logo
bios

Šta je ostalo od kredibiliteta EU?

Objavljeno prije 4 sedmice . u sub, okt 19th, 2019
Zapadni Balkan, EU i treći igrači

RSE / Ljudmila Cvetković, Gjeraqina Tuhina

„Balkan je na jedan vrlo brutalan način ostavljen na milost i nemilost trećim igračima, pogotovo negativnim uticajima, a najzainteresovanija strana u tom smislu je Rusija“, ocenjuje Momčilo Radulović, predsednik nevladine organizacije Evropski pokret u Crnoj Gori.

Takav utisak iznosi nakon što šefovi država i vlada Evropske unije (EU) ove nedelje nisu uspeli da se usaglase oko otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

„Sam Zaev je više puta vrlo dramatično upozoravao na posljedice ovakve negativne odluke. I svi po malo strepimo na Balkanu šta će se desiti i u toj zemlji, ali i kakve će reakcije biti i kod svih ostalih građana na Balkanu i koliki će pad povjerenja u EU ovo izazvati“, navodi Radulović.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev je dan uoči odluke upozorio lidere Evropske unije da će njegova vlada “biti mrtva” ukoliko Brisel donese negativnu odluku za početak pregovora, ili je još jednom odloži.

Lej: Podrivanje meke moći EU

Odluka o odlaganju za Severnu Makedoniju i Albaniju je ipak doneta, treći put u 16 meseci, iako Evropska komisija (EK) smatra da su obe zemlje ispunile sve neophodne kriterijume.

„Ovo podriva meku moć i kredibilitet EU u pružanju podrške pomirenju, reformama i izgradnji država na Zapadnom Balkanu, oblasti koja je u potpunosti okružena državama članicama EU“, kaže za RSE Majkl Lej (Michael Leigh), bivši glavni pregovarač Evropske komisije za proširenje.

On dodaje da je ovo posebno loše, imajući u vidu da je Severna Makedonija učinila veliki korak promenom imena države u cilju ispunjenja zahteva Grčke.

„Francuski zvaničnici tvrde da EU treba da ažurira postupak za pristupanje pre no što pregovori počnu, te da se obrati više pažnje na kapacitet EU za integraciju novih država članica. Ali protivljenje razgovorima sa Severnom Makedonijom i Albanijom najvećim delom je posledica straha od političkih reakcija kod kuće (u zemljama koje se protive otvaranju pregovora, prim. aut.), jer ulozi koji su ovde u igri nikada nisu predočeni javnosti na adekvatan način“, smatra Lej.

Šta je ostalo od kredibiliteta EU?

Evropski savet će se vratiti na pitanje proširenja EU pre samita EU-Zapadni Balkan u Zagrebu koji se održava u maju 2020. godine, kratko je navedeno u zaključcima dvodnevnog samita lidera EU održanog u četvrtak i petak.

„Mislim da je kredibilitet EU i procesa proširenja u velikoj meri uzdrman ovom odlukom, s obzirom na to da je i Severnoj Makedoniji i Albaniji dato do znanja da će ukoliko budu sprovodili i određene unutrašnje reforme, a i rešavali svoje bilateralne sporove, doći nagrada u vidu otvaranja pregovora o pristupanju“, smatra Nikola Burazer iz beogradske nevladine organizacije Centar savremene politike.

Kredibilitet EU i procesa proširenja u velikoj meri uzdrman: Nikola Burazer
Kredibilitet EU i procesa proširenja u velikoj meri uzdrman: Nikola Burazer

Severna Makedonija ima preporuku o otvaranju pristupnih pregovora sa EU od 2009. godine, međutim, oni nikada nisu započeti jer je Grčka taj proces blokirala uslovljavanjem rešavanjem spora o imenu. Sporazum o imenu između Skoplja i Atine je postignut u junu 2018. godine kada je bivša jugoslovenska država promenila ustavno ime Makedonija u Severna Makedonija. Albanija ima preporuku za otvaranje pristupnih pregovora od 2018. godine.

„U slučaju Albanije se može govoriti o reformskom procesu koji možda nije bio u dovoljnoj meri realizovan, ali u slučaju Severne Makedonije jasno je da je rešavanje spora o imenu sa Grčkom bio veoma krupan i ozbiljan korak koji je dokazao posvećenost vlade u Skoplju činjenju bolnih ustupaka da bi nastavila svoj put ka članstvu u EU“, navodi Burazer.

U procesu pregovora sa EU o članstvu najdalje su otišle Crna Gora, koja je za sedam godina pregovora otvorila 32 od 33 poglavlja, i Srbija, koja je od decembra 2015. godine otvorila 17 od 35 poglavlja. Jedno od prva dva otvorena poglavlje, ono o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, moglo bi da bude i poglavlje koje će se poslednje zatvoriti.

Bosna i Hercegovina je 2016. godine aplicirala za status kandidata, a Evropska Komisija je u maju ove godine objavila mišljenje bez preporuke da zemlja zaslužuje ovaj status. Kosovo je poslednje u regionu potpisalo sa EU Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Jedina je zemlja u regionu čiji građani nemaju bezvizni režim. Priština još uvek nije aplicirala za status kandidata, a Kosovo kao državu nisu priznale sve članice EU.

