Prestanite da djeci poturate učenje
Djeca nisu glupa. Onа znaju kada pokušavate da prikrijete učenje iza navodno zabavnih aktivnosti. Oni osjećaju vaša skrivena očekivanja i pritisak.
Autor: Detinjarije.com
„Niko nije porastao viši zato što se stalno merio.“ ~ Rolan Mejgan
Nikada nije bio toliki pritisak na decu, kao danas, da sve što im se ponudi bude edukativno i korisno. Svaka igračka i knjižica osmišljena od strane odraslih mora tajno kroz igru da im prokrijumčari neko znanje. Ipak, svi smo mi negde svesni da je sve to preterano i da je najbolje što možemo da uradimo za njih da ih pustimo da se igraju. Sa svih strana u ponudi su edukativne igračke i bojanke, i svi ti reklamni slogani imaju neku uvrnutu poruku da ih baš tom edukativno slikovnicom mi učimo a da oni i ne znaju da uče. Kao, mi im mudro podvaljujemo znanje…
Kao prvo – učenje jeste zabavno. Ne moramo da kupujemo tematske radne listove pod sloganom „Učite kroz zabavu“.
Deca su rođena da uče i vole da uče. Svi to znaju. Ali, kada počnete da tu njihovu naviku uzimate pod svoje – i njhovo interesovanje opada, jer čim se umešate, to postaje – moranje.
Drugo, deca nisu glupa. Onа znaju kada pokušavate da prikrijete učenje iza navodno zabavnih aktivnosti. Oni osećaju vaša skrivena očekivanja i pritisak. Lično, mislim da za prinudno učenje nikad nije vreme, a posebno ne u ranom detinjstvu. Tada je jedino pravo vreme za igru. Ne pokušavajte ništa što može da ubije urođenu ljubav prema učenju novih stvari i radoznalost.
Treće, u zabludi su oni koji misle da deca moraju da uče sve vreme. Nije istina. Ionako, deca uče sve vreme, pa ne morate da im u svako iskustvo trpate što više edukativnih sadržaja. Ako se vaše dete zainteresuje za žabe, ne morate da nabavljate literaturu o njima i štampate žablje radne listove. Pustite ih neka sami spoznaju šta žele. Ili, ako vam je dete kreativno, ne treba da ga upišete na deset kreativnih radionica!
Deca ionako stalno uče nove stvari, ali samo zato što to možda nećete uvek primetiti (ili izmeriti), ili zato što to nije nešto što je tradicionalno „akademsko“ znanje, ne znači da to nije znanje. Nisu sva učenja toliko očigledna i merljiva. Možda će ga podeliti sa vama kada bude spremno? Možda ne želi da ga sa bilo kim deli? Da li vi želite da sa drugim ljudima podelite svaku sitnicu koju ste saznali? Ili postoje neke stvari koje jednostavno zadržite za sebe? Da li je uopšte potrebno da se sve stalno ocenjuje, procenjuje, boduje i da se svemu sudi? Zar ne možemo samo da posmatramo i imamo poverenja? Mislim da možemo, ako se potrudimo.
Ne kažem da ne treba da podržavate interese vašeg deteta, i da ne treba da budete uključeni u učenje, da ne postavljate pitanja, i ne nudite ideje. Nikako! Podrška im je svakako potrebna. Ali budimo svesni načina na koji mi to radimo. Kakva su naša očekivanja? Da li više brinemo o tome, hoće li nešto biti korisno za dete ili se radi o tome da zadovoljavamo neke svoje potrebe i očekivanja?
Ne opterećujte ih. Nemojte imati skriveni motiv. Pustite da sami slede svoja intersovanja ili sprovode istraživanja. Pitajte ih šta misle. Pitajte ih šta bi o tome još želeli da saznaju. Da li žele vašu pomoć i informacije od vas. Pričajte sa njima. Ohrabrite ih. Obezbedite sredstva ako pitaju. Ako žele, vodite ih u biblioteku da bi saznali više. Zabavljajte se sa namerom da se zabavljate, a ne sa namerom da učite. Učimo ceo život. Ne žurite, pustite ih malo da odahnu.
Prevela: Jasmina Jovanović
Izvor: Happiness is here
Tekst je preuzet sa portala Detinjarije.com
