U BiH se proizvode kopačke za najbolje fudbalere sveta, pa čak i za Dejvida Bekama

Priča o uspehu i kvalitetu je počela od Radovana Pazurevića, jednog obućara iz Dervente koji se nakon višegodišnjeg boravka u inostranstvu vratio u svoj kraj i doveo strane investitore.

Pokrenuo je proizvodnju obuće za strano tržište i zaposlio stotine ljudi.

Od tanke i elastične kengurove kože, uvezene iz Australije, pravi se jedan od najpoznatijih modela kopački, star preko 60 godine. Kada se završi gornji deo šije se etiketa na kojoj piše “Made in Germany”.

– Pošto mi ne radimo donji deo, ne sklapamo obuću. Montaža se radi u Nemačkoj zato piše ‘Made in Germany’. Da se radi to kod nas onda bi pisalo da se radi u BiH – kazala je Sanja Pazurević iz fabrike obuće “Sanino”.

U procesu proizvodnje učestvuje stotine radnika. A, stroga uputstva za svaki korak u izradi stigla su iz Nemačke.

Do sada je u Derventi proizvedeno preko 10 miliona kopački, a jedan od najvernijih kupaca bio je David Bekam. Kupovao je više od 120 pari godišnje.

Od kopačke do vojničke čizme proizvodi se ovde za mnoge brendove širom sveta.

– Najvažnija stvar u našem poslu je da ono što uradite bude na vreme isporučeno i da nemate problema sa kvalitetom – rekao je Radovan Pazurević, vlasnik fabrike obuće “Sanino”.

Prepreka u proizvodnji je mnogo. U Bosni i Hercegovini se retki školuju za obućara pa proces prekvalifikacije radnika dugo traje. Dešavaju se nestanci struje, kašnjenja radnika zbog pokvarenog autobusa i slične situacije iz naše svakodnevice imaju uticaj, piše N1.

– Ja se plašim da ćemo imati situaciju da će nam stranci dolaziti i donositi poslove, a mi nećemo imati s kim to raditi – smatra Pazurević.

Ovaj čovek je inače u proizvodnji cipela skoro čitav život, od osnovne škole. Za vreme rata radio je u inostranstvu, a po završetku doveo je strane investitore i otvorio fabriku.

– Jedan radni period sam za vreme nesretnih dešavanja kod nas proveo u Kini, a jedan u Mađarskoj. Na kraju smo se vratili u svoju Derventu i to je to – ispričao je Radovan.

U dvije hale, ovoj u Prnjavoru, i još jednoj u Derventi zaposleno je 850 radnika. Među njima su i deca i najbliža rodbina Pazurevića.