“Malo-pomalo, čitav život se preobražava u jedan veliki falsifikat. Ubeđuju nas da nije tačno ono što vidimo svojim očima, što živimo i osećamo, nego je istina ono što oni kažu.”
“Ovaj ‘oslikani’, ‘nakićeni’, ‘ruski’ voz, ‘crkva na šinama’, kako ga sve nazivaju, ostaće u našoj istoriji, inače obeleženoj bizarnim događajima, kao jedna od neozbiljnih, neodgovornih i opasnih epizoda za koju na kraju niko po običaju neće odgovarati. Ko je uopšte, a da je pri zdravoj pameti, mogao da smislu jednu takvu budalaštinu koja je lako mogla da dovede do ljudskih žrtava. Mala je cena ljudskih života ovde na Balkanu,” rekao je književnik Filip David u intervjuu za Blic i dodao da provokacije i ratničke trube kod nas obavezno idu u paketu.
“Za nekog sa strane može delovati tragikomično, glupo i neozbiljno. Ali oni koji žive u ovim područjima znaju dobro kako ratničke igre začas izazovu ozbiljnu vatru i nema vatrogasaca koji tek tako mogu ugasiti požar pre nego što nanese veliku štetu. Sve je ovde međusobno povezano. Ko se tako neodgovorno igra vatrom, opasan je piroman i treba ga na vreme skloniti ili staviti pod nadzor.”
David je od onih pisaca, kažu, kojima nije čitav svet samo radna soba, a ne ustručava se ni da se osvrne na svakodnevne teme i zablude, i to bez kalkulacija i ograda. Tako se dotiče i Kosova, ratne retorike i “usijanih nacionalističkih glava”, najosetljivijih pitanja u našoj javnoj sferi.
“Srbi na Kosovu postali su taoci naopake politike. Svakome je, valjda, jasno da se povratak Kosova ne može ostvariti bez novog velikog sukoba u kojem će stradati i preostali Srbi i mnogi Albanci, opet biti razrušeni gradovi i sela, ali uništeno i kulturno nasleđe u koje se mnogi kunu da je kolevka srpstva,” istakao je pisac, dodavši da jednom kada se ta očekivana slavna bitka dokrajči, neće više biti ni Kosova, ni Srbije, ni slavnog nasleđa. “Hoće li to zadovoljiti usijane nacionalističke glave?”
Nije, kaže, pošteno da se konfliktu večito zamrzavaju i prebacuju na buduća pokolenja, a pogotovo jer se više puta u prošlosti pokazalo da odlaganje pravovremenog rešavanja stanje samo pogoršava. Uprkos indoktrinaciji o tome da Srbija ne može preživeti bez Kosova, da bi odricanje od pokrajine bilo “smrt Srbije”, smatra da je neophodno mirom, a ne ratom, sačuvati ono najvažnije.
“Ako se zaista misli na mirnu budućnost Srbije, hrabra odluka se mora doneti i tako zaštiti ono što se smatra srpskom baštinom na Kosovu, sačuvati mnogi životi, sačuvati mir.”
Ponašanje premijera ga, priznao je, zbunjuje. Objasnio je da se trudio da podrži Vučićevu politiku, ali da mu nije pošlo za rukom.
“U njegovim istupima mnogo je busanja u grudi, samosažaljenja, neiskrenog posipanja pepelom.”
A ko god nam bude bio predsednik od proleća, kaže pisac, ne piše nam se dobro. Vlast je preosetljiva na svaku vrstu kritike, ohrabruje bahatost i primitivizam.
“Pogledajte samo šta pišu mediji pod kontrolom ove vlade. Tabloidi koje kontroliše vlast na prostački način vređaju strane državnike, šire ogavni rasizam, etničku netrpeljivost, evropsku zajednicu prikazuju kao mrzitelja svega što je srpsko. Nema tog oblika bezočnosti na koji nisu spremni,” direktan je David. “Ponižavaju takvim pisanijama svakog od nas, čitav narod. A sve to utire put i fizičkom nasilju.”
Nažalost, dodaje, postali smo zemlja falsifikata.
“Falsifikujemo svoju istoriju, pobednici ostaju poraženi, istina se pretvara u laž, huškači se proglašavaju za patriote. Malo-pomalo, čitav život se preobražava u jedan veliki falsifikat. Ubeđuju nas da nije tačno ono što vidimo svojim očima, što živimo i osećamo, nego je istina ono što oni kažu.”
