Govor tijela

Govor tela je jednako važan, a u mnogim slučajevima i važniji od verbalnih poruka. Govor tela nam otkriva ono što sagovornik (iz nekog razloga) ponekada ne želi o sebi da otkrije.

(Buka –  Aleksandar Pejčić)

Govor tela najpotpunije kompletira poruke koje dobijamo od naših sagovornika. Ako obraćamo pažnju na govor tela, u prilici smo da saznamo mnogo više nego što bismo saznali slušanjem samo verbalnog dela komunikacije.

Svaki (dobar) trening veština komunikacije u obzir uzima neverbalne poruke i govor tela. Svaki terapeut i life coach, neminovno obraća pažnju na govor tela svog klijenta kako bi ga razumeo što kompletnije.

Telesni govor ponekada upotpunjava ono što kažemo, međutim, u mnogim situacijama je u kontradiktornosti s verbalnim porukama. U tom slučaju, praćenje i razumevanje govora tela nam daje kompletniji uvid u želje, osećanja i probleme našeg sagovornika.

Govor tela je aspekt komunikacije koji nam može pomoći u radu s klijentima. Međutim, pored namere life coach-a da što potpunije razume svog klijenta, govor tela je predmet interesovanja mnogih ljudi. Često čujemo da partneri u intimnim, ljubavnim vezama, pokušavaju da čitaju govor tela osobe koju vole, želeći da na taj način bolje razumeju poruku koju im šalje, no, takođe, želeći da primete da li je partner iskren. Mnogi kažu da je poznavanje govora tela poput detektora laži.

S druge strane, lideri uspešnih kompanija, menadžeri i ljudi na rukovodećim pozicijama, često odlaze na life coaching treninge kako bi ovladali veštinama neverbalne komunikacije, zarad što boljeg prezentovanja i karijernog napretka.

Govor tela više ne predstavlja enigmu. U stanju smo da proučimo znakove ljudskog neverbalnog ponašanja i da ih koristimo kao dodatak verbalnim porukama.

S druge strane, proučavanje govora tela nije lako. Ako uzmemo u obzir da pojedina istraživanja tvrde da prosečna osoba proizvodi oko sedamsto hiljada različitih pokreta, jasno je da će nam biti potrebno vreme ukoliko želimo da se izveštimo u razumevanju neverbalne komunikacije.

Govor tela, takođe, zavisi od konteksta. Isti pokreti u određenoj situaciju ne moraju imati isto značenje kada se osoba nalazi u drugačijoj situaciji.

Ako govor tela pokušavamo uvek da interpretiramo na istovetan način, možemo pogrešno razumeti našeg sagovornika. govor telaNa primer, kada neko trlja oči (što se često tumači kao neverica) on može, jednostavno, pokazivati znakove pospanosti ili iritacije oka. Ukoliko, bez uvida u kontekst,  gledamo osobu koja je prekrstila ruke (što se uglavnom tumači kao odbrambeni telesni stav), pogrešno ćemo zaključiti da se distancira, da je ljuta, da se od nečega brani, iako joj je možda samo hladno i pokušava da se ugreje. Na kursevima neverbalne komunikacije nas uče na dodirivanje nosa ukazuje na anksioznost i pokazuje da naš sagovornik govori neistinu. Iznova, ako ispustimo iz vida kontekst, pomislićemo da ta osoba nešto krije ili izvrće istinu, dok je jednako verovatno da je alergična, prehlađena ili ima  iritaciju nosa.

U slučaju tumačenja neverbalne komunikacije, kao i verbalne i svakog međuljudskog odnosa, ne smemo iz vida gubiti kontekst. Ukoliko se čvrsto držimo uverenja da samo “naučili” znakove neverbalne komunkacije i da poznajemo govor tela, često ćemo bivati u zabludi i pogrešno tumačiti poruke naših sagovornika.

Smernice za razumevanje neverbalne komunikacije valja razumeti upravo kao smernice. Komunikacija je odnos, nije robotizovana i ne možemo generalizovati znakove, kako verbalnih, tako i neverbalnih poruka. Govor tela otkriva mnogo jedino ako smo pažljivi, uzimamo kontekst u obzir i istinski želimo da razumemo sagovornika. Ukoliko govor tela učimo da bismo bili sposobno da “hvatamo” ljude u nedoslednostima, “provaljujemo” laži” i manipulišemo, verovatno ćemo češće biti u zabludi, nego što ćemo uspevati da poboljšamo komunikaciju s drugima  i da ih zaista razumemo.

 

Tekst je preuzet sa portala Pozitivna psihologija