Stihovi o Šešeljevom vodonoši, Ogrlica, Dijalog dva državnika
Kad sam se vraćao sa Gordanina groba, sklopili su mi se u glavi, takoreći sami od sebe, stihovi o Šešeljevom vodonoši:Aleksandar Vučić dokaz je da dovekSrbijom vladati može polu čovekI usput Crnoj Gori glave doći.I neka će, ako za to ima moći.Taj Vučić srpski najveći je svejed.Od njegovih reči postaje sve jed.*
Riječ svejed pamtim iz Skenderove poeme: “Knešpolje izrovaše pogani nerasti svejedi”. Dalje nisam imao snage. Gordana je sa sobom pod zemlju odnijela svu moju snagu. Dok je bila živa, napisao sam brdo knjiga, ne manje od Orlova Krša, a ovakve pjesme sročio bih ne znam da li sa većim užitkom ili lakoćom, i objavljivao najviše u E- novinama. Sakupio sam ih, dotjerao, i ispala je knjiga od 98 strana. U ovoj, pod naslovom Ogrlica, nisam mijenjao ništa:Na TV Pink, gdje godinama ne jenjaraj za tri groša, ko ispod čekića nova,okitila se udova Arkanovaogrlicom od dragoga od kamenja.Gledateljka – po akcentu vidi se da jeiz Bosne – pita: “Da li, možda,na ogrlici koju nosi vaša gošćakamen kod kopče nedostaje?”Udova potvrđuje, zatečena.“Kako znate?” – Minimaks pita.(Isti je, mislim se, kao za Tita).“Znam, jer je uzeta”, kaže žena,”u Bijeljini iz moje kuće”.Nakon toga je program, amana kratko, prekinut reklamamaiz kojih trogrošni raj cvrkuće.*
Među tim pjesmama najduža je ona o Aleksandru Vućiću, koju sam najviše dotjerivao i može se smatrati novim djelom.DIJALOG DVA DRŽAVNIKAAleksandar Vučić predsjedniku Albanije:Cenjenome gostu kazaću dve-tri:Mogu sa geografske karte da nestanuSvi Iraci i pride Irani.Mogu se svi sveti i Pavli i Petri,Jednom, pod čalmom probuditi.Mogu svi kosovski bojeviDa osvanu nedatiraniI da o njima zauvek prestanuSvi naši slepci guditi.Može nestati rečnika Vukovih i Daljevih.Mođemo se u skupljače leptira svi mi tiraniPreobratiti, svi ljudski sojeviSvesti se na šiptarski, iz svih kaljevihPeći sa severnog pola vetriZapuhati i behar sav raniUbiti, mogu istopiti svi se lojeviGde bubrezima dobro je,Mogu jednom zvati se KetrinSve Srpkinje, mogu makazama sa jednimSečivom šnajderi početi krojePraznična odela bednim.Može, kako proreče onaj barba,Da nestane na zemlji svih čarapaI sav rod ljudski noge da farba.Mogu jednom da miluju maljevi.Mogu svi Biskajski zaljeviPonovo pasti u ruke Arapa.Mogu preksutra svi kraljeviŠahovski biti patirani.Možda nam čak vremena predstojeKad će deset Srba u jednog da broje.Mogu se od nas otcepiti Prečani.Mogu biti dinamitiraniSvi Visoki Dečani.Mogu na našu planetu se rojeviKometa sručiti, a Šiptari strojevimKorakom u Beograd ući.Može spomenik Titovoj ženi HertiKraj spomenika Neznanog junakaJednom da se napući.Bahovi Brandenburški koncertiMogu biti otpozadi svirani.Može, u Srbiji, nestati na svakoj kućiLimenih pevaca, i svih čunakaZa tkanje, i skupa s njima tkalja.Može se desiti čudoDa iz Haga bude Slobodan PraljakPušten, može u Beloj kući DritanAbazović* postati važno mudo.Može nas, mojega mi Tita,Čekati budućnost, i to ne dalja,Kad najčešće prezime srpsko biće Šalja.Može sve što kaže nedavno biraniPapa pretvoriti se jednom u herezu.Može na um čak pasti piraniDa polaže za majku Terezu.Može kamila dvogrbaPostati triput dvogrbija –Sve može biti,Ali Kosovo je SrbijaI to ću vam i u TiraniPonovitiJa, premijer svih SrbaŠto sistematski su zatiraniNa Kosovu, u Hrvatskoj,u Bosni i Hercegovini,Čak u Crnoj Gori, sve mi se čini.Predsjednik Albanije Aleksandru Vučiću:Cijenjenom domaćinu kazaću dvije-tri:Može jednom stoja da postane dvjesta,I da u pedlje prometnu se metri.Mogu na mapi da zamijene mjestaSAD i Kina.Može pakao postati rajemI obratno. Može i kokoška jajeS četiri ocila snijeti sred Knina.Može jednom Rona da bude Drina,A Drina da bude Rona.Može i da obrkati Madona.Ne ona, već ona.Može šutnuta Ljudmila se PutinU sultaniju Hurem prometnuti.Možeš na svakoj albanskoj breziUrezati četriri ocila, možeš sporitiHrenu pravo da rezi,Možeš, odavde, mene sa trona,U Albaniji, domalim prstom oboriti,Kao Zevs Krona.Može majci TereziI brada da nikne,U Ajvatovici opet vrelo da šikneIz stijene, možeš kamile kroz uši vezi-Tke igle provlačiti, možeš – to u jeziZamišljam – postati toliko vojno jakDa sve nas Šiptare stucaš u avanuKo sjemenke celera što u križaljkamaVašim zove se ak,A usput i da ga Hrvatima vikneš.Čak Jelačiću banu.Može jednom, a što ne bi mogla, čakI Dražina kamaKao grančica masline osvanut.Sve može biti,Čak mogu postati Srb i ja,Ali ovo nije vakat Titin.I Kosovo će opet biti SrbijaKada miš kukurikne.Ne nego kada pjan Muhamed hikne.Ne nego kad prolaje mačka.Tačka.*
I morao sam uzdahnuti: Nikad više ovakvih pjesama! S dragom umro sam i ja: sve što sam sročio iza njenog nestanaka, napisano je posthumno. Ali nikad neću zaboraviti Gordanin smijeh dok je ovu pjesmu slušala.
Marko Vešović, aktuelno.me
*
* Miodrag Perović i Željko Ivanović, vlasnici Vesti, u tom dnevniku su svog potrčka Dritana Abazovića proglasili “novim Obamom”
