Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sednici Vlade Srbije posvećene Kosovu, 23. januar 2023.
Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li bi prihvatanje sporazuma o Kosovu, koji su ponudile Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, ugrozilo vlast predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Sagovornici su bili Dušan Spasojević, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, i Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja iz Beograda.
Omer Karabeg – RSE
Bilo je reči o tome zašto se Vučić upustio u gotovo pijačnu svađu, punu vike i uvreda, sa poslanicima desnice tokom skupštinske debate o Kosovu, da li bi desnica, koja se žestoko protivi sporazumu o Kosovu i smatra ga izdajom, mogla organizovati masovne proteste i izazvati velike nerede te da li bi Rusija, koja je do sada bila prilično uzdržana, mogla da počne da podriva Vučića ako se definitivno uveri da se on okrenuo ka Zapadu.
Razgovaralo se i o tome zašto ćuti Srpska pravoslavna crkva koja je do sada stalno poručivala da je Kosovo srce Srbije, da li bi se ona zbog Kosova mogla okrenuti protiv Vučića iako je do sada imala veoma dobre odnose sa vlašću, da li će Vučić uz pomoć režimskih medija uspeti da uveri narod da je njegovo sadašnje okretanje ka Zapadu u interesu Srbije iako su ti mediji godinama veličali Rusiju i Putina, da li je najava prihvatanja sporazuma o Kosovu najriskantniji Vučićev potez otkako je došao na vlast i da li bi zbog Kosova mogao izgubiti vlast.
Omer Karabeg: Da li je najava prihvatanja sporazuma o Kosovu najriskantniji Vučićev potez otkako je došao na vlast?
Dušan Spasojević: Moglo bi se reći da je Aleksandar Vučić ušao u najizazovniju fazu svoje političke karijere. Delimično zato što poslednjih desetak godina nije imao neke velike izazove, ali i zato što je Kosovo najveći ili jedan od najvećih problema u postmiloševićevskoj Srbiji.
Nalazimo se u dosta izazovnoj fazi o kojoj je teško razgovarati zato što ne znamo tačno ni kako se pregovara, niti o čemu se pregovara. Ne znamo da li se pregovara o konačnom sporazumu koji bi uredio odnose Srbije i Kosova ili o nečemu što bi bio neki predsporazum. Od toga zavisi i stepen krize. Što smo bliže finalnim rešenjima to je veći problem za Vučića, što je veća mogućnost da se ta rešenja odlože i prolongiraju Vučiću će narednih meseci biti lakše.
Zoran Gavrilović: Ja mislim da bi za Vučića ipak najveći problem bio kada bi se od njega tražilo da reguliše medijsku situaciju u Srbiji i da Pink ne bude više sredstvo za promociju i propagandu vlasti.
Što se tiče Kosova, prihvatanje francusko-nemačkog plana je za Vučića veliki izazov. On je do ruske agresije na Ukrajinu medijski satanizovao deo opozicije koji je proevropski orijentisan, a desnoj, proruskoj opoziciji davao je mogućnost da se promoviše na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Onog trenutka kada je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu, ta opozicija postala je još popularnija u javnosti. Ona danas u parlamentu ima nekih 15 posto poslanika i predstavlja veliki izazov za Vučića. S obzirom da je on urušio vladavinu prava, integritet institucija i slobodnu javnost, došli smo u situaciju da je sve moguće.
Moguće je da Vučić kroz sve ovo prođe neoštećen, a moguće je da značajn deo biračkog tela Srpske napredne stranke ode ka desno orijentisanim strankama, a deo da se vrati Socijalističkoj partiji Srbije odakle potiče značajan deo glasača Srpske napredne stranke.
Božanstvo iz Bože pravde
Omer Karabeg: Kako ocenjujete Vučićevo ponašanje nakon što je njegov govor u Skupštini Srbije izazvao besne reakcije poslanika krajnje desnice? Došlo je maltene do fizičkog obračuna. Zašto se on upuštao u nadvikivanje s njima, reklo bi se u pijačnu svađu. Oni su njemu vikali da je izdajnik, a on njima da su izdali Kosovo. Teško bi neki autoritarni lider to sebi dozvolio. To ruši njegov autoritet.
Dušan Spasojević: U javnosti se vodi rasprava o tome koliko se Vučić iznervirao, da li je bio izbačen iz takta i slično. Bilo je tu dosta emocija. Bilo je svačega. Rekao je možda neke stvari koje nije planirao, ali to je bio Vučić kakvog znamo. Samo se to ovog puta dešavalo pred kamerama, uživo i u parlamentu, pa je bilo malo drugačije od onoga kako smo navikli da gledamo.
https://www.slobodnaevropa.org/embed/player/0/32253076.html?type=video
Zoran Gavrilović: Kad se malo ozbiljnije pozabavite prezentacijom Aleksandra Vučića i njegovom propagandom, odnosno tom industrijom populizma, šta u stvari vidite? Vidite Aleksandra Vučića koji je neka vrsta božanstva – božanstva iz himne Bože pravde koje brani i spasava ovu državu. Na drugoj strani imate đavole, a to je opozicija. Vučić je, dakle, junak koji brani Srbiju od demona.
