Alis Vajdel – žena koja je vratila desničare u Bundestag

Za vreme kampanje Vajdel je izašla iz svojih naoko uglađenih okvira pa je tako govorila o Šuldkultu, pozvala kancelarku Merkel da prestane da se izvinjava zbog nacističkih zločina, a spomenula je u nekoliko navrata i kako bi joj sudila zbog nepoštovanja zakona tokom izbegličke krize

 

Alis Vajdel ušla je u trku za Bundestag sa nevelikim šansama, a zatim je uvela nemačke desničara po prvi put nakon Drugog svetskog rata u Parlament. Njen zadatak bio je da omekša imidž AfD stranke u Nemačkoj, i u tome je uspela.

Vajdel ima doktorat iz ekonomije, bivša je bankarka u Goldman Saksu. Vajdel je takođe lezbijka i majka dvoje dece, živi s partnerikom imigrantkinjom, sa Šri Lanke. Ona otvoreno govori o svojoj seksualnoj orijentaciji, godinama je živela u Kini i ima kuću u Švajcarskoj.

Vajdel je rođena 1979. i odrasla je u pokrajini Nordrhajn-Vestfalen. Na studijima ekonomije na Univerzitetu Bajrut bila je student generacije, a za nastavak školovanja u Kini dobila je stependiju kompanije Konrad Adenauer. Pre nego što je ušla u politiku Vajdel je radila i u mesnoj industriji. Njen otac Gerhard član je AfD-a, stranke kojoj se Alis pridružila 2013. godine.

Ona je sve samo ne tipična pripadnica desnice. S partnerkom i decom živi u švajcarskom Bielu, siromašnom levičarskom gradiću u kojemu su gotovo deset odsto stanovnika muslimani. U ovom gradu odrasla je njena partnerka Sara Bosard. Ona je kao dete stigla sa Šri Lanke kad ju je usvojila jedna švajcarska porodica. Njih dve imaju dva sina, žive u centru grada, nedaleko od četvrti u kojoj su džamije i centri u kojim se susreću muslimani. U Švajcarskoj plaća i porez.

Vajdel ne vidi problem u svom izboru političke stranke. U AfD-u takođe smatraju da su dobrobiti koje stranka ima od Vajdel vredne toga da se zažmuri zbog njene seksualne orijentacije i netradicionalnih životnih izbora. Ona sama zalaže se za očuvanje postojećeg stanja, odnosno za to da homoseksualni partneri mogu da žive u registrovanom partnerstvu, a smatra i da privatni život mora biti odvojen od političkog.

S AfD-om se slaže po pitanju stava prema islamu, politike nespašavanja evra i bezbednih granica. Strance, smatra, treba prihvatiti ako donose napredak, a izbeglice bez kvalifikacija i obrazovanja nazvala je “poslednjim ekserom u kovčegu nemačkog socijalnog sistema”.

Nemački mediji pisali su nedavno i kako je ova političarka na crno zaposlila ženu, izbeglicu iz Sirije, kao čistačicu. Potvrdila je to i ona, rekavši kako je pre dve godine upoznala porodicu iz Damaska kojoj je pomogla kad su stigli u Švajcarsku, a kasnije je njihova kćerka pomagala, iz zahvalnosti, njenoj partnerki za vreme trudnoće. Rekla je i kako ženi koja im je pomagala nikad nije platila ništa, ali i da je ta primer bila pravi primer integracijske volje.

Za vreme kampanje Vajdel je izašla iz svojih naoko uglađenih okvira pa je tako govorila o Šuldkultu, pozvala kancelarku Merkel da se prestane da se izvinjava zbog nacističkih zločina, a spomenula je u nekoliko navrata i kako bi joj sudila zbog nepoštovanja zakona tokom izbegličke krize.

Uz slogan AfD-a “Novi Nemci? Mi ćemo ih stvoriti”, Vajdel je svojoj stranci osigurala 87 mesta u Bundestagu. Po prvi put nakon pada nacizma 1945. u nemačkom parlamentu će zahvaljujući njoj sediti radikalni desničari.