Može se činiti da je to oksimoronsko, ali predsednik Trump je živi dokaz da luđaci mogu misliti veliko. Ne zadovoljavajući se “samo” pretećom promenom režima u Venezueli, američki lider širi svoju misiju da oslobodi zapadnu hemisferu socijalizma, dok su Kuba i Nikaragva sledeće u redu za “spasenje” SAD.
U posebno izraženom govoru prošlog vikenda u Majamiju na Floridi, Trump je proglasio predsjednika Venecuele Nicolasa Maduru “kubanskom lutkom” i “neuspjelim diktatorom”.Trump je osudio socijalizam sa oštricom koja se nije čula od američkog predsjednika još od dubine hladnog rata prije više od 30 godina.
“U Venecueli, i širom zapadne hemisfere, socijalizam umire i sloboda, prosperitet i demokratija se ponovo rađaju”, rekao je Trump zaključujući “Trojku tiranije” da je njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton – još jedan luđak – koji je ranije skovao da opiše Venecuelu, Kuba i Nikaragva.
Miami Herald je izvestio Trumpov govor kao “preteča” za promjenu režima u tri latinoameričke zemlje.
Trumpova tvrdnja da se “demokratija koja se ponovo rađa” je malo teška u vreme kada ovaj predsednik proglašava vanredne ovlasti kod kuće kako bi probio svoj nesiguran “granični projekt” graničnog zida. Desetine američkih država tuži Trumpa zbog “predsjedničkih prekoračenja izvršnih vlasti”. Ustavni naučnici upozoravaju na početni prelazak na fašizam pod Trampom.
Da je Trump tada proglasio da predvodi slobodu i slobodu za cijelu zapadnu hemisferu, predosjećajan je znak da je njegova megalomanija izvanredno izvan kontrole.
Izgledi američke vojske koji vode rat u Venecueli, a kamoli Kubu i Nikaragvu, nalaze se u domenu nemoguće fantazije. Ali sa ovim vrhovnim komandantom zabavlja se fantazija.
Trump u svom govoru u Majamiju dao je ultimatum nalik mafiji venecuelanskoj vojsci. Ili podupire mlađeg opozicionog ličnosti Juan-Guaidoa, koji je pomazan u SAD-u, koji se prije gotovo mjesec dana proglasio “vršiocem dužnosti predsjednika Venecuele”, ili se oružane snage suočavaju sa uništenjem, rekao je Trump.
Sa glasom šefa organizovanog kriminala, Trump je upozorio da venecuelanske odbrane “riskiraju svoje živote” podržavajući “propalu diktaturu” “bivšeg” predsednika Madura. „Ako izaberete ovaj put, nećete naći nikakvu sigurnu luku, nema lakog izlaza i nema izlaza. Sve ćete izgubiti ”, dodao je Trump.
Kao odgovor, predsjednik Maduro je oštro kritizirao Trumpa za njegov “nacistički nalik govora” i za odvažnost da ugrozi vojsku svoje zemlje uništenjem ako se ne pokorava.
Kriminalitet okupatora u američkoj Bijeloj kući je zapanjujući. Drska opasnost od agresije na drugu naciju – kao i implicitno protiv Kube i Nikaragve – je jednaka fašizmu iz 1930-ih koji je doveo do Drugog svetskog rata.
The Flying u SAD teretnih aviona vojne u Kolumbiju i Brazila navodno natovaren pomoći u hrani za Venecuela je poklopac flagrantno za montažu oružani upad. U bliskoj saradnji sa CIA-njegovan opozicionara Juan Guaido, SAD je iznalaženje je rok od ovog vikenda za zalihe pomoć da im se dozvoli ulazak u Venecueli.
Predsednik Maduro odbija da dozvoli američki materijal u svoju zemlju. Oružane snage Venecuele odlučno podržavaju vladu u Karakasu i stoga se može računati da će blokirati svaki pokušaj da se prisili američka pomoć preko granica Kolumbije i Brazila. Taj zastoj, međutim, može pružiti izgovor za američku vojnu intervenciju.
Predstojeća kriza koju je Trump podigao sa Venecuelom izgleda suludo. Južnoamerička zemlja možda je u ekonomskom previranju, ali teško da je to humanitarna katastrofa koja bi zaslužila takvu dramu. Osim toga, previranja su u velikoj meri bila podstaknuta od strane Vašingtona kada su sankcionisali sankcije i zamrznuli imovinu na venezuelanskoj ekonomiji nafte. Ako bi SAD ukinule svoje ilegalne sankcije za zemlju, onda bi se veliki dio haosa smanjio.
Da je Trumpova administracija proglasila malu opozicionu ličnost “priznatim predsjednikom” Venecuele, je drsko kršenje međunarodnog prava i normi. Sramotno, nekoliko evropskih država nastojalo je legitimirati subverziju Vašingtona u Venecueli.
Naravno, potkopavanje socijalističke vlade Nicolasa Madura ima najvažniju nagradu da se američkom kapitalu omogući da se dočepa ogromnog naftnog bogatstva Venecuele.
Drugi motiv je da se iskorijeni svaka “prijetnja dobrog primjera” u pretpostavljenom dvorištu ujaka Sama. Ako se Venecuela može podjarmiti, onda je Trumpova administracija u Nikaragvi i Kubi sledeća u svojim krstovima za promenu režima. Tu je i korist od suzbijanja bilo kakve političke opozicije u unutrašnjosti SAD-a, dok je kampanja protiv socijalizma u zapadnoj hemisferi koristila da se domaći socijalisti mažu u nastajanju.
Još jedan motiv za Trump je da očajnički pronađe patriotsku svrhu s kojom će mobilisati svoju bazu podrške. Uprkos njegovim neverovatnim predizbornim obećanjima, Trump je svojim biračima u poslednje dve godine dao veoma malo. S obzirom na to da je njegova ponuda za reizbor u 2020. na vidiku, Trumpov nestabilni projekt graničnog zida je možda najneugodniji neuspjeh. Nije u stanju da ispuni svoj “projekat ispraznosti”, Trump se bavi alternativnim izazovom.
“Borba protiv socijalizma” u Venecueli i drugdje u zapadnoj hemisferi je Trumpova naredna zvijezda. Ali koliko apsurdno može da dođe? Trump se predstavlja kao više mesijanski od hladnih ratova u Vašingtonu tokom proteklih decenija kada su bar mogli verovatno da prizovu sovjetski ekspanzionizam kao propagandnu pretnju.
Trumpova demagogija ide van šina
strategic-culture.org