Mene, inače, jako zabrinjava svojevrsna “zadrugizacija” parlamenta i političkog života u Srbiji. Upravo vam to pada na pamet kada pogledate tu količinu svađa i uvreda kojima je obilovala poslednja sednica parlamenta. To je prosto odsustvo bilo kakve želje i volje za raspravom. Aleksandar Vučić je u poslednjih 10 godina uspeo da spali sve puteve koji vode ka demokratskoj Srbiji.
Pretnja protestima
Omer Karabeg: Desnica preti protestima zbog Vučićeve najave prihvatanja sporazuma o Kosovu. Mogu li ti protesti biti masovni, može li doći do većih nereda?
Dušan Spasojević: To je u ovom trenutku teško proceniti. Mi smo poslednjih petnaestak godina imali čitav niz desničarskih protesta. Ali onog trenutka kada je Srpska radikalna stranka izgubila snagu, kakvu je imala u prvoj deceniji nakon Miloševića, čini mi se da nije bilo toliko masovnih i toliko velikih protesta koji bi bili vezani za Kosovo.
Naravno da krajnja desnica, kada su u pitanju događaji poput Parade ponosa, uvek može da sakupi nekoliko hiljada ljudi koji su spremni da protestuju i da se tuku sa policijom. Ali sve dok je skup stranaka koje organizuju te proteste sveden na Zavetnike, Dveri i DSS, ne vidim da bi to moglo da bude toliko problematično. Međutim, ukoliko na te proteste budu počeli da dolaze birači Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, onda bi stvar mogla da postane opasnija po Vučića. Ali čini mi se da SNS i Vučić i dalje kontrolišu situaciju na terenu.
Zoran Gavrilović: Za proteste su potrebni infrastruktura, medijska promocija i motivisani građani. Što se tiče infrastrukture, stranke desnice i ekstremne desnice nemaju dovoljno kapaciteta za tako nešto ukoliko ne budu podržane od nekoga van Srbije. Tu, pre svega, mislim na Rusiju. Motivacija građana je veliko pitanje.
Ovo društvo je sluđeno, jedino što je ovde izvesno je neizvesnost. U društvu bez vladavine prava, bez institucija, gde postoji hibridna javnost, napravljena od strane medija koje kontroliše vlast, ne možete da znate šta je stvarno. Kad radimo istraživanja, mi u stvari nismo sigurni šta uopšte merimo. Polovina ispitanika danas kaže da nije pametno govoriti ono što mislite.
Omer Karabeg: Gospodin Gavrilović je pomenuo Rusiju. Rusija je do sada manje-više umereno reagovala. Uglavnom je kritikovala Zapad što vrši pritisak na Vučića. Verujete li da će Moskva, ako poveruje da će Vučić zaista da prihvati sporazum, a zatim i da uvede sankcije Rusiji, početi da radi na podrivanju Vučića za šta ima dosta mogućnosti jer ima svoje ljude na mnogim važnim mestima, a da ne govorimo o velikom proruskom raspoloženju građana Srbije?
Dušan Spasojević: To je još jedno od vrlo teških pitanja zato što je reč o situaciji koja se u značajnoj meri dešava van očiju javnosti. Da budem iskren, ne znam šta bi mogla da bude reakcija Rusije. Mislim da će sve zavisiti od njihove procene da li mogu nešto da urade. Sigurno postoji dovoljno aktera koji bi Vučiću mogli da zagorčaju život.
Ali je pitanje da li Rusija ima dovoljno kapaciteta da ozbiljno ugrozi Vučića. Mislim da Moskva neće ozbiljnije reagovati na odmicanje Srbije od Rusije sve dok Beograd ne napravi ključni potez prilaženja Zapadu što je teško izvodljivo u kratkom roku, a i nemoguće sve dok je na vlasti Aleksandar Vučić sa svojim nedemokratskim poretkom.
Ruska zamka
Zoran Gavrilović: Ja sam ubeđen da će Rusija krenuti da podriva Vučića. Deo toga i ćutanje Socijalističke partije Srbije tokom skupštinske rasprave o Kosovu. Rusija će sigurno, koliko joj to prilike budu dozvoljavale imajući u vidu rat u Ukrajini, pokušati da spreči – a ona to već i radi – evropski put Srbije, a samim tim i rešavanje kosovskog pitanja. Ona će takođe nastojati, koliko je to u njenoj moći, da spreči bilo kakvu demokratizaciju Srbije. To je vrlo vidljivo. Vi ovde imate Happy televiziju sa nacionalnim pokrivanjem koja svako veče ima neki promotivni proruski sadržaj.
