Ne čekaju nas pare ‘nako, već su to krediti, koji povećavaju zaduženje, a i povećanje akciza možemo obračunati takođe kao da je kredit – kad ti se smanjuje kupovna moć, jer ono što kupuješ, postaje skuplje, isto kao da ti je neko povećao ratu kredita, pa vidi koliko ti ostaje da preživiš.
Autor: Svetlana Cenić
Dani
Količina laži javno izgovorenih u Bosni i Hercegovini direktno je proporcionalna gluposti prosečnog medijskog konzumenta, glasača ili stanovnika BiH. Jednostavnije rečeno: što si veći tupčos, veće ti laži serviraju. Pa tako i da je povećanje akciza korisno za građane i da nas čekaju pare za budžete, puteve, reformu javne uprave… i na kraju Džej.
Ne čekaju nas pare ‘nako, već su to krediti, koji povećavaju zaduženje, a i povećanje akciza možemo obračunati takođe kao da je kredit – kad ti se smanjuje kupovna moć, jer ono što kupuješ, postaje skuplje, isto kao da ti je neko povećao ratu kredita, pa vidi koliko ti ostaje da preživiš.
Skraćeno: povećaš namete, da bi dobio novi kredit i povećao dug i to proglasiš dobrim. Logika?
Pa, za kompletnog tupčosa može sve jer, zaboga, to je za naše dobro. Upitaš ga/je gde je tu video/la opšte dobro, pa se zaprepastiš koliko neko može biti retardiran, a da ga Bog takvog nije doneo na svet. Ili, recimo, jedan od čelnih parlamentarca iz “odgovorne stranke” (što je osam puta naglasio) predstavlja to kao uslov da idemo u Evropu iliti Evropsku uniju. O europskim temeljnim vrijednostima oporezivanja kladionica nije rekao ništa.
Laž je i da samo moraju autoputevi na koridoru 5c i ništa drugo. Ako nisi tupčos, onda pregledaš malo informacije i znaš da smo mogli do sada imati neuporedivo više izgrađenih komunikacija. Na koridoru 5c kroz Baranju gradiće se u prvoj fazi, umesto autoceste u punom profilu (šesterotračne), dvosmerna ili tzv. brza cesta, koja će biti dograđena u autocestu u punom profilu tek kada se za to steknu uslovi.
Samo jedna primer, kad smo već i kod odgovorne stranke nosioca europskih vrijednosti lijepe mu njegove.
Možemo i ovim nosiocima srpske oslobodilačke misli po tuđim leđima, koji pružaju ruku gde god se pomenu pare, pa je vrhunac gluposti odbijanje samozvanog glavnog Srbende da se rukuje sa ambasadoricom SAD-a. Upitah se i javno da li znači ako sediš na skupu sa čijim se političkim uverenjima ne slažeš, možeš i da prdiš, glasno podriguješ i bacaš sline po podu ili je to stvar elementarne kulture i samopoštovanja? Ruku dame prihvatiš i zbog sebe, a ne samo zbog nje, a kad je već nekulturno nisi prihvatio, ne prihvataj ni pare iz države koju ona predstavlja, a ne da su glavna turistička destinacija premijerke i članova porodice upravo SAD.
Predugo je trajalo za svačiji ukus ono kad se ruke pružale, u lice ljubilo i u džepove trpalo.
O čuvarima islama i svega što on predstavlja na tlu Evrope, kako sami sebe vide, a u deklarativno sekularnoj državi, ne znam ni kako da formulišem. Braćo, ima li haira ako nekom zavučeš ruku u džep i to još proglasiš da je za njegovo dobro? Jer, obratim se većim znalcima islamskog pogleda na rad i privređivanje, pa mi se objasni da je u jednom hadisu, kojeg su zabeležili Buharija i Muslim, Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Gornja ruka je bolja od donje ruke”. U nastavku hadisa Poslanik kaže “da je gornja ruka ona koja daje, a donja ruka je ona koja prima”, što znači da je ona ruka koja radi i privređuje bolja od one ruke koja ne radi i koja čeka da joj se nešto udeli.
Pametnom dosta, bezobraznom i glupom džaba.
Mislim da nam glave dolazi najviše patriotizam dvopasošića i dvokapića. A najgrlatiji su! Na granici, naravno, prepipava džepove koji će pasoš izvaditi, pa mu je tako isto i sa tim patriotizmom: jedan pasoš služi da gradi karijeru, drugi pasoš da gradi vlastito imanje stečeno na grbači državljana zemlje onog prvog pasoša.
Malo nacionalna, a onda malo reformska kapa. Malo bi da je intelektualac, ali da bude i podoban. Što su manifestovali brojni “akademski radnici” svojim ćutanjem ili ubeđivanjem nemušte mase da su veće akcize dobro rešenje i da treba podržati. Možda skraćeno da nazovemo: namete podržite i nas na vlasti održite. A uz njih i te akademske karijere, koje se počesto sastoje i od toga da im se da prilika (čitaj: odradi!) da istrguju na berzi, onda neki projekti i studije, ponegde privatizacije ili produkcija serije partijskog kadra kao trgovački putnik: ako platiš 10.000 odmah, biće i postdiplomski odrađen.
Valja naplatiti titulu i nazovi akademizam i intelektualnost.
Valjda zato i ne odustajem od ove teme. Neverovatna je količina licemernog nezameranja i stranima i domaćima, pa je u BiH prirodno stanje haosa i burleske. Udvorica režima je bilo i biće, samo je pitanje kolika su većina, jednako kao što je loša politika utočište osrednjih i propalih intelektualaca. Tu se šire i svete svima onima koji su vlastitim trudom i radom uspeli u onome u čemu oni nikada nisu smeli ni da se ogledaju.
Nego, jesu li reformski nacionalista i podobni intelektualac oksimoroni? Ili su oksimorončine?.
DANI, 27.04.2017.
