Pažljivo usmeravajući svoju energiju na određene stvari umesto da je rasipaju okolo, introvertna deca uživaju da provode vreme sama ili u malom krugu odabranih prijatelja.
Kada pričamo o deci obično imamo na umu razigrane mališane koji jedva čekaju da se društvo okupi da bi se igrali svi zajedno. Takođe, tu su rođendani, ostajanje kod drugara/ice da prespavaju i mnoštvo drugih aktivnosti. Međutim, nisu baš sva deca takva. Postoje i oni mališani koji vole da više vremena provode sami i izbegavaju navedene situacije.
Pre nego što se zabrinete da je vaše dete stidljivo i pre nego što vam na um počnu dolaziti hipotetičke situacije – kako će ta stidljivost uticati na njihovu sposobnost da se snalaze u društvu i kolektivu, kako će sklapati prijateljstva i sl. Pre svega toga trebali bi malo zastati na čas i upitati se da li je dete možda introvertno. Iako mnogi ljudi stavljaju znak jednakosti između stidljivosti i introvertnosti, ta dva pojma nisu čak ni slična. Stidljive osobe imaju želju da upoznaju druge osobe, da se kreću u velikim društvima, ali se plaše neuspeha i javnog ismevanja dok introvertne osobe generalno nemaju takve želje i strahove.
Introvrtne osobe ne vole da budi okružene velikim brojem ljudi, to im previše crpi energiju. Velika okupljanja nisu mesta na kojima se oni lepo osećaju, oni prosto ne vole da budu u centru pažnje. Umesto toga oni vole da imaju jednog ili dva prijatelja sa kojima ponekad mogu provesti kvalitetno vreme. Oni teže kvalitetu, a ne kvantitetu. Takođe, oni su veoma emotivni, često imaju veliki stepen empatije prema svetu koji ih okružuje. No, pored toga nisu impulsivni niti skloni emotivnim ispadima. Oni u miru i tišini pronalaze svoja zadovoljstva, razvijaju maštu i pune se pozitivnom energijom. Uživaju u sitnicama i stvarima koja druga deca uzimaju zdravo za gotovo. Prvo veoma dobro razmisle pa tek onda odluče da li će reagovati na nešto ili ne.
Provode vreme radeći stvari koje zaista vole, čitaju, pišu, crtaju, uče nove stvari ili usavršavaju svoje veštine. Kanališu svoju energiju u ono što vole umesto da je razbaciju i troše na uopštene stvari.
Ne bi bilo uopšte iznanađujuće da je vaš introvertni mališan prilično uspešan u školi ili na nekoj vannastavnoj aktivnosti (pod uslovom da je on sam izabrao tu aktivnost). Nemojte se iznenaditi ako vam postave pitanje na koje nećete znati odgovor, njihovi umovi su u večitoj potrazi za znanjem i preispitivanjem svega oko njih. Svet je pun zanimljivosti koje jedva čekaju da istraže. Veoma je bitno da razumete svoje dete i njegov pogled da svet. Najgora stvar koju možete da uradite je da ga upoređujete sa drugom decom i da ga pitate zašto ono „nije kao drugi“, pri tome ističući da su drugi pozitivan primer ponašanja u društvu a on/ona nije.
Da se razumemo, introvertna deca su sasvim normalna, čak brojna istraživanja su pokazala da deca koja su introvertna imaju veći koeficijent inteligencije (IQ) od svojih vršnjaka koji to nisu. Mnogi veliki umovi koje je čovečanstvo do sada dalo bili su introverti. Prosto, povlačenje iz okruženja i usmeravanje svoje energije na konkretne stvari dovodi do toga da te stvari dovedu do savršenstva.
