U bankarskom sektoru konačno je uvedeno reda, što za posljedicu ima pad ukupne vrijednosti nekvalitetnih kredita u prošloj godini za oko 28 odsto.
Nekvalitetni krediti, odnosno, oni koji su klasifikovani u više kategorije rizika C, D i E, prošle godine iznosili su 546,1 miliona KM i bilježe pad za 208 miliona KM u odnosu na kraj 2015. godine kada je njihova vrijednost bila 754,1 miliona KM. Tačnije, riječ je o kreditima za koje ni jedna rata nije uplaćena tri mjeseca, pa i više, sve do pozajmica koje nisu uopšte naplative, izvještava Blic.
Ekonomista Predrag Duduković uzrok pada loših kredita vidi u manjem plasmanu novca, ali i u činjenici, kako kaže, da su se u bankarskom sektoru posljednjih mjeseci sredile stvari.
– Banke sada vode računa o poslovanju, pa je skoro nemoguće da jedno fizičko lice ima više kredita u isto vrijeme, a samim tim je i manja mogućnost da neće moći vraćati dospjele rate. Ranije su bile visoke kamatne stope, bankama je bilo u interesu da na brzinu i što više zarade, te su plasirale novac, a nisu vodile računa o tome da li jedna osoba može vraćati dva ili više kredita odjednom – kaže Duduković i dodaje da se ispostavilo da takvo poslovanje nije dobro.
Ističe i to da su banke pooštrile uslove za dobijanje kredita. Tako su žirante zamijenile polise osiguranja, što je za onog koji se zadužuje veći izdatak, a za banku sigurnije pokriće da će kredit i naplatiti. Brzinska pozajmica bez žiranata, još se može dobiti u mikrokreditnim organizacijama, gdje rizik da kredit neće biti vraćen pokrivaju visokim kamatama.
Statistika pokazuje da su nekvalitetni krediti pravnih lica uzeti kod banaka u prošloj godini iznosili 348,9 miliona KM, sa stopom pada od 33 odsto u odnosu na kraj prethodne godine kada su iznosili 517,4 miliona KM. Kod fizičkih lica isti iznose 197,2 miliona KM, sa padom od 17 odsto jer su prethodne godine iznosili 236,7 miliona KM.
Međutim, uporedo sa padom nekvalitetnik kredita opada i stepen zaduživanja prema sektorskoj strukturi – kod Vlade RS i vladinih institucija manji je za 18 odsto, privatnih preduzeća i društava za sedam odsto, javnih i državnih preduzeća za deset odsto, te kod neprofitnih organizacija, nebankarskih finansijskih institucija i ostalih za 23 odsto. Građani su se jednako zaduživali i prošle i pretprošle godine, pokazuju podaci Agencije za bankarstvo.
– Dobro je za budžet što se osjeti pad kreditnih zaduženja kod Vlade RS da bi konačno mogla prodisati, ali nije dobro što sve više građanja diže kredit da bi popunili potrošačku korpu i da bi preživjeli, a ne investirali. Još je lošije što se pad desio i u sektoru privrede. Privrednici koji iole razmišljaju o razvoju, moraju uzeti kredit, pa pad znači da jedan dio privrede nema planova za razvoj, a drugi dio ne želi da se zadužuje u ovakvom poslovnom okruženju, istakao je Duduković.
Učešće nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima prošle godine je iznosilo 11,98 odsto, od svih pozajmica datih privrednicima nekvalitetnih je bilo 13,8 odsto, a u sektoru stanovništva 9,71 odsto.
Stopa pokrivenosti ukupnih nekvalitetnih kredita rezervama prošle godine je iznosila 66,27 odsto, dok je 2015. godine bila 65,66 odsto.
Iako kreditna aktivnost u bankarskom sektoru stagnira, i dalje se najčešće zadužuju građani koji su uzeli 45 odsto ukupnih kredita, a u sektoru privatnih preduzeća i društava zastupljeni su sa 38 odsto, Vlade i vladinih instutucija 13 odsto i javnih i državnih preduzeća sa četiri odsto ukupnih kredita,navodi Blic.
