Šta kineskog predsednika dovodi u Srbiju

Predsednik Kine Si Đinping na početku svoje evropske turneje boraviće u trodnevnoj zvaničnoj poseti Srbiji od 17. do 19. juna, tokom koje će razgovarati sa najvišim državnim zvaničnicima. To je prva poseta kineskog predsednika Srbiji posle 32 godine.

U pripremama za posetu najvišeg kineskog gosta, srpski zvaničnici još jednom su zapali u već tradicionalnu megalomaniju tezom da Srbija, ni manje ni više, želi da bude oslonac Kine u Evropskoj uniji. Spoljnopolitički eksperti, međutim, ocenjuju da takva teza ne može da izdrži ozbiljnu kritiku.

Ministarka Zorana Mihajlović izjavila je da će za vreme posete kineskog predsednika Si Đinpinga biti potpisan ugovor za deonicu puta Surčin-Obrenovac, a brza pruga Beograd-Budimpešta trebalo da bude završena do decembra 2018. godine. O tome se, međutim još pregovara.

“Što se tiče nas, radovi će se nastaviti i oni se finansiraju i iz ruskog kredita i ukoliko se dogovorimo sa Kinezima o finansijama, nastaviće se i sa njima. Očekujemo potpisivanje komercijalnog ugovora, ne mogu da definišem da li će to biti sada ili do avgusta meseca”, izjavila je Mihajlovićeva.

Srpski zvaničnici najavljuju da će tokom posete kineskog predsednika biti potpisano 18 međudržavnih sporazuma, a najviše njih biće iz oblasti građevinarstva i infrastrukture.

Pred dolazak kineskog predsednika u Beograd, pomoćnik kineskog ministra za spoljne poslove Liu Ksai Ksing izjavio je da poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji, Poljskoj i Uzbekistanu pokazuje da Kina posvećuje veliki značaj odnosima sa evropskim zemljama:

“Poseta centralnoj i istočnoj Evropi još jednom – a sada i regionu Balkana – pokazuje da Kina pridaje veliki značaj svojim odnosima sa centralnom i istočnom Evropom, kao i bilateralnoj saradnji sa tim zemljama. Verujemo da će ova poseta će obezbediti veliki zamah razvoju kinesko-evropskih odnosa”, ocenio je Liu Ksai Ksing.

Strategija i evropski projekti

Kineski predsednik Si Đinping je pre tri godine predstavio ideju o “novom putu svile”, a prošle godine je Kineska razvojna banka ocenila da će projekti za izgradnju ekonomskog pojasa duž tog puta za 21. vek vredeti oko 900 milijardi dolara.

U okviru te strategije, krajem novembra 2013. godine, Kina je predstavila plan za unapređenje saradnje i sa zemljama centralne i istočne Evrope.

Od tada je sa zemljama ovog regiona Peking održao tri samita i dogovorio osnivanje investicionog fonda vrednog 10 milijardi dolara.

Međutim, na prošlogodišnjem samitu kineski predsednik je najavio da bi fond za investicije u 16 zemalja centralne i istočne Evrope mogao biti povećan na čak 100 milijardi dolara.

Najviše kineskih investitora na Zapadnom Balkanu privukla je Srbija. U planu je izgradnja deonica Koridora 11, što će nivo kineskih investicija u ovom sektoru podići na više 640 miliona evra.

Kineski premijer Li Kećijang i srpski premijer Aleksandar Vučić na sastanku šefova vlada Kine i zemalja centralne i istočne Evrope

U okviru projekta “novi put svile” za Srbiju je izdvojena jedna i po milijarda dolara. Velika kineska kompanija ima ambiciju da investira u gradnju strateške luke nedaleko od mosta “Mihailo Pupin”, koji je izgradila kineska kompanija China road and bridge corporation (CRBC).

Kinezi su u Srbiji zainteresovani i za termoelektrane. Njihova najznačajnija investicija je termoelektrana i kopovi Kostolac, u čiju modernizaciju i proširenje bi trebalo da se uloži gotovo milijarda evra.

Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica magazina “Biznis”, kaže za RSE da je Srbija ovoga puta imala sreće što se našla na kineskom putu svile i objašnjava zašto:

“To je zato što je Kina trenutno najveći investitor u svetu. Godišnje investicije koje ona napravi širom sveta teške su 90 milijardi dolara. Nijedna druga zemlja za sada nema toliku finansijsku moć jer se Kinezi drže svoje maksime ‘novac nikad ne spava, treba ga stalno uposliti’.

Srbija, smatra Nikolićeva, ima sreću što se ovoga puta našla u zoni kineskog interesa, u smislu razvoja infrastrukture i priliva novih investicija.

“Ono što njih najviše zanima jeste taj infrastrukturni deo koji je vezan za putnu i železničku mrežu, pa donekle i za investicije koje se odnose i na ulaganje u luku, kargo-centre i industrijske zone. Jedan od projekata na kojem oni insistiraju i koji pominju već dve godine, iako je, očigledno, teži za realizaciju, jeste veliki industrijski park koji bi oni napravili, gde bi se odvijao deo kineske industrijske proizvodnje, a proizvodi bi išli u centralnu Evropu”,kaže Nikolićeva.

U aprilu je konačno potpisan i ugovor o kupovini večitog srpskog gubitaša – Smederevske železare, za koju, osim kineskog “Hestila” nijedna druga kompanija nije bila zainteresovana.

