7 zanimljivih činjenica o snovima
Spava vam se – veoma vam se spava! Kada legnete u krevet, tada se telo i mozak na neki način „gase“ kako bi se odmorili, zar ne? Ne ako u obzir uzmete i moždane ćelije koje se upravo tad „pale“ da bi proizvele nekad žive i divne, a nekad mučne i teške snove koji se javljaju tokom REM faze sna. Zašto neki ljudi imaju noćne more dok drugi provode svoje snove u potpunom blaženstvu? Poput samog spavanja, snovi su i danas misteriozan fenomen. Međutim, mnogi naučnici širom sveta se trude da prodru dublje u naše umove i uspeli su da nađu odgovore na neka pitanja vezana za snove. Evo i nekih stvari koje trenutno znamo o tome šta se dešava kada odemo u zemlju snova.
Snovi imaju značenje
Ako ste sanjali da ste dobili na lutriji ili da ste imali nesreću, treba li da se pripremite za takav događaj na javi? Ako ste pomislili „da“, niste jedini, sudeći po studiji koja je u februaru 2019. godine objavljena u Žurnalu psihologije ličnosti i socijalne psihologije. Naučnici su sproveli šest eksperimenata i utvrdili da ne samo da verujemo svojim snovima, već ih procenjujemo na takav način da ih uklopimo u svoja verovanja i stavove.
Stručno tumačenje snova psiholozi sprovode na mnoštvo različitih načina a istraživanja pokazuju da ljudi veruju da snovi pružaju veoma značajne uvide u njihovu psihu i njihov unutrašnji svet.
U jednom istraživanju, 182 osobe iz Bostona koje često putuju su imale zadatak da zamisle jedan od četiri scenarija koji se desio noć pre nego što je trebalo da putuju: proglašeno je vanredno stanje u državi; svesno su razmišljali o tome da će se njihov avion srušiti; sanjali su da se avion srušio ili se avion zaista srušio na ruti kojom su oni trebali da putuju. Rezultati su pokazali da su snovi o padanju aviona najviše uticali na planove o putovanju, mnogo više od razmišljanja o padu ili upozorenju vladu, dok je san o padanju aviona kod ljudi izazvao gotovo isti nivo straha i uzrujanosti kao i pravi pad aviona.
U drugoj studiji, 270 ispitanika je popunjavalo anketu na internetu u kojoj su odgovarali na pitanja o snu koji su sami odabrali – uslov je bio da je san bio o osobi koju poznaju. Ljudi su pripisivali daleko veći značaj prijatnim snovima u kojima se pojavljivala njima draga osoba u odnosu na snove u kojima se pojavljivala osoba koju baš i ne vole. Takođe, ljudi su snove sa negativnijim sadržajem mnogo češće „prijavljivali“ kao značajne ako se u njima pojavila osoba koju ne vole nego ako se u njima pojavila njima bliska osoba.
Snovi sa nasilnim sadržajem mogu biti znak upozorenja
Košmari su veoma teški i svi smo ih ponekad doživeli; međutim, neki retki poremećaji spavanja dovode do toga da se kod ljudi ne javlja paraliza tela, tako da oni rade upravo ono što sanjaju, te zato dolazi do toga da ti ljudi bacaju stvari, udaraju, šutiraju i vrište u snu. Ovakvi nasilni snovi su ponekad i rani znaci određenih oboljenja mozga, uključujući Parkinsonovu bolest i demenciju, sudeći po istraživanju objavljenom jula 2010. godine u Neurološkom žurnalu. Rezultati istraživanja ukazuju na to da početni stadijumi ovih neurodegenerativnih oboljenja mogu da se jave čak i decenijama pre nego što pacijent, ili čak i lekar specijalista, posumnja na njih.
Noćne ptice češće imaju košmare
Ostajanje do kasno uveče ima svojih prednosti (osim ako morate da ustajete baš, baš rano), ali lepi snovi nisu jedna od tih prednosti. Istraživanje objavljeno 2018. godine u časopisu Spavanje i biološki ritmovi je pokazalo da noćne ptice znatno češće imaju noćne more u odnosu koji ranije idu na spavanje i ranije ustaju.
U studiji je učestvovalo 264 ispitanika, koji su odgovarali na pitanje koliko često imaju noćne more na skali od 0 (što znači „nikada“) do 4 (što znači „gotovo stalno“). Oni koji imaju običaj da odlaze na spavanje kasnije su u proseku imali skor od 2.10, dok su oni koji imaju običaj da legnu ranije imali skor od 1.23 – razlika je veoma značajna. Naučnici su to takođe istakli, ali ipak nisu sigurni šta izaziva ovakvu vezu između navika vezanih za vreme odlaska na počinak i noćnih mora. Jedna od teorija je da je za to odgovoran hormon stresa, kortizol, koji je najviši ujutru, tik pre nego što se probudimo – a upravo je to vreme kada ljudi ulaze u jednu od REM faza, odnosno sanjaju. Ako u to vreme još uvek spavate, skok u nivou kortizola će izazvati vividnije snove, odnosno noćne more.
