Vest: Francuska se ne odriče karikature Muhameda – islamske zemlje se odriču francuskih proizvoda
Po Bibliji, pravljenje slika radi klanjanja ili radi obožavanja onoga ko je na slici jeste greh kršenja Prve zapovesti (ako se neko klanja slici) ili Druge zapovesti (ako se klanja onome ko je na slici, a putem slike). Muslimani, po slovu, formalno shvataju ove zapovesti, pa tvrde da je samo pravljenje slike Muhameda greh, čak i ako ih neko ne koristi u verskoj službi.
Apsurdno je što je svrha Božjeg zakona da nas sačuva od idolatrije, a islamska reakcija na karikature Muhameda upravo otkriva da im je Muhamed i te kakav idol. Ako smo uvredljivi kada neko skrnavi naše verske vrednosti, proroke, lidere, običaje, i sl, to znači da smo ih stavili na mesto Boga, i da nam religija uopšte nije pomogla da se rasteretimo od sebe i svoga Ja, već je, što je čest slučaj, postala izgovor za motive našeg Ja. Vernici su u proseku gori od ateista, jer ih motivi kojima su pobuđeni na versku revnost čine uvredljivijim, agresivnijim i nasilnijima nego što bi bili da su ateisti. Ko čini dobra dela iz straha nečiste savesti, on je iz tog istog straha sklon sumnjičavosti, teoriji zavere i projekciji. Ko čini dobra dela iz gordosti, on je iz gordosti uvredljiv i sklon nasilju. Ko čini dobra dela iz sebičnog sentimenta, on izgubi dobrotu čim mu prvi jači stres pokvari osećanja i zato je sklon da represivnim putem zabrani svaku kritiku i preispitivanje koji bi kod njega pokvarili lažni mir. Kod muslimana je možda više nego kod drugih zastupljeno sputavanje ispoljavanja greha iz straha od kazne ili sramote svoje gordosti, pa zato takav vernik ne može da trpi one koji taj greh otvoreno ispoljavaju, jer bi sam voleo da ga upražnjava, ali ne sme zbog osude savesti. To licemerstvo formira kod njega jaku sklonost ka lažnom moralnom osuđivanju kao i jaku potrebu da represivnim putem druge primora na ono isto licemerstvo pod kakvim se sam nalazi!
U ovom sukobu između Francuza i muslimana vidimo da i sami Francuzi pokazuju kultni odnos prema slobodi govora. Svrha građanskih sloboda govora jeste da pruži čovekovoj ličnosti sve što je potrebno za njen zdrav razvoj i da omogući da svoj kreativni duh maksimalno izrazi na dobrobit sebi samoj, bližnjima i čovečanstvu, a ne da slobodu zloupotrebljava radi zla u koje svakako spada i ovakvo ruganje nečijem proroku.
Pogledajmo kako je pojam slobode lepo objasnio naš socijalista Svetozar Marković:
“Politička i građanska sloboda, dakle, to su neophodni uslovi za razvitak svakog naroda. Sloboda je sredstvo; menjanje ekonomskih i društvenih odnosa naroda, uveličavanje umnog i materijalnog bogatstva naroda ― to je cilj naroda. Kad bi se cilj slobode sastojao samo u tome da se može naprazno larmati po parlamentima, po pijacama, i klubovima ili brljati po novinama i knjigama, onda sloboda ne samo da ne bi vredela one krvi sto je narodi proliše za nju i još do sada prolivaju, već ne bi vredela ni ovo malo mastila što sam ga ja prolio dok sam napisao ovaj članak. Sloboda je dragocena svakome ko je razume po onim dragocenim rezultatima što ih ona donosi.” (Svetozar Marković)
Zapazimo i ovo, počeci prave demokratije, Amerika, XVII vek, advokat i guverner prvih 12 kolonija, John Winthrop:
“Nemojmo biti u zabludi o onome što valja razumeti pod našom nezavisnošću. Postoji, naime, jedna vrsta izopačene slobode koja je zajednička i životinjama i ljudima, a sastoji se u tome da se radi šta se kome svidi. Ta je sloboda neprijatelj svakog autoriteta; ona ne trpi nikakva pravila, s njom se srozavamo ispod sebe samih; ona je neprijatelj istine i mira; pa i Bog je smatrao da treba da ustane protiv nje. Ali postoji i jedna građanska i duhovna sloboda koja snagu crpe iz zajednice i koju sama vlast ima dužnost da štiti; to je sloboda da se čini sve što je pravo i dobro bez straha. Tu svetu slobodu treba da branimo u svim slučajevima; pa ako treba i život svoj za nju da založimo.” (John Winthrop)
Ali danas se pojam slobode totalno izopačio tako da se pojmom slobode podrazumeva pravo čoveka da živi neodgovorno prema samom sebi, drugim ljudima i prema čovečanstvu, pa uz to da ima prava bude glup i slep prema posledicama svoga izbora, i da niko njegovu savest kakvom razumnom kritikom ne uznemirava, što je očito pravo koje danas većina sa najvećom zahvalnošću upražnjava.
