Kao jedan od vođa “Projekta Menhetn”, Robert Openhajmer je stvorio atomsku bombu. Ali je nakon njihovog bacanja na Hirošimu i Nagasaki, zbog toga i zažalio.
16. jula 1945. godine, život jednog čoveka se zauvek promenio. Taj čovek je bio fizičar Robert Openhajmer, vođa Menhetn projekta. Nakon što je Openhajmer svedočio vatrenoj lopti u Alamogordu, u Novom Meksiku, tokom Triniti testa, on je verovao da svet više nikada neće biti isti. Kako priča kaže, naučnik je izgovorio frazu preuzetu iz hinduističke pesme Bhagavad Gita: “Sada sam postao smrt, razarač svetova”.
Čovek sa mnogo interesovanja i talenata
Rođen 22. aprila 1904. u Njujorku, Robert Openhajmer je studirao filozofiju, književnost i jezike. Pored toga, voleo je i klasiku: čitao je Platonove dijaloge na grčkom i drevne hinduističke pesme. Opi, nadimak po kom je bio poznat među svojim rođacima, počeo je da pokazuje interesovanje za eksperimentalnu fiziku na Univerzitetu Harvard, posebno dok je studirao termodinamiku koju je predavao profesor Persi Bridžmen.
Ali u Sjedinjenim Državama, mali broj univerziteta je posvećivao deo svojih programa ovoj temi, pa je Openhajmer odlučio da nastavi studije u Evropi.
Prijatelji su ga opisivali kao čoveka teškog karaktera. Tokom 1920-ih, naučnik je živeo život čoveka “odsečenog” od stvarnog sveta: nije čitao novine niti slušao radio. Čuo je za pad na Volstritu dok je šetao sa fizičarom – a kasnije i nobelovcem Ernestom Lorensom – šest meseci nakon što se to dogodilo. On je potvrdio da je prvi put glasao na predsedničkim izborima 1936. godine, uprkos činjenici da je godinama ranije već počeo da se interesuje za međunarodnu politiku.
Lažne optužbe i pokušaji diskreditovanja
Openhajmer je bio uključen u ekipu koja je učestvovala u “Projektu Menhetn”, uprkos činjenici da je FBI počeo da ga istražuje 1941. godine kako bi utvrdio da li je član Komunističke partije Sjedinjenih Država. Ono što su uspeli da potvrde jeste da je bio deo Izvršnog komiteta Američke unije za građanske slobode, koja je smatrana paravanom za komunističke aktivnosti.
Tako je dosepo na spisak koji je uključivao sve one ljude koji su u slučaju vanredne situacije u državi, morali da budu uhapšeni. Uz sve ovo, zaprepašćenje je izazvalo i to što ga je Lesli Grouvs – visoka komanda “Menhetn projekta” i nadzornik izgradnje Pentagona – postavio na čelo projekta. Ali general ga je smatrao najpogodnijom osobom za to, uprkos izveštajima FBI.
Openhajmer se posvetio dušom i telom realizaciji glavnog cilja projekta. Ali nakon eksplozije dve atomske bombe na japanskom tlu, u Hirošimi i Nagasakiju, ponos koji je Openhajmer osećao nakon testova u Novom Meksiku pretvorio se u užasan osećaj krivice. U poseti američkom predsedniku Hariju Trumanu, Openhajmer je rekao da mu je žao što ima “krv na rukama”. Kada je naučnik otišao, Truman je smrknutog lica i vidno uznemiren, rekao da više nikada ne želi da vidi “ovog skota”.
Godine 1953. Openhajmer je optužen za saradnju sa komunistima – da je štitio neke od njih tokom boravka u Alamogordu. Iako tvrdnje nikada nisu dokazane, sve bezbednosne dozvole su povučene. Nemilosrdno je ispitivan, pa čak i ponižen detaljima iz privatnog života.
Federacija američkih naučnika odmah je stala u njegovu odbranu, čineći ga simbolom nepravednog lova na veštice. U narednim godinama je nastavio da piše i objavljuje radove, da bi mu godine 1963., američki predsednik Lindon Džonson uručio nagradu Enriko Fermi, gest političke rehabilitacije. Samo tri godine nakon toga, umro je od raka grla.
Ministarstvo energetike SAD je 2014. godine objavilo kompletan transkript suđenja Openhajmeru, čiji mnogi detalji su i ranije bili poznati. Ipak, objavljeni materijal je potvrdio da je on zaista bio odan svojoj zemlji.
