Kolegijum komesara Evropske unije usvojio je novu metodologiju procesa pristupanja EU čija je svrha da se ponovo uspostavi verodostojna perspektiva članstva Zapadnog Balkana. Članice EU trebalo bi da odobre novu metodologiju pre majskog Samita EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu, paralelno sa pokretanjem pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
“Možemo da prekinemo pregovore samo za neka poglavlja koja su bila otvorena, a možemo i u potpunosti da obustavimo pregovore ako zemlja načini veliki korak nazad”, jedna je od detalja nove metodologije koji je naveo evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.
On je objasnio da dokument jasno ukazuje da Srbija i Crna Gora imaju mogućnost da prihvate novu metodologiju, ali da je njima prepušteno da li će to učiniti ili ne. Na Severnu Makedoniju i Albaniju primenjivaće se nova metodologija.
Severna Makedonija i Albanija očekuju otvaranje pregovora
Nikola Dimitrov, ministar spoljnih poslova Severne Makedonije veruje da će ovaj obnovljeni pristup rezultirati otvaranjem pregovora.
“Više beneficija za one koji sprovode reforme i više sankcija za one koji ne napreduju, na osnovu kredibilne objektivne ocene o napretku je korak napred. Krajnje vreme je za otpočinjanje zdrave reformske konkurencije u našem regionu”, rekao je Dimitrov.
Bojan Maričić, nacionalni koordinator za integraciju Severne Makedonije u EU kaže da se prvi put na eksplicitan način ocrtava Zapadni Balkan kao geopolitički interes Evropske Unije.
“Ovaj dokument u smislu sadržaja procesa ne daje ništa novo, nego ga samo reorganizuje. Tako da smo jednako spremni kao i do sada. Dva nova putokaza, vladavina prava i funkcionisanje demokratskih institucija, znači da se formalizuje praćenje onoga sto je do sada bilo nazivano politički kriterijum, odnosno funkcionisanje sistema, parlamenta, izbori, pravna država, sudstvo itd”, naveo je Maričić.
Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Albanije Gent Cakaj takođe je pozdravio novu metodologiju.
“Proces pristupanja očito zahteva više kredibiliteta, predvidljivosti, efikasnosti i dinamike. Dakle, pozdravljamo inoviranu metodologiju Evropske komisije, ostajući spremni da radimo na tome i radujemo se otvaranju pregovora što je pre moguće”, napisao je albanski šef diplomatije na Tviteru.
U oktobru prošle godine šefovi država i vlada Evropske Unije nisu uspeli da se usaglase oko otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Severna Makedonija ima preporuku o otvaranju pristupnih pregovora sa EU od 2009. godine, međutim, Grčka ju je godinama blokirala uslovljavanjem rešavanjem spora o imenu. Sporazum o imenu između Skoplja i Atine je postignut u junu 2018. godine kada je bivša jugoslovenska država promenila njeno ustavno ime u Severna Makedonija.
Albanija ima preporuku za otvaranje pristupnih pregovora od 2018. godine, ali ima manju podršku među zemljama članicama EU od Severne Makedonije jer neke od njih smatraju da nisu stečeni svi uslovi za početak procesa.
Severna Makedonija i Albanija su do sada imale pristup EU u istom paketu.
Nova metodologija ne obavezuje Crnu Goru i Srbiju
“Vidim više razloga ‘za’ (prelaz Srbije i Crne Gore na novu metodologiju), ali to će biti njihova odluka”, rekao je u Briselu evropski komesar Oliver Varhelji.
Šef evropske delegacije u Podgorici Aivo Orav izjavio je da su zabrinutosti zemalja kandidata “koje se nalaze u prvom redu” uzete u obzir prilikom kreiranja nove metodologije.
“I nadam se da će Crna Gora, kao i sve druge zemlje kandidati, iskoristiti sve mogućnosti koje će im nova metodologija ponuditi”, naveo je Orav.
U Podgorici još nema zvaničnih reakcija vlasti na činjenicu da se nova metodologija za proširenje EU ne odnosi na Crnu Goru i Srbiju.
“Mislimo da će nova metodologija uzeti u obzir da smo, izuzev jednog poglavlja (poglavlje 8. koje se tiče konkurencije, prim. aut.), otvorili sva ostala pregovaračka poglavlja, da smo tri pregovaračka poglavlja privremeno zatvorili i da imamo značajan broj onih koja su spremna za zatvaranje”, rekao je glavni pregovarač Crne Gore Aleksandar Drljević.
To je bio njegov odgovor na pitanje RSE da li je za Crnu Goru bolje da pristupne pregovore nastavi po starim pravilima.
On je dodao da očekuje da nakon posete komesara Varheljija Podgorici u petak stvari budu jasnije.
