Tiho odustajanje drma i Balkan
Oko 53 odsto ističe da se manje trude oko preuzimanja poslova i čekaju direktna uputstva od nadređenih
Termin “tiho odustajanje” nastao je posle ere “velike ostavke”, a koja opisuje talas odlazaka – posebno mladog osoblja, nakon pandemije.
Dok je u slučaju “velike ostavke” reč o radikalnim potezima i promenama, kod “tihog odustajanja” se radi o tome da zaposleni ulažu minimalni napor u posao. Drugim rečima, ne trude se (dovoljno).
Prema anketi Galupa objavljenoj u septembru, oko polovina američkih radnika ispunjava takve uslove, a sada imamo i nove podatke – vezane za Balkan, odnosno Hrvatsku.
Inače, ako malo “zagrebemo” u prošla vremena, možemo naći korelaciju sa pojavom zabeleženom pre 20-ak godina u Americi, kada su istraživanja pokazala takav odnos prema poslu imalo nešto više od polovine radnika.
Dakle, sama pojava nije nova, ali termin “quiet quitting” – jeste. Trend slede oni radnici koje ne žele da izgaraju na poslu, tj. sprečavaju stres tako što su rade koliko i kako žele, odnosno u skladu sa tim “koliko su plaćeni”.
Moj-posao iz Hrvatske je takođe sproveo ovu studiju, a ona pokazuje sledeće: 57% radnika još uvek “daje sve od sebe”. To podrazumeva i prekovremeni rad, predlaganje projekata i rešenja, rad od kuće (nakon radnog vremena), odlaske na tim bildinge, piše Poslovni.hr.
U kategoriju ljudi koji praktikuju “tihi otkaz” u Hrvatskoj – ulazi 28% ljudi, koji su angažovano tačno onoliko koliko imaju ugovoreno sa poslodavcem. Kao razlog za takav pristup poslu više od polovine (55%) navodi da “više ne mare za posao” i da radne zadatke “odrađuju bez emocija”.
Oko 53 odsto ističe da se manje trude oko preuzimanja poslova i čekaju direktna uputstva od nadređenih. Trećina kaže da je pasivna na poslu, ne učestvuje u osmišljavanju novih ideja i ne razmišlja o poboljšanju radnih procesa, a svaki peti radnik odbija da razmenjuje ideje i bude deo grupe.
Inače, 13% radnika ulaže minimum truda, tek toliko da posao bude “odrađen”, a 1% radi ispod minimuma i takav odnos nastoji da zadrži sve dok “to tako prolazi”.
Šta je razlog za ovakvo ponašanje? Novac nije okidač, već osećaj da ih nadređeni ne cene. Na drugom mestu su pare, a na trećem odnos između privatnog i poslovnog.
