Kultura

“Današnja djeca su ili predatori ili žrtve”

Dečja agresivnost je uvek postojala, ali ovo što se sada događa je ekstrem, više nema sredine, kaže za B92 psihijatar Milan Milić.

 Kako je rekao u Kažiprstu, među decom postoji ozbiljna polarizacija na žrtve i predatore, odnosno na one koji su “glavni” i na one koji su kinjeni.

“Zato je neophodno da kao društvo ozbiljno pristupimo mentalnoj higijeni. Mi prema tome imamo olak odnos, nedovoljno se bavimo mentalnim zdravljem, pre svega u preventivi”, rekao je Milić.

Govoreći o još jednom slučaju vršnjačkog nasilja u Srbiji, kada su vršnjaci zlostavljali đaka jedne novosadske škole, on kaže da celokupan odnos društva prema održavanju mentalnog zdravlja i preventivi škripi i to na svim nivoima – od zdravstva do obrazovanja.

Kako je rekao, i zakonodavstvo mora da bude restriktivnije, ali i školski psiholozi moraju više da se angažuju.

“Mi imamo agresiju kao biološki potencijal. Tu činjenicu ne možemo da zanemarimo i ne možemo da se pravimo da ona ne postojI”, rekao je Milić.

“Statistika kaže da dvadeset odsto stanovništva ima psihičke probleme. Kod nas sekundarno lečenje funkcioniše, ali ono pre toga škripi”, smatra Milić.

U osnovnoj školi “Isidora Sekulić“ u Beogradu, kako javljaju čitaoci  portala Srbija danas, dogodilo se nasilje među vršnjacima. Naime, jedna čitateljka javila se kao očevidac događaja u toj školi.

Kako je navela, u dvorištu škole zatekla je kako jedan učenik šutira drugog učenika:

“Pre sat vremena u školi “Isidora Sekulić” videla sam dečaka koga je šutirao drugi dečak. Školskog policajca i dežurnog nastavnika nije bilo nigde” rekala nam je ona.

Ona je pokušala da spreči nasilje, ali je tada nasilnik nasrnuo i na nju.

“Stigla sam na kraju, kad ga je pitao: “Jel hoćeš još?“. Mali je sedeo na betonu, brisao usnu. Okrenula sam se prema njemu, pitala šta radi, da li je normalan. Odgovorio mi je da ga je provocirao. Dvojica su stajala pored, gledali, nisu ga dirali, ali ni branili. Kad sam krenula da vičem, krenuo je i na mene… Izvadila sam telefon da ga slikam, krenuo je da viče: “Šta hoćeš, šta slikaš?“, pa je moj kolega stao između. Okrenuo se i otišao, a mali se vratio u školu” ispričala je čitateljka portala.

Na pitanje kako dolazi do situacija u kojima čovek sebi oduzme život, kao u slučaju muškarca u jednoj poznatoj beogradskoj poslastičarnici, Milić kaže da je teško dati konačni odgovor i reći da li je u pitanju hrabrost ili kukavičluk.

“Zakon za samoodržanjem jeste jak, ali se čovekov život ne sastoji samo od biološkog opstanka. Postoje i psihogene potrebe, ljubav, osećaj pripadnosti, uspeh, dominacija. Punoća života je važna kao i ono esencijalno za biološki opstanak. Nekada je stepen onoga što čini naš smisao toliko veliki da prevazilazi sam opstanak”, kaže on.

Govoreći o samoubistvu bombom, psihijatar kaže da taj čin govori o odlučnosti, ali i da to što je čovek tražio od radnika da izađu iz poslastičarnice ukazuje na prisebnost.

“Moguće je da za njega taj prostor ima simbolično značenje, nije hteo ni da ga uruši, već je legao na bombu. Više ćemo saznati iz istrage”, kaže Milić.

Izvor: B92/Srbija danas

Tags
Show More

Related Articles

Back to top button
Close
Close