Slaven Radunović, predsednik parlamentarnog Odbora za evropske integracije iz opozicionog Demokratskog fronta (DF) za RSE konstatuje kako za Crnu Goru nije bitno da li će do kraja procesa pregovaranja sa EU biti primenjivana nova ili stara metodologija.
”Pravo pitanje je koliko će Evropska Komisija da bude realna u ocenjivanju rezultata koje postiže Crna Gora. Tačnije, da li će kao i do sada gledati kroz prste na neke pojave ili će pristupiti na jedan strožiji način, što bi svaki dobronamerni građanin Crne Gore želeo”, rekao je Radunović.
On navodi da i prema staroj metodologiji postoji opcija klauzule balansa.
“Tako da u slučaju da se stvari koje tretiraju ključna poglavlja 23 (pravosuđe i temeljna prava)i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) ne budu rešavale na adekvatan način, Crna Gora može da bude blokirana. To je i bio slučaj, ali nezvanično, u prošlom periodu jer nije bilo ni otvaranja ni zatvaranja drugih poglavlja. U svakom slučaju bitno je da nova EK bude vrlo striktna kada je vladavina prava u pitanju, jer je u Crnoj Gori stanje u tom smislu katastrofalno”, smatra Radunović.
Crna Gora je pristupne pregovore sa Evropskom Unijom počela 29. juna 2012. godine. Od 35 pregovaračkih poglavlja do sada je otvorila 34, a privremeno zatvorila tri. U poslednjem neformalnom izveštaju Evropske komisije tzv. ‘non paperu’ o napretku Crne Gore u pristupnim pregovorima, objavljenom u novembru 2019. godine, ponovljene su stare ocene da je zemlja dostigla legislativni okvir primeren evropskim standardima, ali da je postigla ograničen napredak na polju vladavine prava, kao i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Naglasak je stavljen i na slobodu medija, gde je EK izrazila zabrinutost zbog nerešenih slučajeva napada na novinare, kao i vraćanja Javnog medijskog servisa pod kontrolu vladajuće partije.
Zvaničnici u Beogradu smatraju da nova metodologija procesa pristupanja EU neće doneti veliku promenu pristupnih pregovora.
“Srbija već pregovara po vrlo striktnim uslovima i ima kapacitete da pregovara po svakoj metodologiji”, izjavila je, kako prenosi Tanjug, ministarka za evrointegracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović posle sastanka u Briselu sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odgovarajući na pitanja građana na Fejsbuku, upitan kada će Srbija ući u Evropsku uniju napisao je da je to važan put za zemlju, ali da se pre članstva može uraditi mnogo i da treba videti šta nova metodologija za prijem donosi.
Neispunjavanje prelaznih merila za poglavlja 23. i 24 (pravosuđe i osnovna prava i pravda, sloboda i bezbednost) je jedino što može da se odnosi na Srbiju ako prihvati novu metodologiju, kaže za RSE Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
“Dok ne ispuni prelazna merila a prihvati ovu metodologiju Srbija neće moći da zatvori ni jedno poglavlje, a mi već krajem ove godine možemo imati prva poglavlja spremna za zatvaranje. To je jedina negativna strana ove metodologije po Srbiju. Međutim, Srbija već sada kasni po tri godine za sopstvenim planovima za ispunjavanje prelaznih merila u poglavlju 23 i 24, na primer u izmeni Ustava. Ja mislim da ovo Srbiji može da ide u prilog ako je spremna da ispuni ono što treba da bi postala članica”, ocenjuje Međak.
Srbija je za četiri godine od 35 poglavlja otvorila njih 18, dok je samo dva privremeno zatvorila. Pristupne pregovore otvorila je 21. januara 2014. godine.
Bosna i Hercegovina čeka status kandidata
Martina Trogrlić, portparolka Direkcije za evropske integracije Bosne i Hercegovine izjavila je za RSE da će se tek nakon primene nove metodologije videti koliko će ona biti podsticajna za države regije.
“Treba reći da su i do sada EK i države članice imale na raspolaganju slične mehanizme kao što je na primer mogućnost da se jednom zatvoreno poglavlje može ponovo otvoriti ako se ustanovi da država ne izvršava neku preuzetu obavezu”, kaže Trogrlić komentarišući novinu u metodologiji o zaustavljanju kretanja jedne zemlje ka članstvu u EU.
Bosna i Hercegovina ima veliki zaostatak u procesu integrisanja u EU u odnosu na zemlje regije i još uvek nema status kandidata.
