Davor Dragičević UŽIVO: Nećete me ubiti, sad je sve prelično, između mene i vas
Davor Dragičević u javljanju uživo rekao je da je ovo što se dešava lična osveta određenih ljudi protiv njega.
“Da me strpaju u zatvor i da nikada ne izađem, da mi se tamo desi zades kao mom djetetu, ja to neću dozvoliti. Brat Muriz i ja smo istrajni. Dok je ovakva vlast ja ne vjerujem državi, ja pravdu u toj državi nikad dobiti neću. Treba mi pravda za dijete. Grob mog djeteta neće osttai tu, majka Suzana je već rezervisala grobno mjesto. Boli me, ne mogu biti sa vama u svom gradu, ne dam da me ubiju, da bude 2:0 sa njima. Utakmica traje, ubili su mi dijete.
Svi ljudi koje sam imenovao, ili ja ili oni. Ja bez borbe neću otići. Hvala onima koji su mi pomogli da se sklonim sa zločinačke teritorije i da se nalazim na sigurnom. Ima grupa Pravda za Davida koja se bori za ispravnu stvar. Od tih institucija nikad nećemo dobiti pravdu. Imam sve dokaze, da su oteli dijete, silovali, maltretirali, ubili i ostavili u kanalizaciju.
Moje dijete su na taj način ubili. I kuća će biti prodana, samo ću skloniti Davidovu sobu, ja u nju ne mogu više ući. Biću uz vas do svoje smrti. Hvala vam što stojite mirno i dostojastveno. Zemlje Evropske unije nisu ništa preduzele da nas zaštite. Vi ste kao niko na sijetu, stajali ste mirno i veličanstveno.
Došao je taj dan, 25. decembar, sa jasnom egzekucijom prema Davidovom trgu i naše hapšenje. Bio sam tad u pritvoru i teško mi je da gledam te snimke, svog trga, svog grada. Bio sam u ratu, ali ovo je neviđeno zlo. Teror ste uradili i radite dan danas, to radite i prema ljudima koji su stali svim srcem uz mene.
Ja vam to neću dozvoliti. Svoje namjere neću nikome da kažem, ali svi vi koji ste upetljani u ubistvo, ali šta god da bude sa mnom, vi nećete dobro proći. Niko od vas. Sve ovo do sad što sam doživio, dijete moje mi je dalo tu snagu.
Pozdrav svima koji pišete. Voli vas Davor. Ko može neka 16. ode u Sarajevo da da podršku Murizu Memiću.
A ljudi koji vladaju vašim životima, ja ne mogu dozvoliti da vladaju mojim životom, ja moram zaštiti svoj život i život svoje djece, ali i vaše djece.
Nikome nije u cilju da se riješi ovaj zločin, sve se zna, a svi šute. Za 500-600 KM nema opravdanja da neko šuti. Moje dijete je ubijeno. Pravde više nema. Pravda je trebala biti na vrijeme, ništa ja nisam postigao i dobio. Postigli smo mi zajedno da ni jedno dijete neće stradati kao David, nadam se.
Ja sam na grobu obećao svom djetetu, mora moje dijete naći spokoj i mir duši. Nisam ja ni lav, ni hrabar, ni jak. Ništa. To je moje dijete. Išao bih na Boga, Alaha. Moj David nije doživio sudbinu.
On je sa namjerom ubijen,tražili smo ga šest dana da ga spasimo. ne mogu još uvijek da mislim o tih šest dana šta je dijete prožvjelo i na koji način. Danas je 8. februara, a mog djeteta nema 10 mjeseci u mom životu i neće ga biti do smrti. Ja se sa tim saznanjem ne mogu pomiriti i ne mogu da život nastavim dok se slavi ubistvo mog djeteta.
U ovom trenutku svi su dokazi kontaminirani, mom advokatu su vezane ruke koji pokušava preko institucija da radi. Ne može. Ali on mora tako da radi i brani čast svoje struke i zakona. O legalizmu ne bih pričao, mislim da ću na drugi način tražiti pravdu, moraću na drugi način tražiti pravdu.
Ljudi vjeruju da će doći pravda, ali ja u to ne vjerujem. Ljudska borba sa takvim ljudima ne daje nikakve rezultate, mjesta za njih i nas nema, nikad više zajedno. Šta god bilo biće.
Nisam ni svemoguć, ni prejak, ali hoću da se borim, do kraja, sve opcije dolaze u obzir. Vidjećemo ko će biti jači. Utakmica traje i trajaće još dug. Ima ko će nastaviti borbu iza mene. Kriminalci i lopovi imaju obraz, vi ne, na vama nema dostojanstva. Sad je sve prelično, između mene i vas.
Je li ovo država za koju sam se borio. Kuća za koju sam dizao kredit da ju napravim.
Gdje mi je cuko? Nemam Davida.
Svi ste vi političari isti. Ja nikome ne vjerujem. Šta ste konkretno uradili? Kakva skupština? Sjedite u skupštinu Ne. Davida vam neću zaboraviti, ali ni ljude koji su stali uz mene.
Sve što sam rekao je istina. Volio bih da ste me demantovala. Vi ste mene davno ubili, ja se ne bojim. Ali bez pobjede i borbe ne, ja ne idem kod svog djeteta.
Hvala svim ljudima na svaku podršku.
Neću vam dozvoliti ljude koji su uz mene. Hapsite ih i privodite. Plašite ih. Ljudi su ostali i biće nas. Vratiće se Davor Dragičević, ali ne da mu stavite lisice na ruke, a umrijeću kao slobodan čovjek, nikad kao gnjida i ološ. Nemate vi državu. Naravno da idemo do kraja. Međunarodn azajednica čeka da padne krv da bi reagovala, kažu sami ste birali, a to su donekele u pravu. SVako treba prvo počistiit svoju kuću, pa onda dalje.
David je dijete koji je do posljednjeg trenutka ostao uz mene. Ja ne mogu bez njegovog osmijeha i njegovog zagrljaja.
Volim vas sve. Javljaću se sa vremena na vrijeme.
Idemo do kraja, a pravdu u toj državi neću dobiti. Hvala svim ljudima koji su stali uz mene.
Sve su mi teži dani. Ja više ne vidim taj način borbe za sebe. Ne mogu vidjeti ljude koji su mi dragi, ali mora kako mora, za njega.
Vidjećemo se uskoro. Hrabri ste. Ne moram vam to ponavljati. Tu smo zajedno. Ići ćemo do kraja”.
Buka
