Novi visoki predstavnik stupa na dužnost 1. avgusta
Kristijan Šmit može da donese promene u BiH
Nemac Kristijan Šmit koji će za dva meseca preuzeti ulogu novog visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu raduje se tom zadatku, rekao je za bosanske medije, dodajući da je najvažnije da „zemlju ispratimo na njenom izazovnom putu ka Evropi“.
Piše: Ivana Šundić Mihovilović – Danas.rs
Esad Bajtal, sociolog i filozof iz Sarajeva, nema dileme povodom toga može li novi visoki predstavnik u BiH nešto da menja.
„Može i treba da mijenja“, kaže Bajtal za Danas.
„To mu ja valjda prva i jedina zadaća. Da aktivno radi i dovodi stvari u red. Jer da je sve u redu, ne bilo potrebe za visokim predstavnikom. Od njegovog pasivnog prisustva građani BiH nemaju ništa“, ukazuje naš sagovornik dodajući da se „napredak odvijao samo onda kada su, raniji visoki predstavnici koristili svoje ovlasti i mijenjali one pojedince i politike koji su opstruirali Dejton ili radili protiv njega“, bez obzira, kaže, da li su to činili otvoreno ili sofisticirano.
„Danas na sceni imate i jedne i druge. On dolazi zbog njih, i kao jedini legitimni tumač Dejtona – mirovnog sporazuma – treba da nas oslobodi takvih ma sa koje etno-strane dolazili“.
Bez toga će ova zemlja, kaže Bajtal, „daljim pasivnim odnosom međunarodne zajednice i visokog predstavnika, biti ostavljena na milost i nemilost onih koji je razvaljuju (SNSD, HDZ), i onih koji je lažno brane (SDA)“.
Ističe da „cijenu tog bosansko hercegovačkog politikantskog igrokaza, ni krivi ni dužni, i izbornim inžinjeringom sistematski varani, plaćamo samo mi – građani. Uz sve to, i u namjenski projektovanoj i održavanoj etno-razjedinjenosti, potpuno smo nemoćni“.
Naš sagovornik kaže da sve dok „razdruženi etno-podanici Bosne i Hercegovine, uz pomoć i podršku visokog predstavnika, ne ustanu u svoju odbranu kao združeni građani, neće biti ni promjene ni napretka. A dotle, kao jedini spas ostaje ovo što svih poratnih godina svakodnevno gledamo – masovno i bezglavo bježanje iz ove zemlje. Bježanje koje stranački mediji, verbalno-kozmetički i licemjerno-eufemistički, nazivaju odlaskom“.
Bajtal zaključuje da „to mora prestati“, kao i „združeno i sve prozirnije miješanje Beograda, Zagreba i Moskve u unutrašnja pitanja ove zemlje i klero-etničko sluđivanje njenih građana“.