Omer Karabeg: Mislite li da će Happy nastaviti s proruskom retorikom i nakon Vučićeve najave da bi mogao prihvatiti sporazum o Kosovu? Tabloidi su već promenili narativ.
Zoran Gavrilović: Happy, Pink i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom su u stvari instrumenti Vučićeve propagande. Očito je da je Happy imao zadatak da deo biračkog tela, koji je proruski orijentisan, zamajava i da im pruža proruske informacije. Očito je takođe da je ta publika sve više počela da se okreće prema proruskim stankama desnice, pa je Vučić za njih postao previše antirusofil. I sada je Happy postao problem. Poslednjih dana video sam da su u jutarnji program počeli da dovode analitičare i novinare koji negativno pričaju o Rusiji.
Omer Karabeg: Verujete li da će Vučić, nakon desetogodišnje proruske propagande u režimskim medijima, uspeti da uz pomoć tih istih medija uveri narod da je ono što sada radi ispravno i da je to mudra politika?
Dušan Spasojević: Zavisi u šta pokušava da ih uveri. Ako je reč o sporazumu koji podrazumeva članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama i priznavanje i simboličko i formalno od strane Srbije, onda to neće biti lako. Što je sporazum fleksibilniji, pa Beograd može da tvrdi da neke od crvenih linija nisu pređene, što bude više vremena za implementaciju – Vučiću će biti lakše. On sigurno može u određenoj meri da promeni javno mnjenje. Pitanje je u kojoj meri mora da ga menja i koliko brzo.
Istraživanja pokazuju određenu podršku građana Rusiji i odbijanje sporazuma sa Kosovom. Ali ne vidimo jasno da su građani spremni da se aktiviraju oko tih pitanja, da su im ta pitanja važnija od skupoće i inflacije. To je međuprostor u kome će Vučić igrati. Ali neke probleme je i sam sebi napravio. Moram da kažem da nisam razumeo preteranu naklonost prema Rusiji od početka rata u Ukrajini. Mediji su bili jako pristrasni mada je bilo potpuno jasno da će to pre ili kasnije Vučiću napraviti probleme.
Omer Karabeg: Da li je Vučić dugogodišnjim forsiranjem proruskog narativa upao u sopstvenu zamku?
Dušan Spasojević: On jeste sebi smanjio i suzio manevarski prostor. To je postalo očigledno 2016. i 2017. i naročito tokom covida. Pretpostavljam da on veruje da relativno brzo može da promeni javno mnjenje, ali čini mi se da se previše udaljio od Zapada.
Vučićev politički uspeh bio je u balansiranju između Istoka i Zapada. Kad govori lepo o Rusiji i Putinu, on se uvek seti da kaže nešto lepo i o zapadnim državama. On je taj balans u jednom trenutku napustio i sada je u delimičnom problemu što govori da on nije baš toliko genijalan taktičar, već da drži skoro sve poluge režima i da je u stanju da u velikoj meri kontroliše narativ.
Patrijarh na protestima?
Omer Karabeg: Srpska pravoslavna crkva za sada ćuti. Nije oglasila nakon Vučićevog zaokreta. Ako bi se stavila na stranu protesta, da li bi to znatno oslabilo Vučićevu poziciju?
Zoran Gavrilović: Svakako, ali ovde imamo srpsku verzija vizantijske simfonije. U Srbiji je država ta koja kontroliše crkvu. Zato mislim da crkva neće ništa uraditi što bi bilo nažao vlasti koju simboliše Aleksandar Vučić. Crkva će gledati da u tajnosti ostvari svoje interese, da naplati od države, ali ne mislim da će ići protiv države.
U Srbiji je crkva uvek bila u funkciji vlasti, retki su primeri kada je bila na drugoj strani. Tako da mislim da crkva neće ići protiv Vučića, verovatno ga neće ni podržavati već će se držati po strani. Naravno, pošto je Srpska pravoslavna crkva decentralizovana moguće je da neki njeni delovi budu i protiv.
Dušan Spasojević: Srpska pravoslavna crkva je uvek imala, naročito poslednjih godina, pragmatičan odnos, odnos razumevanja s vlastima. Nije slučajno što poslednjih dana uopšte ne vidimo crkvene ljude da se izjašnjavaju u javnom prostoru. Sigurno da možemo očekivati da se neki delovi sveštenstva protive sporazumu, ali bi me zaista iznenadilo da to bude masovno i da na protestima vidimo patrijarha.
Omer Karabeg: Mislite da neće biti litija u Srbiji?