Evropska komisija će, međutim, pomno pratiti šta će se dešavati. Dosadašnja politika državne pomoći Smederevskoj železari ne može da se nastavi, kako se ne bi narušavala konkurencija na tržištu. Na to od prošle godine Srbiju obavezuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

I drugo, ističe Radojka Nikolić, Srbija će morati da garantuje da će na evropsko tržište dolaziti čelik samo iz Smedereva, a ne iz Kine. Tome u prilog govori činjenica da je EU nedavno upozorila da neće dozvoliti da “nepravedna konkurencija” ugrozi evropsku industriju koja posrće zapljusnuta jeftinim uvozom.

Alternativni plan

Postavlja se, međutim, i pitanje ima li Srbija alternativni plan ako kombinacija sa Kinezima u Smederevskoj železari propadne, kao što se desilo sa Amerikancima.

Radojka Nikolić upozorava da bi država već sada morala anticipirati i takav mogući scenario. Ako bi se to dogodilo, Srbija zbog pristupa Evropskoj uniji više ne bi mogla iz budžeta da sufinansira bilo kakvu proizvodnju u Železari i otuda bi, kaže, najbolje bilo zatvoriti je i naći neki drugi model zapošljavanja za ljude koji bi ostali bez posla:

“Nemačko iskustvo govori da je to moguće izvesti. Nemačka je još osamdesetih godina zatvorila gotovo osamdeset odsto svojih čeličana. Ja sam imala priliku da vidim kako to izgleda u Duisburgu, gde je bez posla ostalo 12.000 ljudi. Za 90 odsto tih ljudi oni su našli novi posao kroz mala i srednja preduzeća i kroz neke druge oblike zapošljavanja, a lokacija čeličane pretvorena je u eko-park. Ostalih 20 odsto nemačkih čeličana specijalizovale su se samo za proizvodnju visokokvalitetnog čelika. Dakle, prosto treba pogledati iskustva drugih, anticipirati neke događaje. Dakle, naše političke elite treba da se pripremaju za promene koje dolaze i da u tom smislu i deluju”, kaže Nikolićeva.

Otkud uopšte interesovanje Kine za jugoistočnu Evropu?

Privlačnost tog regiona za Kinu leži u blizini jedinstvenog tržišta Evropske unije. Iz te perspektive treba sagledati i najavu Pekinga da će oživeti “drevni put svile” koji bi išao od zapadne Kine, preko centralne Azije, Irana, Turske, preko Bosfora, Pireja i dublje na Balkan i srednju Evropu.

Time bi se više nego trostruko skratilo vreme transporta kineske robe na Zapad. Upravo zato Kina investira u infrastrukturu, mrežu luka i logističke centre, nasušno potrebne za brži put njene robe na tržište Evropske unije. Zato je i kupila većinski udeo najveće grčke luke Pirej.

Zastave Kine i Srbije, Beograd, 2014.

Otuda, kaže Radojka Nikolić, uprkos poslovičnom srpskom nepridržavanju dogovora i kašnjenju, treba verovati da će Kinezi izgraditi brzu prugu Beograd-Budimpešta do kraja 2018. godine, kako su i najavili. Ta pruga bi, naime, bila samo deonica železničkog koridora koji bi se onda nastavio do Skoplja, a odatle do Atine, odnosno, do, sada već kineskog, Pireja.

Uprkos tome što poslednjih godina kineski investitori jačaju svoje prisustvo na Balkanu, teško je u to udenuti ambiciju Srbije da se pozicioniše kao nekakav lider ili da postane oslonac Kine u Evropskoj uniji, što je nedavno izjavio predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Srbija nema ni političke ni ekonomske preduslove za takvu ulogu, a činjenica da to njeni lideri ne shvataju samo govori o tome da ne postoji ozbiljno definisana spoljnopolitička pozicija zemlje, ocenjuje za RSE Srećko Đukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji

“Ta teza uopšte ne može da izdrži kritiku. Da bi neko oslonac ili most, on mora biti solidan, veliki, jak, kako bi mogao biti most između jedne obale i druge obale. Mi smo isuviše mali, isuviše nerazvijeni i siromašni da bismo igrali takvu ulogu; politički, sa ogromnim unutrašnjim i regionalnim problemima, mi to ne možemo; ekonomski most da budemo – ni to ne možemo”, ocenjuje Đukić.

“To smo”, dodaje, “mogli nekada, kao SFRJ, da budemo most, zato što smo bili srednje razvijena zemlja”.

“Sada smo mi u redu nerazvijenih zemalja, što podrazumeva da smo mi zemlja koja prima humanitarnu pomoć od međunarodnih organizacija i bilateralnu pomoć od pojedinih država. Nisam video u spoljnopolitičkim doktrinama da neka zemlja tako malog ekonomsko-političkog kapaciteta može da bude nečiji oslonac i nečiji most”, kaže Đukić i podseća da je Kina mnogo pre došla u neke druge zemlje regiona srednje Evrope nego u Srbiju, te da posetu kineskog predsednika i kineske projekte u Srbiji treba staviti u realne okvire.

Naš sagovornik ne očekuje negativne reakcije na posetu kineskog predsednika Srbiji, niti na projekte koji će kineske kompanije realizovati u zemlji zato što Evropska unija, budući još uvek u krizi, i sama ima velike poslove sa Kinom.