Poruka o izostanku otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom neće odzvanjati samo u Skoplju i Tirani, nego i u svim drugim državama na Zapadnom Balkanu, konstatuje Nikola Burazer.

„Kao jasan signal da čak i ako budu ispunile uslove, koje od njih traži EU, to možda neće biti dovoljno jer postoji određeni otpor proširenju kod određenih članica koji nema toliko veze sa situacijom na Zapadnom Balkanu koliko određenim rezervama u pogledu proširenja EU s obzirom na neke druge probleme“, kaže Burazer.

Francuska, naime, odbija bilo kakvu odluku o proširenju pre revizije metodologije celokupnog procesa.

„Ukoliko Makron želi zaista da reformiše EU, i ukoliko je ovo primjer toga kako želi da je reformiše, onda ta Unija nema budućnost“, smatra Momčilo Radulović iz Evropskog pokreta u Crnoj Gori.

Od preuzimanja dužnosti predsednika Francuske, Emanuel Makron se otvoreno zalaže za stopiranje daljeg proširenja EU, pre unutrašnjih reformi evropskih institucija.

Rampa za Zapadni Balkan?

Da li izostank pozitivne odluke za Severnu Makedoniju i Albaniju znači rampu za Zapadni Balkan?

„Da, ovo se može smatrati kao rampa za Zapadni Balkan, ali je ovo i mnogo više od toga. Ovo je veliki problem kada su u pitanju osnovne evropske vrijednosti i kredibilitet institucija EU i kredibilitet pojedinih značajnih lidera“, smatra Radulović.

Kredibilnost i solidarnost EU više ne postoje: Momčilo Radulović
Kredibilnost i solidarnost EU više ne postoje: Momčilo Radulović

On navodi da solidarnost, koja je u temeljima EU praktično više ne postoji, kao ni kredibilnost onoga što evropske institucije znače i načina na koji deluju.

Na drugoj strani, Nikola Burazer misli da ova odluka nije konačna rampa koja znači zaustavljanje procesa proširenja i da će doći do otvaranja pregovora, makar sa Severnom Makedonijom.

„Milim da se to ne dovodi u pitanje na neki duži rok, ali je svakako loš signal svim državama na Zapadnom Balkanu da postoje disonantni tonovi u samoj EU, između Evropske komisije i država članica, koji govore da perspektiva članstva nije tolika jasna koliko bi možda Komisija volela da predstavi“, kaže Burazer.

‘Godina 2025. izgubila relevantnost’

Evropska komisija je u februaru 2018. godine usvojila u Strazburu “Verodostojnu perspektivu proširenja za Zapadni Balkan i veći angažman Evropske unije u tom regionu” kojom je potvrdila evropsku budućnost regiona kao geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu baziranu na zajedničkim vrednostima.

U strategiji se navodi da bi do 2025. EU mogla da ima više od sadašnjih 27 članica, ali da će brzina napredovanja zavisiti od konkretnih rezultata svake zemlje.

„Čini mi se da je 2025. godina već izgubila relevantnost kao datum kada bi neke države Zapadnog Balkana mogle postati članice EU“, smatra Burazer.

On objašnjava da dve države koje prednjače u tom procesu, na koje se taj datum prvenstveno i odnosio a to su Crna Gora i Srbija, nisu daleko odmakle u tih godinu i po dana od kada je ta strategija Eevropske komisije predstavljena.

Otvaranje prostora za treće aktere

Odluka o odlaganju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom doneta je uprkos zabrinutosti članica EU zbog mešanja i uticaja spoljnih aktera na Zapadnom Balkanu, pre svega Rusije i Kine.

Momčilo Radulović smatra da se ne mogu svi uticaji trećih strana staviti u isti koš.

„Imamo one koji su politički neutralni a ekonomski veoma dobri, kao što je kineski, makar za sada. I imamo one koji su izuzetno negativni u svakom smislu, i u ekonomskom i u političkom, i toksični, kao što je ruski uticaj. To je nešto što je činjenica na Balkanu koja će se nažalost, ovom odlukom EU samo pojačati“, navodi Radulović.

Nikola Burazer smatra da ne postoji opasnost da u kraćem vremenskom periodu Zapadni Balkan napusti načelni put ka članstvu u EU i pronađe partnere u drugim delovima sveta.

„Ali na duži vremenski period, s obzirom na to da se dovodi u pitanje proces proširenje kako danas izgleda, postoji dosta prostora za jačanje spoljnih aktera“, zaključuje Burazer.

Inače, ovo je prvi put da se o pitanju otvaranja pregovora raspravljalo na najvišem političkom nivou u EU.

RSE

  • Ljudmila Cvetković
  • Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.
Copyright 2016 Magazin Plus d.o.o. Sva prava zadržana.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.

Programiranje: Magazin plus
Na vrh