U februaru 2016. godine, bh. zvaničnici su u Briselu predali zahtev za članstvo. U maju 2019. godine Evropska komisija je objavila Mišljenje o ovom zahtevu u kojem je navedeno 14 prioriteta koje BiH treba da ispuni da bi dobila preporuku za otvaranje pregovora o pridruživanju sa EU. Ovi prioriteti, pored ostalog, obuhvataju područja demokratije, vladavine prava, reforme javne uprave.
Kosovo sa EU jedino ima SSP
Specijalna predstavnica EU na Kosovu Natalija Apostolova rekla je da EU novom metodologijom želi da vidi energičniji proces harmonizacije acqui communitaira u regionu. Kako je dodala, najvažnija poruka je ta da će proces pristupanja EU biti prilagodljiviji i prihvatljiviji za balkanske države.
“Kada je Kosovo u pitanju, najvažnije što želim da kažem jeste da je ono tu kao šesti partner na Zapadnom Balkanu, što nije bio slučaj mnogo godina”, navela je Apostolova na pitanje RSE da li se sa novom metodologijom može očekivati brži a istovremeno i tezi proces pristupanja.
Premijer Kosova, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Apostolovom, odgovarajući na isto pitanje rekao je da njegova vlada preuzima odgovornost da od Kosova, koje pripada evropskom kontinentu, napravi zemlju koja će se jednog dana pridružiti Evropskoj uniji.
“Mi treba da izgradimo vrednost i standard EU unutar naše zemlje. To neće uraditi EU za nas, oni mogu da nam pomognu i treba da nam pomognu. Ali, nosioci procesa smo mi sami. I jednog dana kada postanemo članica EU, koliko god to danas daleko izgledalo, mi nećemo otići da živimo u EU, već će EU biti deo našeg života ovde. Zato što će naše državne institucije i naše društvo biti unapređeno, posebno u oblastima pravde i ekonomije”, poručio je Kurti.
Kosovo je u oktobru 2015. godine potpisalo u Strazburu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom. To je ujedno prvi i jedini pravni ugovor koji je Kosovo potpisalo sa EU. Kosovo je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja čeka liberalizaciju viznog režima sa EU.
Šta znači nova metodologija?
Evropski komesar Oliver Varhelji objasnio je da dokument predviđa da jačanje dinamike pregovaračkog procesa bude postignuto tematskim grupisanjem pregovaračkih poglavlja i dodao da će biti šest takvih grupa poglavlja.
Grupa sa najvažnijim, fundamentalnim poglavljima imaće ključnu ulogu, biće prva otvorena, a poslednja zatvorena. U slučaju završetka važnih reformi, vremenski okvir od otvaranja grupe do zatvaranja poglavlja trebalo bi da bude ograničen, poželjno na godinu dana.
Nova metodologija predviđa snažnije podsticaje od EU u slučaju napretka kandidata, ali i posledice ako napredak izostane.
“Dokument predviđa mogućnost da se okrene tok pregovora, da možemo da vratimo proces pristupanja korak unazad ako države ne učine ono što se od njih traži”, naveo je Varheji dodajući da je “suspenzija fondova jedna od mogućnosti” i da će EU posegnuti za njom “ako bude potrebno”.
Varhelji je poručio da su stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu među glavnim prioritetima Unije, i da je zbog toga proširenje jedan od njenih ključnih projekata.
“Želimo da te države postanu punopravne članice EU. Zato smo razmotrili kako možemo da poboljšamo njihove izglede da postanu članice Unije i došli do toga da je potrebno da one sprovedu reforme koje će funkcionisati i biti trajne, koje će stvoriti i osećaj slobode za ljude u tim zemljama i snažnije ekonomije”, rekao je evropski komesar.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji kaže za RSE da nova metodologija razvejava sve nedoumice oko toga šta je plan EU prema Zapadnom Balkanu.
“Pošto se na više mesta govori o punopravnom članstvu kao cilju celog ovog procesa. Znači, cilj je da države Zapadnog Balkana postanu punopravne članice EU, ali spremne za članstvo a sama metodologija govori da je punopravno članstvo država Zapadnog Balkana zasnovano na njihovom individualnom napretku u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu same EU. Ova metodologija govori da se moraju pojačati napori i aktivnosti obe strane”, navodi Međak.
Novu metodologiju procesa pristupanja EU Oliver Varhelji bi u četvrtak trebalo da predstavi zvaničnicima u Beogradu, a u petak u Podgorici.
Evropska komisija sačinila je novu metodologiju proširenja EU nakon francuskog non-pejpera o reformi procesa proširenja u novembru 2019. i drugog non-pejpera devet država članica u decembru.
(Saradnja na tekstu: Blagoja Kuzmanovski iz Skoplja, Dimitrije Jovićević iz Podgorice, Ivan Katavić iz Sarajeva i Amra Zejneli Loxha iz Prištine).
RSE
- Ljudmila Cvetković Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
