Prvi put u svijetu izvršena transfuzija krvi koja je napravljena u laboratoriji
Prvi put je krv napravljena u laboratoriji data ljudima koji su učestvovali u kliničkom ispitivanju, kažu britanski istraživači.
Male količine, oko par kašika, testira se kako bi se ustanovilo kako krv iz laboratorije deluje na telo.
Najviše krvi za transfuzije još uvek se dobija od ljudi koji je doniraju.
Ipak, krajnji cilj ovog istraživanja je proizvodnja izuzetno retke krvne grupe do koje je teško doći.
Ona je neophodna onima koji zavise od redovnih transfuzija krvi, poput ljudi koji imaju anemiju srpastih ćelija.
Ako krv ne odgovara, telo počinje da je odbacuje i lečenje ne uspeva.
Ovaj nivo podudarnosti tkiva prevazilazi dobro poznate krvne grupe A, B, AB i 0.
Profesorka Ešli Toje sa univerziteta u Bristolu rekla je da su neke grupe „zaista, zaista retke” i da „možda samo 10 ljudi u zemlji” može da da tu krv.
Trenutno na zalihama u Britaniji postoje samo tri jedinice krvne grupe „Bombaj” – prvi put ustanovljene u Indiji.
Dakle, kako se pravi krv?
U istraživačkom projektu učestvuju timovi iz Bristola, Kembridža i Nacionalnog zdravstvenog sistema.
Oni su usredsređeni na pravljenje crvenih krvenih zrnaca koja prenose kiseonik iz pluća.
Evo kako to funkcioniše:
- Počinju normalnim davanjem pola litre krvi (oko 470 mililitra)
- Magnetne perlice se koriste za izvlačenje fleksibilnih matičnih ćelija koje su sposobne da postanu crvena krvna zrnca
- Ove matične ćelije rastu u velikom broju u laboratorijama
- I zatim postaju crvena krvna zrnca
Proces traje oko tri nedelje, a početna količina, od oko pola miliona matičnih ćelija, rezultira sa 50 milijardi crvenih krvnih zrnaca.
Oni se filtriraju kako bi se dobilo oko 15 milijardi crvenih krvnih zrnaca koja su u pravom stadijumu razvoja za transfuziju.
„Želimo da napravimo što je moguće više krvi u budućnosti, tako da je vizija u mojoj glavi – soba puna mašina koje je kontinuirano proizvode od normalnog davanja krvi”, kaže profesorka Toje.
Prvo dvoje ljudi učestvovali su u ispitivanju, a cilj je da se krv testira kod još najmanje 10 zdravih dobrovoljaca.
Oni će dobiti od pet do 10 mililitara u razmaku od najmanje četiri meseca, jednu dozu obične krvi i jednu dozu napravljenu u laboratoriji.
Krv je obeležena radioaktivnom supstancom, koja se često koristi u medicinskim procedurama, tako da naučnici mogu da vide koliko je dugo u telu.
Nadaju se da će krv napravljena laboratoriji biti snažnija od normalne.
Crvena krvna zrnca obično traju oko 120 dana pre nego što ih treba zameniti.
Tipično davanje krvi sadrži mešavinu mladih i starih crvenih krvnih zrnaca, dok je krv napravljena u laboratoriji sveža, tako da bi trebalo da traje 120 dana.
Istraživači veruju da bi to moglo da znači da će u budućnosti potrebe za davanjem krvi biti manje.
Međutim, postoje značajni finansijski i tehnološki izazovi.
Prosečno davanje krvi u Velikoj Britaniji košta Nacionalni zdravstveni sistem oko 130 funti.
Pravljenje krvi će koštati mnogo više, iako iz istraživačkog tima ne kažu koliko tačno.
Još jedan izazov je da se sakupljene matične ćelije na kraju same iscrpe, što ograničava količinu krvi koja se pravi.
Biće potrebno više istraživanja da bi se proizvele količine koje bi bile klinički potrebne.
Doktor Faruk Šah, medicinski direktor za transfuziju u Nacionalnom zdravstvenom sistemu kaže da ovo vodeće istraživanje u svetu postavlja temelje za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca koja se mogu bezbedno koristiti za transfuziju ljudi sa poremećajima poput srpastih ćelija.
„Potencijal da ovaj rad koristi teškim pacijentima za transfuziju je veoma značajan”, dodao je.
