Odlučio sam da strancima prestanem pričati o Bosni, ionako misle da se ili šalim ili lažem, jer im nije jasno kako jedna takva država može da postoji. Moje priče o ministrima obrazovanja koji su lažirali diplome i ostali na poziciji ministra, ili o profesorima i asistentima koji su unajmljivali druge ljude da im pišu doktorate i master teze u njima izazivaju šok, nevjericu i gađenje. Ja isto tako reagujem kad o tome pričam nekom našem, meni taj šok, nevjericu i gađenje izaziva to što moj sugovornik uopće ne reaguje, “naši” sugovornici su se pomirili s takvom situacijom, i ne žele je mjenjati.
Ista stvar sa davanjem mita doktorima, policiji, profesoru, šalteruši. Absurd teški da će te kod nas prvo pitati jesi li se probao “dogovoriti” sa nekom osobom na funkciji, a ne jesi li ga prijavio inspekciji, pizda mu materina pokvarena. Koliko je to nadrealno da u Bosni moraš ljudima plaćati iz svog đepa da urade posao za koji su oni već uredno plaćeni? Da ti obezbjede zdravstvenu njegu, snime kosti, urade analizu, registruju firmu, bez da te jebu u zdrav mozak, jer oni tumače zakon kako njihovoj guzici paše.
Facebook stranicu “Diplomski Radovi” lajkuju neki moji prijatelji koji rade na fakultetima. U pitanju je firma koja piše diplomske, magistarske, doktorate itd, u zamjenu za novac. Ti ljudi to rade čiste savjesti, naprosto im nije ni jasno šta oni tu griješe, neki drugi, su mi već nudili pare da im ja napišem te iste radove, prijavio sam ih fakultetu, par mjeseci kasnije sam im vidio slike s promocije, ljudi uredno završili fakultet. Spoznao sam i za neke treće koji hladno priznaju da izmišljaju rezultate nekih svojih analiza, koje su objavljene u naučnim časopisima, jer oni te iste ne znaju uraditi, mada drže vježbe iz tog predmeta (i prije nego što kažete Travnik, Kiseljak, Brčko, u pitanju je osoba sa državnog fakulteta).
Doživio sam već tolike apsurde tokom rada i studiranja, pa da sam neki pisac već odavno bi napisao roman o tome. Roman koji bi strani književnici ocjenili kao “remek-djelo apsurda, u Kafkinom stilu”, ne znajući da je u pitanju samo prenošenje Bosanske stvarnosti na papir. Ništa ja tu ne bi izmišljao, već samo opisao kakva je Bosna. Stranci bi se smijali i ibretili, a naši bi ga zanemarili jer u njemu ne bi našli ništa novo, ništa šokantno, već samo šturu svakodnevnicu.
Piše: imer91
Buka
