Pušenjem do zdravlja
Čekajući Godoa ili čekajući rasterećenje privrede, na isto mu se svodi. ‘ajde što Godo nikada neće doći, nego je i konfuzno, zbunjujuće i dijalozi nemaju smisla, a glavni junaci stalno hoće nekuda da idu, ali se ne pomeraju. Pomera se njihova publika trbuhom za kruhom i zdravom pameti. Naravno, pljušte poskupljenja, zahtevi za većim akcizama i nametima bilo koje vrste, jure se potencijalni kreditori, kojima se u zube ne gleda, samo se ne polažu računi za potrošene pare.
Ako je ovo ta Reformska agenda, onda ne znam što su me osuđivali na samom početku kada sam izrazila skepsu u uspeh tako postavljenih reformi, posebno znajući kako se kod nas prave reformski i kreditni igrokazi, da ne kažem farsa. Logično je bilo da se bar napravi redosled koraka, a da ne govorim o tome šta je trošak sprovođenja i koja se korist očekuje. Ako je to sadržano u rečenicama da će narod videti efekte za jedno pet ili šest godina (sic!) i da je svaka reforma bolna, onda je to krajnji cinizam. Bolje reći prevara.
Da ponovim milioniti put: reforme su gromoglasno najavljene, sa kampanjom i putujućom grupom, kao nešto što će rasteretiti privreda, relaksirati poslovno okruženje, a sve u korist već napaćenih građana. U međuvremenu, sve smo ubedljivije na listi siromašnih zemalja, onih najkorumpiranijih, a evo zvanično i najzagađenija smo zemlja.
Kako naša vlast na to reaguje? U Federaciji bi Zakon o zabrani pušenja. Ona rigorozna varijanta. O tome kako smanjiti emisiju štetnih čestica i gasova iz ovih silnih zagađivača, ni reči. Nazvah to kampanjom: “Ne smete se vi trovati sami, mi ćemo!”. Kao da postoji neko ko ne zna da je cigareta štetna po zdravlje, ali očito postoje mnogi, bar u vlasti, koji okreću glavu na drugu stranu od zagađenja druge vrste.
Kada je 2009. uvedena akciza na duvan, priča je bila da moramo i mi primeniti evropske standarde, zaboga, jer tamo negde 2019. ćemo biti primljeni u EU. Godina je 2017., ni upitnika popunili nismo, a Bosna i Hercegovina je evropska zemlja sa najvećim sadržajem akcize u ceni: celih 72 odsto. Primera radi, u Hrvatskoj je to 58 odsto. Ako poredimo cene cigareta u regiji, najskuplje su u Hrvatskoj, a onda u BiH, a u ostalim zemljama regije su mnogo jeftinije. U BiH je akciza 34 odsto veća nego u Srbiji, 42 odsto nego u Crnoj Gori, 79 odsto veća nego u Albaniji, a celih 127 odsto veća nego u Makedoniji! Sve ove zemlje mnogo dalje su odmakle na tom evropskom drumu nego BiH.
Onda, još nešto: kad se zbroje sadašnja akcizna opterećenja (ona proporcionalna 42 odsto i specifična od 67,5 KM na hiljadu cigareta), to je prosečno 75 eura na 1.000 cigareta, a u Hrvatskoj je u godini kada je ušla u EU iznosilo 73 eura.
Šta je rezultat ovakve akcizne politike? Legalno tržište, a prema zvaničnim podacima Uprave za indirektno oporezivanje, smanjilo se sa 10,6 milijardi u 2010. godini na 5,2 milijarde u 2016., što je pad od 47 odsto za samo šest godina. No poraslo je naglo crno tržište i sada čini i do 40 odsto ukupnog tržišta. Tako smo samo u 2016. godini izgubili nekih 500 miliona prihoda ili celih 50 odsto od ukupno prikupljenih prihoda od akciza na duvan u istom periodu. Od 2011. do 2016. poresko opterećenje na duvan se povećalo 93 odsto, a prihodi su porasli samo 11 odsto. Nešto nije u redu ako je u 2016. akciza porasla 10 odsto, a prihodi pali za dva odsto.
Priča o tome kako skuplji duvan znači manji broj pušača je samo pusta priča. Svetska banka, ona koja zagovara da se iz akciza na duvan finansira zdravstvo, tvrdi da smo zemlja sa najvećim brojem pušača. Samo ne kažu da su ti ciljani porezi dalja propast finansijskog sistema, svugde se ukidaju.
Glede broja pušača, po pisanju britanskog Telegrapha pre godinu dana, BiH se nalazi na 10. mestu na listi zemalja u kojima se, u odnosu na broj odraslih stanovnika, u proseku godišnje konzumira najviše cigareta. Na prvom mestu nalazi se Crna Gora, a slede Belorusija, Libanon, Makedonija, Rusija, Slovenija, Belgija, Luksemburg i Kina. Nemojte mi reći da su cigarete jeftinije u Sloveniji, Belgiji ili Luksemburgu?!
Koliko god da je duvan štetan, ono što je bar kontrolisano u smislu kvaliteta bolje je od onoga divljaka koji se prodaje po kojekakvim budžacima, a nastave li akcize da rastu i zaživi li ovaj predlog Svetske banke, koji nigde, pa ni u regionu, nije uspeo i ukinut je, onda ćemo tek motati i po klozetima, šupama i podrumima.
Slična je priča i sa naftnim derivatima: ilegalna prodaja na nekim pumpama, nekontrolisan kvalitet, a da ne govorim o zloupotrebi lož-ulja, plus vrlo čudna, da ne kažem šizofrena akcizna politika kada je u pitanju oslobađanje od poreza i putarina. Ako je do gradnje puteva, evo prilike da pametnijom akciznom politikom namaknemo više prihoda, kao što su uradile Makedonija i Albanija, pa će mnogo veći prihodi biti garant EBRD-u i EIB-u da ćemo kredite vraćati. Ovako em gubimo prihode donoseći odluke copy-paste, em ćemo morati i pušiti da bismo se lečili.
DANI, 08.06.2017.