Snovi nam pomažu da rešimo „zagonetke“
Naučnici se odavno pitaju zašto uopšte sanjamo, a odgovori idu od ideje Sigmunda Frojda da snovi služe tome da u njima ispunimo svoje potisnute želje, pa do spekulacija da su ova imaginarna putovanja samo nuspojava REM faze sna. Kako se ispostavilo, makar jedan od razloga može biti i kritičko razmišljanje, kako tvrdi psiholog sa Harvarda, Dirdre Baret, koja je predstavila svoju teoriju 2019. godine na konferenciji Asocijacije psihologa u Bostonu. Ona je utvrdila da nam spavanje i snovi pomažu da rešimo „zagonetke“ i probleme koji nas muče na javi.
Po njenoj teoriji, reč je o vizuelnim, a često i o sasvim nelogičnim aspektima sna – upravo je to ono što ih čini savršenim za razmišljanje van ustaljenih obrazaca, odnosno „van kutije“ kao što kaže popularan izraz, a upravo nam je to često neophodno da rešimo neke probleme.
„U kakvom god da smo stanju i uslovima, mi neprekidno radimo na tome da rešimo iste probleme“, kazala je Baretova i dodala da, mada su se snovi isprva razvili iz sasvim drugih razloga, tokom evolucije su najverovatnije „rafinisani“ tako da obavljaju i neke druge zadatke, uključujući i to da pomažu mozgu da se ’resetuje’ i na taj način nam pomognu da rešimo određene probleme.
Muškarci sanjaju žene
Ovde i nema velikog iznenađenja – muškarci znatno češće sanjaju žene i ljubavne scene nego žene. Sa druge strane, žene znatno češće imaju noćne more, sudeći po istraživanju koje je sprovedeno u Engleskoj.
U studiji je učestvovalo gotovo 200 muškaraca i žena starih između 18 i 25 godina.Utvrđeno je arkerova je da se košmari kod žena generalno mogu svrstati u jednu od sledeće tri kategorije: snovi koji uključuju strah (obično snovi o tome kako nas neko juri, snovi o padanju i slično, gde je život ugrožen), snovi koji uključuju gubitak neke voljene osobe i zbunjujući košmari koji izazivaju negativne emocije.
Kad su pitali žene da ispričaju najznačajniji san koji su ikada imale, one su, mnogo češće nego muškarci, pričale o nekoj veoma teškoj noćnoj mori. Žene znatno češće imaju noćne more, i njihove noćne more su mnogo intenzivnije u emotivnom smislu u poređenju sa noćnim morama kod muškaraca.
To ne znači da se žene ne zabavljaju u svojim snovima. Studija čiji su zaključci predstavljeni 2007. godine je otkrila da od oko 3.500 snova koje su istraživači prikupili i zabeležili, oko osam procenata je sadržalo neku vrstu intimne aktivnosti. Najčešćaaktivnost su bile ljubljenje i ljubavne fantazije.
Možete da kontrolišete svoje snove
Ako ste zainteresovani za lucidne snove i želite da ih imate, počnite da igrate video igrice. I jedno i drugo predstavlja alternativnu realnost, kaže Džejn Gakenbah, psiholog na univerzitetu Grant Makevan u Kanadi. Naravno, to nisu sasvim iste stvari. Video igrice kontrolišu kompjuteri i konzole, dok snovi proističu iz ljudskog uma.
„Ako često provodite vreme u virtuelnoj stvarnosti to je, ako ništa drugo, vežba“, rekla je Gakenbahova. „Gejmeri su navikli da kontrolišu okruženje u svojoj igrici, a to se često može ’prevesti’ na snove.“ Njena stara istraživanja su pokazala da ljudi koji često igraju igrice mnogo češće imaju lucidne snove u odnosu na one koji ih ne igraju, i u tim snovima ljudi vide sebe van svog tela, kao drugu osobu; takođe, gejmeri mnogo bolje kontrolišu i utiču na svoj svet snova, baš kao što u igricama kontrolišu lik koji predstavlja njih.
Ovakav nivo kontrole takođe pomaže ljubiteljima video igrica da pretvore užasan košmar u divan i bezbrižan san. Ovakva vrsta „zaštite“ može da pomogne ratnim veteranima i drugim ljudima koji pate od posttraumatičnog stresnog porođaja da se izbore sa teškim snovima koje imaju.
Olakšanje psihičkog stanja često uopšte ne zahteva čašicu žestine, već samo dobar i dubok san. Naučnici sa univerziteta Berkli su 2011. godine objavili članak u žurnalu Trenutna biologija da se tokom REM faze sna kod učesnika u eksperimentu javilo značajno opadanje nivoa određenih biohemijskih supstanci koje se povezuju sa stresom.
„Znamo da se tokom REM faze javlja nagli i velik pad nivoa norepinefrina, hormona koji se povezuje sa stresom“, izjavio je jedan od vođa ovog projekta, Metju Voker, profesor psihologije i neurologije. „Ponovnim ’procesuiranjem’ starih emotivnih iskustava u ovom neuro-hemijski bezbednom okruženju – na šta ukazuje nizak nivo norepinefrina – tokom REM faze sna, sledećeg dana se budimo i ta iskustva, u emotivnom smislu, značajno slabe. Osećamo se znatno bolje i osećamo da ćemo se lakše nositi sa njima.“
Voker i njegove kolege kažu da bi ovi zaključci mogli objasniti zašto ljudi sa posttraumatskim stresnim poremećajem, pogotovo ratni veterani, imaju toliko problema da se oporave od bolnih iskustava koje su doživeli i zašto imaju česte, istovetne noćne more. Takođe, oni daju i jedan od mogućih razloga zbog čega uopšte sanjamo.
