Obećanje genetike je ogromno: od rekreacije izumrlih životinja do obezbjeđivanja ljudskog opstanka na Zemlji. Ali šta je sa etikom u nauci?
Kada govorimo o genetici, često pomislimo na vizije o nadljudima — ljudska bića čiji DNK je izmijenjen da bi se poboljšale njihove sposobnosti. Oni bi po mnogim osobinama nadmašili druge i bili bi u stanju da prežive više bolesti, a istovremeno bi imali konvencionalno dobar izgled. Bila bi dizajnirana „najboljih verzija“ čovječanstva. Te vizije će prije biti dio umjetničke istine za distopijsku literaturu ili sastavni dio zapleta u filmova naučne fantastike, nego što će postati naša stvarnost.
Džordž Čerč, vodeći svjetski genetičar, kaže da je ideja stvaranja nadljudi daleko od onoga što on vidi kao budućnost genetike: „Postoji nesporazum da možete imati savršenog čovjeka ili čak nadčovjeka. Često je to kompromis”, rekao je Čerč za DW. „Kada nešto dobijete, nešto izgubite. Karakteristike koje volite kod bicikla ne važe za trkački automobil ili mlaznjak.”
Čerč je decenijama radio na genetici. Bio je jedan od prvih naučnika koji je sekvencirao ljudski genom i tako doprinio dešifrovanju ljudskog genetskog materijala. Takođe je bio pionir u razvoju genomskog inženjeringa.
Uređivanje gena
Genomski inženjering ima nekoliko imena. Neki to zovu genetski inženjering, drugi to zovu uređivanje gena. Neki to nazivaju tehnologijom, a drugi porede taj zahvat u gene sa makazama. I na neki način ta slika funkcioniše: možemo da koristimo tehnike za uređivanje gena da isječemo gene koji, na primjer, nose nasljedne bolesti.
U stvari, tehnologija nam omogućava da dodajemo, uklanjamo ili mijenjamo genetski materijal koji se nalazi u DNK bilo kog organizma — taj složeni molekul koji sadrži jedinstvene informacije za strukturu svakog živog bića.
Era genetike
Gregor Mendel je prvi put otkrio osnove nasleđivanja 1865. godine, kroz eksperimente na ukrštanju biljaka. Ti eksperimenti su doveli do onoga što danas nazivamo genetikom. Od tada je ta naučna oblast nevjerovatno napredovala. Govoreći iz svoje laboratorije Univerziteta Harvard, Čerč je rekao da živimo u „eri genetike“.
Mendelova rana otkrića omogućila su naučnicima da sekvenciraju genome — uključujući i genome virusa poput SARS-CoV-2 — i identifikuju gene koji su odgovorni za više od 5.000 rijetkih bolesti. Oni su nam dali bolje razumijevanje kako geni funkcionišu, pa su porasla očekivanja da će se usavršiti dijagnoze i terapije bolesti. Čerč se fokusirao na korišćenje genetike za preokretanje procesa starenja.
Genetika se takođe koristi u nauci o izumiranju – poznati primjer je pokušaj da se mamut vrati u život. Genetika može dovesti do boljih lijekova i pravednijih društava.
Čerč i drugi genetičari se nadaju da će preokrenuti efekte hroničnih bolesti povezanih sa starenjem, kao što su dijabetes, kognitivna degradacija i bolesti srca. Nadaju se da će spriječiti bolesti koje uzrokuju siromaštvo.
„Brojni su ljudi koji se drže u siromaštvu jer su prinuđeni da žive uz lošu ishranu i u borbi protiv zaraznih bolesti. Genetska istraživanja bi mogla da nam pomognu da izađemo iz tog vrzinog kola u pozitivan razvojni krug. Smatram da je ta mogućnost uzbudljiva“, kaže Čerč. On dodaje da bi nam rezultati iz ove oblasti mogli zatrebati u kritičnim trenucima čovječanstva:
„Možda ćemo takođe morati da napustimo planetu iz razloga koji nisu ljudski, kao što su asteroidi, solarne erupcije, super vulkani, takve stvari. To može zahtijevati neki moćni lijek, uključujući genetsku medicinu, da nas učini otpornim na zračenje i nisku gravitacija i tako dalje”, rekao je Čerč.
Etika genetike
Uz ove vizije budućnosti ide niz etičkih i filozofskih pitanja, za koja neki stručnjaci tvrde da tek treba da im se posvetimo. Uzmimo, na primjer, pitanje šta nas čini ljudima i kome je dozvoljeno da odlučuje koje gene mijenjamo.
„Problem uređivanja gena i genske terapije uvijek je bio problem buduće generacije”, rekao je Jan Vitkovski, profesor na Visokoj školi bioloških nauka u Kold Spring Harboru, Njujork, u SAD. „Ako genska terapija promijeni jaje, onda se ta promjena nasljeđuje kroz generacije.” A te buduće generacije nemaju pravo glasa o tome da li žele da dođe do te promjene.
Uklanjanje pristrasnosti iz genetike
Oblast genetike je omogućila naučnicima da razviju personalizovanu medicinu, gdje se tretmani mogu prilagoditi specifičnom stanju pojedinca. Takođe smo izgradili ogromna skladišta genetskih podataka. Ali neki naučnici tvrde da ova skladišta nisu reprezentativna za globalnu populaciju. Skoro 90 odsto trenutno dostupnih podataka o genomu potiču od ljudi evropskog porijekla, podacima nedostaje raznolikost. Ovaj disparitet bi mogao dovesti do toga da nedovoljno zastupljene populacije propuste prednosti genetskog istraživanja.
Genetika je takođe i dalje veoma skupa. Čerč je rekao da bi tehnologija mogla postati pristupačnija, poput interneta, i donekle vode i obrazovanja, ali ništa od toga „nije zaista pravično“, rekao je on.
„Jedina tehnologija koju sam identifikovao i koja je zaista podjednako raspoređena, što znači da niko na planeti ne mora da plati ni peni za nju, jesu male boginje“, rekao je Čerč. „To je zato što je bolest iščezla, više ne moramo da razvijamo i primjenjujemo vakcine i lijekove. A to bi se uz pomoć genetike moglo uraditi za čitav niz zaraznih bolesti.
