Filip David: Slučaj tropskog voća

Suđenje Darku Šariću, velikom narko-bosu, kako je dugo najavljivano, pretvara se u neku vrstu tragikomedije. U javnosti, kako suđenje odmiče, postaje poznato pod nazivom ”Slučaj tropskog voća”. Iako još ništa konkretno nismo doznali, posledice onoga što je glavni optuženi kazao mogu se nazvati dramatičnim: smenjeni su svi načelnici kriminalističke policije sa neobičnim obrazloženjem da su časni i pošteni, da su dobro radili svoj posao, ali da su mogli uraditi i više.

Samo suđenje počinje da liči na neko literarno štivo, na dela pisaca koji su uspešno spajali kriminalno, groteskno i fantastično. Neki likovi kao da su izašli iz književnog šinjela Džozefa Konrada, Čestertona ili Borhesa.

Suđenje se odvija u šiframa. Imena glavnih junaka su kodirana: Miša Banana, general Papaja, Mango. Sve južna voćka do južne voćke. Možda bi tačnije bilo reći: parodija književnog žanra, ali i parodija suđenja.

Još nije sasvim jasno šta se krije iza ovih potresa u policijskoj službi i pravih razloga smena. General Papaja, iliti načelnik Dragoljub Milović, načelnik uprave kriminalistike policije, uspešno je prošao na poligrafu, što bi trebalo da znači kako su optužbe na njegov račun neutemeljene. Naglašava se njegovo poštenje, zasluge u službi. A ipak ga smenjuju. Neki komentatori izjavljuju kako su sve ove smene udar na Službu. Ali, ko to čini i zašto? Šta je u pozadini ”Slučaja tropskog voća”?

Da li političari na vlasti žele svoje odane ljude na ključnim mestima u policiji ili je reč, kako često slušamo, o želji da se policija potpuno profesionalizuje? Do sada se ta obećanja o profesionalizaciji i u nekim drugim važnim državnim službama nisu ispunila. Naprotiv, u već oveštaloj tradiciji srpske politike sva ključna mesta u državi dobijaju partijski kadrovi, politički prebezi i simpatizeri.

Nejasan je pravi povod za neočekivane smene u policiji. U slučaju generala Dragoljuba Milovića neki to dovode u vezu sa zakasnelom osvetom zbog odlučnog delovanja u policijskoj akciji ”Sablja” koja je usledila neposredno posle atentata i ubistva premijera Zorana Đinđića. To je, bez sumnje, bila jedna od najuspešnijih policijskoj akcija u savremenoj Srbiji kada su pohapšeni mnogi kriminalci, rasturen ”Zemunski klan” i otkrivene ozbiljne veze između kriminala i politike. Zatvora su dospeli i neki poznati političari iz Miloševićevog kruga, a među njima i oni iz redova radikala. Nova vlast je pomilovala ili oslobodila optužbi većinu političara uz obeštećenje za provedene zatvorske dane.

Na konferenciji za štampu premijer Aleksandar Vučić objavljuje da su petorica načelnika u Ministarstvu unutrašnjih poslova smenjeni zbog nedovoljno konkretnih rezultata u borbi protiv narko-dilera. A glavni diler nije Šarić, kao što se do sada verovalo, nego izvesni Dragoslav Kosmajac. U ”Slučaj tropskog voća” tako je uvedena nova ličnost, za mnoge potpuno nepoznata, iako se ubrzo saznalo kako je to ime već spominjano u čuvenoj ”Beloj knjizi” MUP-a Srbije kao jednog od saradnika surčinske grupe koja ”predstavlja najorganizovaniju međunarodnu krijumčarsku grupu kokaina i heroina u ovom delu Evrope”.

Ko je zapravo Kosmajac? Jedan od najbogatijih Srba, koji ima i slovačko državljanstvo, vlasnik mnogih nekretnina, ”dugo godina bliski saradnik čuvenog Eskobara, osoba sa ozbiljnim vezama u kolumbijskom kartelu”, kako beleže srpski mediji. Nikada nije hapšen, niti je za njim izdata poternica, što zvuči gotovo neverovatno, ali, kako kaže premijer Vučić, nije bilo dokaza za ove njegove kriminalne aktivnosti.

Ali tek što je ime Dragoslava Kosmajca bačeno u javnost, sledi novo iznenađenje. Već sledećeg dana posle premijerove konferencije famozni Kosmajac, sasvim mirno i gotovo neprimetno, sasvim legalno napušta Srbiju i kao turista prelazi u Crnu Goru sa namerom, kako se pretpostavlja, da nađe utočište kao politički prognanik u svojoj drugoj domovini, Slovačkoj. U međuvremenu Slovačka mu oduzima državljanstvo.

Takav razvoj događaja unosi u inače složenu situaciju novu misteriju. Premijerovo spominjanje imena Dragoslava Kosmajca, u pomenutim okolnostima bekstva optuženog, mnogima deluje ili kao neshvatljiva premijerova neopreznost ili poruka Kosmajcu da se što pre skloni van dometa srpske policije.

Šta je, da je, stvorilo je novu aferu. Zašto premijer obavlja posao policije? Zar je moguće da za toliko godina Kosmajčeve kriminalne delatnosti zaista nije mogao da se pronađe nijedan ozbiljan dokaz koji bi ga stavio iza rešetaka ako su se već znale krupne razmere njegovih nedopuštenih poslova. Pa, ne treba tu mnogo mudrosti. Svaki prosečan građanin na osnovu ogromnog, neskrivanog bogatstva, njegove neprocenjive imovine, mogao je da zaključi da se do takvog bogatstva ne dolazi poštenim radom. Zar samo ispitivanje porekla imovine ne bi pružilo nepobitne dokaze o načinu kako je stečeno?

Po običaju, gotovo svaka afera u Srbiji ostaje bez svog pravog okončanja. Umesto da se otpetljava, sve se, manje-više, samo još više zapetljava. U ”Slučaju tropskog voća” više se ne zna ko je lopov, ko žandarm. Zna se samo da su u čitavu ovu priču bizarnog naslova umešani mnogi: i kriminalci i političari, politika i biznis, pošteni i nepošteni.

Načelnici policije su smenjeni bez pravog objašnjenja, glavni narko-bos i diler je utekao na vreme bez pravog objašnjenja kako je to bilo moguće. Nastaje opšta konfuzija, što je tipično stanje u Srbiji kada su afere u pitanju.

Šta je sledeće? Kakva nas nova iznenađenja očekuju?

Iz oblasti kriminalnog miljea priča o Miši Banani, generalu Papaji, zaštićenom svedoku Mangu dobija i svoju tragikomičnu dimenziju. Šta preostaje, smejati se ili plakati?

(Autor: Filip David – autograf.hr)