” ПРАВЕДНИЦИ ВИСОЧКИ “
Јеврејски народ је у Кнесету (скупштина) 1963.г установио књигу “Праведници међу народима ” у коју уписују све добре људе који су у времену зла и прогона јеврејског народа помогли на било који начин макар и једном Јевреју.
Покретајући пројекат “ЗПДМ” жеља нам је била да , поред превасходно задатка памћења и чувања успомена на зло и прогон који су доживјели Срби височке општине ,ЗАБИЉЕЖИМО и докуметујемо успомену на ЉУДЕ који су ПОМОГЛИ када је било најтеже ,на ЉУДЕ који су нам макар рекли “чувај се” , а не само на велика и грандиозна дјела људскости и човјекољубља која су учинили појединци .Зато у нашу књигу “височких праведника” уписујемо
МИДХАТА АШЧАЛИЋА- БИЂИ
из Старог Топузовог Поља ,некадашњи радник СО Високо.Причу о његовом људском,комшијском и херојском дјелу и подвигу доносимо од СИНИШЕ ТОМИЋА.Причу доносимо без скраћивања и изворном тексту:
” …..Bilo je to tad neko čudno vrijeme zlih ljudi kada je teško pa i opasno bilo biti čovjek, komšija, čuvati i spasti jedni druge bez obzira na vjeru. Ovo je priča o mome komšiji Midhatu Aščaliću Biđi iz Starog Topuzovog polja. Kada je 20 juna 1992 napadnuta Zimča odsječen je jedini izlaz iz Topuzovog polja u Bijelim vodama kod Elementare…ko je izašao-izašao…A tada je u mom selu od 107 Srba ostalo njih 49 na milost i nemilost, ja sam bio u onoj prvoj polovini što je bila već izašla. Kada je zapucalo to jutro se skupi delegacija Srba i ode pravo kod komšije Biđe da ga zamoli da kod sebe skloni svih ovih 49 Srba “dok ovo ne prođe”, što je on odmah i prihvatio komšijski i od srca. Otišao je sa svojim bratom u naš dio sela i formirao navedenu kolonu Srba on stao na čelo a brat na kraj i proveo je kroz muslimanski dio sela jer je njegova kuća bila na kraju sela. Pri tome je bio izložen psovkama svojih muslimana koji su mu govorili :”Gdje ih vodiš ovamo, pobićemo i tebe i njih” psujuči njemu “četničku majku” i pucali su u zrak kod Osmanbegovića kuća kad je tužna kolona srpskih žena i djece prolazila. Kad su stigli Biđinoj kući Biđa im je rekao da se prebroje, naši se prebrojaše kad ono 47, pita Biđa pa ko fali, oni rekoše Blagoja i Gospa Tomić, Gospa je nepokretna a Blagoja nije htio da je ostavi, to su moji đed i baba. Biđa tad sa bratom upali svoje auto i pravac pred moju kuću…u daljini je Zimča gorila…u deki ubaciše nepokretnu baku Gospu i dedu u svoje auto i dovezoše ih sebi svojoj kući, tu ih kriše, hraniše i čuvaše 3 dana i 3 noći kao svoje najrođenije a ostale Srbe rasporediše u ostale Aščalića kuće i tako ih sakriše i sačuvaše i za to vrijeme su po noći čuvali naše kuće da ne bile opljačkane dok su prazne. E to je bio moj komšija Biđa koji nije dao svoje stare komšije i koji se potrudio i spasao moje ko da su mu rod najrođeniji a nije morao…ali je bio i ostao komšija i čovjek kakvih je tad jako malo bilo. I ja sam mu zahvalan za života i svoju djecu učim da znaju ko je bio Biđa i da ga po dobru pamtimo kao dobrog komšiju i čovjeka koji je rizikovao tad mnogo ali je bio i ostao čovjek i moja ga porodica ovaj put pozdravlja od srca !”
Preuzeto FB: Задња Пошта Доње Моштре
