-TopSLIDEBiHKolumnePolitika

Svetlana Cenić: Mangupi na tuđa leđa

Želim da ukratko objasnim saradnju sa MMF-om i manipulacije koje se dešavaju od 2009., a da ne govorim koliko je degutantno da osnovne stvari ne znaju i oni koji sebe zovu ekonomistima, i oni koji su se namestili na neku poziciju, bez namere da ikad išta pročitaju, nauče ili urade. Osim trošenja.

Autor: Svetlana CENIĆ / inforadar.ba

Spektakl je gledati političku elitu kako se junači ubadajući prst u oko svima, a onda pruži ruku za grantove i kredite. Zato me ponukalo da ukratko objasnim tu saradnju sa MMF-om i manipulacije koje se dešavaju od 2009. godine.

Da ne govorim koliko je degutantno da osnovne stvari ne znaju i oni koji sebe zovu ekonomistima, i oni koji su se namestili na neku poziciju, bez namere da ikad išta pročitaju, nauče ili urade. Osim trošenja. Mangupi na tuđa leđa, koji će okriviti uvek onog drugog.

Znam ja da je dosadno čitati podatke, ali valjalo bi zarad onih koji će ostati iza nas, pa ponekad i upitati glasno gde su pare i zašto se ništa ne radi. Eto, molim vas!

Da se razumemo, i ti krediti i grantovi su pare nekih tamo poreskih obveznika, a vraćaće ih domaći poreski obveznici. Što se tiče MMF-a, uz dodatak da je i kvota BiH iz para domaćih poreskih obveznika. Ona predstavlja učešće u kapitalu MMF-a, koje zemlja članica uplaćuje prilikom stupanja u članstvo.

Kvote se utvrđuju prema ekonomskoj snazi zemlje i iskazuju u specijalnim pravima vučenja (SDR). Čine osnovni izvor finansijskih sredstava MMF-a. Zemlja članica 25 posto kvote uplaćuje u konvertibilnim sredstvima, a 75 posto u nacionalnoj valuti. Prvih 25 posto kvote može da pozajmi od MMF-a bez dodatnih uslova, povlačenjem sredstava s računa u MMF-u, dok se preostali deo do 125% kvote može da primi u obliku kredita.

Izvršni odbor MMF-a, 20. decembra 1995. godine, nakon zaključenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, donosi odluku prema kojoj je BiH u potpunosti ispunila uslove za članstvo u MMF-u. Iznos nasleđene kvote je bio 121,2 milion SDR, ili 19,7 posto. Jedanaestom opštom revizijom kvota 1999. godine kvota BiH povećana na 169,1 milion SDR, a nakon 14. opšte revizije kvota 2016. godine povećana je na 265,2 miliona SDR, što čini 0,06 posto od ukupnog iznosa kvota u MMF-u.

Glasačko pravo BiH iznosi 4.112 glasovaSpecial Drawing Right (SDR), odnosno posebna (ili specijalna) prava vučenja međunarodna je obračunska jedinica koju je utvrdio i definisao MMF, a zasnovana je na prosečnoj vrednosti pet najjačih svetskih valuta.

Dana 25.11.2020. vrednost je bila 1 SDR = 1,425270 američkih dolara.

Do 30.09.2020. godine BiH je imala četiri stand-by aranžmana, jedan Extended Fund Facility (EFF), ili Produženi finansijski aranžman, i jedan Rapid Financing Instrument (RFI), ili Brzu finansijska pomoć.

Stand-by je finansijski aranžman MMF-a koji se odobrava zemljama članicama suočenim sa poremećajima u platnom bilansu. Sredstva za aranžman se obezbeđuju iz opštih izvora, pod uslovima koje članica dogovara sa MMF-om kroz program reformi koje se definišu u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici i Pismu namere članice.

Stand-by aranžman odobrava Izvršni odbor MMF-a i uobičajeno je da aranžman traje dve godine i tri meseca, sredstva se odobravaju fazno u tranšama i svaka tranša se otplaćuje u osam jednakih kvartalnih rata. Odobrenju tranše prethodi pregled koji vrši misija MMF-a o ispunjenosti uslova i ostvarenom napretku, u skladu sa dogovorenim programom reformi za prethodni period.

EFF je prošireni finansijski aranžman MMF-a koji se odobrava zemljama članicama suočenim, takođe, sa poremećajima u platnom bilansu, a razlikuje se od stand-by što ovaj aranžman traje tri, a najviše četiri godine. Sredstva se isto odobravaju fazno u tranšama, a svaka tranša se otplaćuje u dvanaest jednakih polugodišnjih rata i, kao za stand-by, odobrenju tranše prethodi pregled koji vrši misija MMF-a o ispunjenosti uslova i ostvarenom napretku u skladu sa dogovorenim programom reformi za prethodni period.