Dušan Spasojević: Mislim da ih neće biti u onom obliku kao u Crnoj Gori kada su bile praktično institucionalizovane i jako masovne i uz puno učešće sveštenstva. Možda ćemo videti neke proteste koji će imati i litijske elemente, ali ne bih očekivao da se crkva u punoj snazi suprotstavi Vučiću.
Enver Hodžina Albanija
Omer Karabeg: Da li bi Vučić mogao odustati od sporazuma o Kosovu ako otpor bude prevelik? Za njega je ipak najvažnije da ostane na vlasti.
Zoran Gavrilović: Vučić bez evropskih integracija i saradnje sa Zapadom ne postoji. Ne samo on nego bilo koja vlast u Srbiji. Pokušaj odbijanja ovog sporazuma značio bi kraj njegove vlasti. Šta će nakon toga da dođe, da li će desnica da preuzme vlast – to je drugo pitanje.
Ali nijedna vlast u Srbiji nije moguća bez evropskih integracija i saradnje sa Zapadom ma koliko ruski gas bio značajan za Srbiju. Odbijanje evropske perspektive i članstva u Evropskoj uniji Srbiju vodi u pravcu Enver Hodžine Albanije. Mislim da Srbija danas bira između te dve opcije. Nema treće.
Dušan Spasojević: Male su šanse da pobuna bude velika, a i Vučiću je jasno da bez podrške i pomoći Zapada teško može ostati na vlasti. Drugim rečima, ukoliko odluči da odustane od sporazuma i vrati se na svoje radikalske pozicije, našao bi se u političkom ćorsokaku, pa bi bilo samo pitanje vremena kada će izgubiti vlast. Vučić je previše svestan šta ga je dovelo ovde gde je sada.
Mislim da bi do odustajanja od sporazuma moglo da dođe samo u slučaju da Vučić proceni da postoji manevarski prostor da se priča o sporazumu rastegne do izbora u Americi ili onih za Evropski parlament. Ali to bi pre bila taktika nego odustajanje od sporazuma.
Vučić i Tadić
Omer Karabeg: Da li bi Vučić mogao da padne zbog Kosova? Kosovo je najklizaviji teren za srpske političare. I Tadić je izgubio vlast zbog Kosova, pa bi se to moglo desiti i Vučiću.
Zoran Gavrilović: Nemam relevantna istraživanja na tu temu, ali s obzirom u kakvom političkom ambijentu živimo, mislim da nije izvesno da Vučić padne zbog Kosova. Sa druge strane, živimo u društvu koje je poprilično razoreno, u društvu u kome zaista sve opcije treba uzimati u obzir.
Iz trenutne vizure ne izgleda mi da bi Vučić mogao da padne zbog Kosova što ne znači da za mesec ili dva sve to ne može da se promeni. Ali s obzirom da Vučić ima ozbiljnu infrastrukturu vlasti i ozbiljan mehanizam za kontrolu narativa, onaj ko bi hteo da ga ruši morao bi da se namuči.
Dušan Spasojević: Za sada mi ne deluje preterano realno da bi Vučić mogao pasti zbog Kosova. Malopre ste pomenuli Borisa Tadića. Boris Tadić je pao između ostalog zato što je imao velikog protivnika. To je bila…
Omer Karabeg: Angela Merkel?
Dušan Spasojević: Srpska napredna stranka. Pa donekle i Angela Merkel, ali ključno je bilo što je Boris Tadić imao opoziciju koja je bila u stanju da ga izazove, pa i da ga zameni. Hoću da kažem – nije baš Boris Tadić pao zbog Kosova jedan kroz jedan.
Vučić je danas u mnogo boljoj poziciji, između ostalog i zato što ga napada nekih petnaestak procenata sa krajnje desnice dok je Tadić bio izložen mnogo većoj kritici zdesna. Čini se da je prilično bezbedan i da nema indicija da bi zbog Kosova mogao da padne. Može da izgubi deo biračkog tela što bi mu bio problem pošto je do sada imao lagodnu situaciju – nije imao značajnije udare i izazove.
Omer Karabeg: Znači li to da bi mu pao rejting do koga je njemu mnogo stalo?
Dušan Spasojević: Verovatno bi pao u određenoj meri. Vučić se verovatno plaši svakog pada. Boji se da će se preokrenuti trend i da neće moći da ga zaustavi. Ali mislim da je dosta nadmoćan i ima veliku rezervu glasova.
Zoran Gavrilović: Dosta je rašireno mišljenje da, ako podržavate sporazum o Kosovu, podržavate Vučića. Nije tako. Srbija je danas u situaciji, pogotovo zbog ukrajinske krize, da bira između demokratije i autokratije, evropske integracije i samoizolacije.
Kada pogledate istraživanja javnog mnjenja vidite vrlo jasnu podelu – ili su građani za evropske integracije i demokratiju ili za odustajanje od toga pod raznim izgovorima, a Kosovo je jedan od tih. A odustajanje znači izbor autokratije.
