je s drugom djecom iz vrtića da izrecituje pjesmicu o proljeću.
Svi su dobili po jednu strofu, a odmah poslije nje bilo je predviđeno da nastupi njena drugarica Verica.
“Verica je bila sitna kao miš, nežna i preslatka. Toliku je tremu imala da je odjednom počela pre mene da govori svoj deo. Samo sam joj zalepila ruku preko usta. Briznula je u jezivi plač. Njena mama je istrčala na pozornicu da je uteši. Moja majka je urlala, a ja sam rekla: ‘Pa eto joj!’ Jedva se program nastavio”, rekla je glumica za Blic ženu.
Previše vatre i energije je u njoj, isključiva je, odsječna i često samu sebe nervira zbog toga.
“Meni je najteže, ako mi iko veruje. Samo sada više nisam svađalački tip, čak i ne znam da radim to na neki klasičan, ‘ženski’ način. Moja ćerka Una je Lavica takođe, a moj muž Boris je strelac. Kad je sklad, onda je besprekorna harmonija, a kad je frka, najbolje je da se neko ukloni. Srećom, ja se ispraznim, i to je to, bes i ljutnja me ne drže dugo.”
Nema bliskosti ako se šuti
Kaže, treba sebe tjerati na pražnjenje, reći ljudima u čemu je problem… Važno je to jer šutnja izaziva nerazumijevanje među ljudima.
Jasna sebe definiše kao majku i suprugu, pa tek onda kao glumicu i profesoricu glume na Akademiji u Novom Sadu.
“Žena stasa kada dobije dete. Sve se jako lepo složi i odjednom ti postane jasno šta je važno, šta je manje važno, a šta uopšte nije važno. Uspostavi se sistem vrednosti. To je trenutak kada prestaneš grčevito da razmišljaš samo o sebi”, priča.
Najveći problem je naći nekog ko može da te razumije, priznaje. I Borisu Isakoviću, glumcu za koga je udata, i njoj ovo je drugi brak.
“Divim se ljudima koji od početka do kraja izguraju zajedno. Meni je bilo jezivo teško i dugo sam smatrala razvod braka svojim najvećim neuspehom, životnim porazom. Moji roditelji su se voleli do poslednjeg dana, došla sam iz tradicionalne porodice. Onda sam shvatila da je još gore ako ljudi u braku muče decu. Nije strašno priznati neuspeh i dati sebi i drugu i treću šansu, i četvrtu ako treba.”
Što bi rekle babe, sve prođe i sve se zaboravi. Kaže Jasna da ništa ne bi mijenjala. Brzo ju je stigla nova ljubav, ljubav kakvu nije mogla ni da zamisli.
“A za dete je najvažnije da ima mirnu situaciju u kući i da dobija mnogo ljubavi sa svih strana. Mogući su svi oblici porodice”, tvrdi.
Una je njena kćerka iz prvog braka, a Boris iz prvog braka ima Stefana. Nemaju zajedničku djecu, iako su već 12 godina zajedno.
“Kada smo mogli, nismo hteli Unu i Stefana da povredimo jer su bili mali, a posle je prošao voz”, smeje se. “Una i Stefan su jedno drugom dobro društvo.”
Jasna je ostvarila brojne pozorišne, filmske i TV uloge.
Trenutno je profesorica glume na Akademiji umjetnosti u Novom Sadu.
SB
***
Jasna Đuričić nedavno je proslavila 25 godina braka sa suprugom Borisom Isakovićem, takođe glumcem. Ona već u svojoj vitrini ima Dobričin prsten (najmlađa dobitnica), kao i nagradu za životno delo Udruženja dramskih umetnika Srbije.