RFI je aranžman brze finansijske pomoći potrebne za ublažavanje posledica pandemije uzrokovane COVID 19 kod kojeg se odobreni iznos doznačava jednokratno po odobrenju Izvršnog odbora MMF-a.

Prvi stand-by aranžman je obuhvatio period 1998-2001., a sredstva su odobena 29. maja 1998. Za drugi aranžman sredstva su odobrena 2. avgusta 2002., a krajni datum angažovanja sredstava je bio 29. februar 2004.

Od tada do 2009. godine nije bilo aranžamana. Dešavao se i suficit u budžetu, verovali ili ne, a u 2006. desio se PDV i povećani prihodi. Republika Srpska prodala je Srbiji Telekom Srpske i u budžet grunula još gomilu para. No, pare se brzo potrošile.

Za treći aranžman (i najveći po iznosu) sredstva su odobrena 8. jula 2009., sa krajnjim rokom angažovanja sredstava 7. jula 2012. Četvrti aranžman je obuhvatio period 2012-2015., s tim da su sredstva odobrena 26. septembra 2012., a krajni rok angažovanja sredstava 30. juna 2015. godine.

Produženi finansijski aranžman potpisan je da obuhvati period 2016-2019., datum odobrenja sredstava 9. septembar 2016., sa krajnjim datumom angažovanja sredstava 31. avgust 2019.

Brza finansijska pomoć odobrena je 22. aprila 2020. godine, što je i rok za angažovanje sredstava.

Zašto manipulacija? Zato što su samo prvi i drugi aranžman realizovani u kompletnom iznosu, što znači da su i uslovi iz pisma namere ispunjeni, odnosno izvršene preuzete reformska obaveze. Treći i četvrti aranžaman, kao i Produženi finansijski aranžman (period od 2009. do 2019.) nisu realizovani u celosti, što znači da ni reformski uslovi nisu ispunjeni.

Jednostavno, vlast jako dobro zna da će MMF uvek biti tu da pomogne, jer im je to i mandat i svrha, pa se aranžman potpiše, primi se nekoliko tranši, a onda zaustavi kad dođe do ispunjenja uslova.

Trenutno, kao što znamo, teku pregovori sa MMF-om za novi Produženi finansijski aražman i očekuje se isti scenario: nekoliko tranši će se primiti, a onda aranžman zaustaviti kad dođe do ispunjavanja uslova iz pisma namere. Ne treba zaboraviti da slede i opšti izbori 2022. i da će odmah nakon njih ponovo biti zatražena pomoć MMF-a.

Dakle, od 1998. do 2020. godine, odobreni iznos je iznosio 2.442.892.000 SDR, a angažovani iznos 1.314.995.000 SDR.

Za sredstva iz kredita Brze finansijske pomoći, odobrenog u aprilu 2020. godine, problem je nastao u raspodeli, jer su iz HDZ-a insistirali da u raspodelu budu uključeni po prvi put kantoni, što nije stajalo u Pismu namere. Tek 2. juna Savet ministara donosi odluku o raspoređivanju sredstava, i to 61,5 posto za FBiH sa svojih 10 kantona, 37,5 posto za RS i jedan posto za Distrikt Brčko.

Pretpostavljam da će se isto desiti i sa kreditom EU od 250 miliona eura, ukratko, treba potpisati i neke obaveze, ali prvi deo od 125 miliona nije uslovljen, već obaveze treba izvršiti do isplate druge polovine. Očekujem da uzmu 125 miliona, a onda kažu da im drugi deo ne treba samim tim što neće ništa uraditi. I ovo će biti za budžet – da ne bude zabune ili lažnih nada.

Dakle, pokupe nekoliko prvih tranši od MMF-a, ovaj deo od EU, ništa ne urade, pare potroše. Zato stalno ističem da će potpisati i na hartiji od bureka, samo da se uzmu pare. Odgovornost nikakva, a ni pritiska javnosti, uostalom, nema. I tzv. javnost se bavi uvek istim nebulozama i uvek su iste (iscenirane) svađe.

Američki Indijanci imaju izreku da mi ne nasleđujemo zemlju od naših predaka, nego je pozajmljujemo od naše dece. Ovi su je oteli i uništili, a ne pozajmili.

Pa, vi i dalje sedite, svađajte se i za pare ne pitajte.

Show More

Related Articles

Back to top button
Close
Close