Nekada je bilo bitno imati “zanat u rukama”. Mladi su provodili godine učeći ga i spremajući se za to konačno zvanje majstora. Sada nedostaju majstori svih struka – električari, vodoinstalateri, bravari, moleri, keramičari, metalci, a nema ni dovoljno vozača, kuvara, mesara, pekara.
Mladi ljudi nerado odlaze na zanate, a oni koji su ga kroz praksu dobro “ispekli”, odlaze u zemlje Evropske unije gdje je majstora još manje. Dualno obrazovanje samo djelimično rješava ovaj problem
“Svaki zanat je isplativ, kao što znaju i stariji da su nekada zanatlije bili najbogatiji ljudi, pa se polako to vreme vraća. Evo preporuka za mlađe da treba da rade i treba da se opredele da uče neki zanat” poručuje Bratislav Rančić, keramičar iz Pirota, prenosi “RTS”.
Pedagog se takođe oglasio na ovu temu.
“Nigde, nema ih, neće da rade, ne žele. Mislim da im je naporno da se bave tim poslom i da ih nisu naučili ni roditelji, a možda ni mi da mogu da zarade dobar novac radeći ta zanimanja za koja se školuju. Rade neke lakše poslove, kladionice, kafići” ističe Tamara Ivanović, pedagog u Školi za nove tehnologije – Politehnika.
Postoje i zanati koje mogu da da obavljaju i lica sa zdravstvenim teškoćama i smetnjama u razvoju, kao što su pekari, cvjećari, vrtlari, pomoćni kuvari, knjigovesci. Njih školuje srednja zanatska škola u Beogradu, a zapošljavaju društveno odgovorne firme.
Nedostaju i majstori opšte prakse.
To su nekada bili domari ili haus majstori, kako su se nekada zvali popularnim germanizmom. Ovi majstori su obavljali sitne popravke u kući kad nam se na primjer pokvare šarke na vratima ili plakarima, rasuše stolice koje bi trebalo zagitovati, promijeniti gumicu na česmi koja kaplje ili izbušimo rupu za sliku.
Mnoge prodavnice posljednjih godina isporučuju namještaj u dijelovima, pa ko nema vješte ruke i dobar alat, ima veliki problem dok pronađe nekog ko će mu sklopiti namještaj, prenosi “Telegraf“.
