7 najvećih misterija ljudskog tijela

Zašto nauka još nema odgovor na najveće pitanja koja se tiču ljudskog tijela?

Možda mislite da su naučnici do sada otkrili sve tajne ljudskog tela, ali nisu. Evo sedam najvećih misterija.

Zašto smo toliko slabi?

Kada bismo obrijali šimpanzu i fotografisali njeno telo od vrata do struka, na prvi pogled ne bismo mogli da primetimo da nije u pitanju čovek. Direktor Laboratorije za istraživanje evolucije primata na Univerzitetu u Indijani Kevin Hant kaže da je muskulatura ovih dveju vrsta slična, ali nekako, šimpanze su oko dva do tri puta jače od ljudi. Još uvek nije jasno zašto smo slabiji od svojih najbližih hominidskih rođaka; možda su tačke gde se spajaju mišići neznatno različite ili su naša mišićna vlakna proređenija.

Jednom prilikom, Hant je posmatrao ženku šimpanze od 38 kilograma kako vrhovima prstiju lomi grane drveta koji pripada porodici “gvozdenih”, tj. drveća koje je izrazito teško polomiti. Hantu su bile potrebne obe ruke i sva snaga koju je mogao da sakupi da bi slomio granu jednake debljine.

U drugu ruku…

Devetoro od desetoro ljudi su desnoruki. Još čudnije od toga je činjenica da ljudi uopšte imaju dominantne ruke. Zašto imamo samo jednu ruku s vrhunskim motoričkim sposobnostima, umesto obe?

Jedna teorija navodi da je to rezultat sve zapetljanijih veza na strani mozga koja uključuje govor (koji, takođe, zahteva fine motoričke sposobnosti). Zbog toga što centar za govor obično leži u levoj strani moždane hemisfere – strani koja je povezana sa desnom stranom tela – desna ruka je dominantnija kod većine ljudi. Međutim, ova teorija je pod udarom ogromne činjenice da ne kontrolišu svi desnoruki ljudi govor u levoj hemisferi, dok samo polovina levorukih to čini. Zbunjujuće.

Za koga su grudi?

Poput svih drugih sisara, žene dobijaju kada treba da nahrane novorođene bebe.

Međutim, žene su jedine koje imaju veće grudi bez obzira na to jesu li nedavno postale majke. Naučnici ne mogu da se dogovore oko toga šta su – ili za koga su – “trajno uvećane grudi”. Većina evolutivnih biologa smatra da grudi služe za privlačenje mužjaka, koji su prevareni misleći da će žena bujnog poprsja biti odličan izvor hrane za bebe (iako njene grudi zapravo sadrže masti, a ne mleko).

Antropolozi, pak, veruju da su grudi evoluirale zbog žena i beba, a ne muškaraca, s obzirom na to da u pojedinim kulturama muškarce ne privlače velike grudi. Oni misle da su žene razvile trajno velike grudi kako bi zadovoljile velike energetske potrebe beba. Hormoni u grudima podstiču skladištenje masti, a ta mast oslobađa se u mleko tokom dojenja. Ukratko, mast iz grudi služi za formiranje bebinog mozga. Ipak, teorija tek treba da bude univerzalno prihvaćena.

Dlakavo objašnjenje

Postoji pregršt teorija kada su u pitanju stidne dlačice.

Neki smatraju da te grube, kovrdžave žilice predstavljaju seksualne ornamente – vizuelni znak seksualne zrelosti i rezervoar mirišljavih feromona. Drugi smatraju da dlačice čine naša dragocena područja udobnim. Opet, treći smatraju da služe kao jastučići, sprečavajući iritaciju tokom seksa. Šta god da je razlog, mnogi ih danas uklanjaju.

Ko su nam drugari?

Nekoliko stvari na našem telu nisu zapravo naše telo. Mikrobi u ljudskom telu sveukupno zauzimaju nekoliko grama (1 do 3 odsto) naše ukupne težine. Neke od tih domaćih fauna čiste našu kožu dok nam druge pomažu da varimo hranu, ali ima i onih mikroba čiji doprinos našim telesnim funkcijama nij “Mi tek učimo da su posledice antibiotika izbacivanje dobrih bakterija iz creva, zbog čega možemo razviti autoimune bolesti, poput dijabetesa. Nismo toliko napredni što se tiče razumevanja virusa. Šta virusi rade za nas?”, pita se profesor mikrobiologije i imunologije sa Univerziteta Kolumbija Vinsent Rakanjelo.

Kuda idu slepa creva?

Siroto staro ljudsko slepo crevo svrstano je u rang umnjaka, mišića za pomeranje ušiju i naših drugih nepotrebnih evolutivnih ostataka.

Nepobitno je dokazana činjenica da crvoliki organ može biti uklonjen bez ikakvih očiglednih posledica.

Međutim, biolozi su nedavno počeli da preispituju pretpostavku nepotrebnosti slepog creva. Neki ukazuju da pomaže u obučavanju imunološkog sistema tokom fetalnog razvoja. Druga istraživanja ukazuju da organ služi kao “sigurna kuća” za bakterije koje žele da izbegnu varenje, čuvajući skriveni broj mikroba koji će ponovo naseliti ostatak digestivnog trakta kada nestanu prethodni.

Zašto ja?

Kako 100 biliona nervnih veza u našem mozgu radi zajedno da bi stvorile osećaj da smo živi? Mnogi veliki mislioci smatraju da je savest najveća misterija ne samo ljudskog tela već generalno najveća misterija ikada.

“Svaki mozak, uključujući i vaš, sačinjen je od atoma koji su stvoreni u srcima bezbrojnih i dalekih zvezda pre mnogo milijardi godina. Ovi atomi sada stvaraju konglomerat – naš mozak – koji ne samo da razmišlja o zvezdama koje su ga stvorile, već takođe misli o svojoj sposobnosti da razmišlja i čudi se sopstvenoj sposobnosti čuđenja. Dolaskom ljudi, kaže se da je univerzum iznenada postao svestan sebe. To je zaista, najveća misterija od svih”, kaže neurolog V.S. Ramačandran.

Izvor Nationalgeographic.rs