Njemačka povlači rang na Macronu i američkoj energetskoj ucjeni
Uljudno je naplaćen kao francusko-nemački “kompromis” kada je EU odbila da usvoji gasnu direktivu koja bi narušila projekat “Severni tok 2” sa Rusijom.
Uprkos tome, osim diplomatske retorike, blokiranje Berlina prošle sedmice ponude francuskog predsjednika Emmanuela Macrona za nametanje strožih propisa o projektu gasovoda Nord Stream 2 je, bez sumnje, bilo čvrsto odbijanje Pariza.
Macron je htio dati administraciji EU u Briselu veću kontrolu nad novim naftovodom koji teče od Rusije do Njemačke. Na kraju, takozvani “kompromis” je bio odbacivanje Macronovog prijedloga, potvrđujući Njemačku kao vodeću ulogu u implementaciji pravca Nord Stream 2, zajedno s Rusijom.
Plinovod vredan 11 milijardi, 1.200 kilometara, trebalo bi da počne sa radom krajem ove godine. Protežući se od ruskog kopna pod Baltičkim morem, udvostručit će se isporuka prirodnog plina iz Rusije u Njemačku. Berlinska vlada i njemačka industrija vide taj projekt kao vitalni poticaj za snažno gospodarstvo zemlje. Isporuke gasa će se takođe distribuirati iz Njemačke drugim evropskim državama. Potrošači će imati koristi od nižih cijena za grijanje kuća i poduzeća.
Tako je Berlinu odbacio Macronov zakašnjelo bizarno uplitanje. Dao je i odbačaj pojačanom pritisku Vašingtona za otkazivanje projekta Nord Stream 2. Prošle sedmice, američki ambasador u Njemačka Richard Grenell i druga dva američka izaslanici napisao kolumni za Deutsche Welle u kojem su optužio Rusiju da pokušava da koristi “energetsku ucjenu” nad geopolitiku u Evropi.
Zašto je francuski Macron, u poslednjem trenutku, pokušao da potkopa projekat stavljanjem strožih propisa je čudno pitanje. Ti dodatni propisi, ako bi bili nametnuti, potencijalno bi povećali opskrbu ruskog gasa. Kako se ispostavilo, projekat će sada proći bez teških ograničenja.
Ukratko, Macron i taktika Vašingtona o kvarenju, zajedno sa državama EU koje su neprijateljski raspoložene prema Rusiji, Poljskoj i baltičkim zemljama, stavljene su na njihovo mesto od strane Nemačke i njenog potvrđivanja nacionalnih interesa za obezbeđivanje ekonomskog i obilnog snabdevanja gasom iz Rusije. Ostale zemlje članice EU koje su podržale Berlin preko Nord Streama 2 bile su Austrija, Belgija, Kipar, Grčka i Holandija.
Tvrdnje Vašingtona da će “Severni tok 2” dati Rusiji polugu za evropsku bezbednost odjekivale su Poljska i baltičke zemlje. Poljska i Ukrajina koja nije članica EU izgubiće milijarde dolara tranzitnih taksi. Međutim, takav potez je prerogativ Nemačke i Rusije da pronađu ekonomičniji način snabdevanja. Osim toga, kakvo pravo ima Ukrajina da postavlja zahteve za bilateralnu stvar koja se ne tiče njenog poslovanja? Prethodna loša vjera Kijeva zbog toga što ne plaća račune za plin Rusiji onemogućava joj razumno mišljenje.
Drugi faktor je inherentna rusofobija poljskih i baltičkih političara koji sve gledaju u Rusiji kroz prizmu paranoje.
Za Amerikance je očigledan slučaj da se pokuša prodati njihov mnogo skuplji prirodni gas evropskom gigantskom tržištu energije – umesto ruskog proizvoda. Na osnovu objektivnih tržišnih pokazatelja, Rusija je najkonkurentniji dobavljač za Evropu. Amerikanci stoga pokušavaju da uhvate strateški biznis kroz prekršajna sredstva propagande i političkog pritiska. Ironično, američki njemački ambasador Richard Grenell i drugi američki izaslanici napisali su u svom nedavnom priopćenju: “Europa mora zadržati kontrolu nad svojom energetskom sigurnošću”.
Prošlog mjeseca, Grenell je zaprijetio njemačkim i europskim firmama uključenim u izgradnju Nord Strema 2 da bi se u budućnosti mogli suočiti sa američkim kaznama.Očigledno je da američka strana koristi “ucjenu” da prisili druge da budu podložni, a ne Rusiji.
Nazad na Macron. Na šta je bio spreman u svojoj zakašnjeloj taktici kvarenja nad Nord Streamom 2, a posebno sa pokušajima koji su se pokušavali uložiti u Njemačku ako bi se nametnuli dodatni propisi?
Čini se nevjerojatnim da je Macron iznenada našao zabrinutost za Poljsku i baltičke države u njihovoj paranoji zbog navodne ruske invazije.
Da li je Macron pokušavao da prikupi usluge od Trumpove administracije? Njegov prvobitni poslušni odnos sa Trampom od tada je izblijedio iz ranih dana Macronovog predsjedavanja 2017. godine. Učinivši Vašingtonsku ponudu da potkopa projekt Nord Stream 2, Macron je ponovo pokušao da se povuče?
Kontradikcije u vezi sa Macronom su pune. On treba da bude zagovornik “ekoloških uzroka”. Glavni faktor u želji Nemačke za projekat Severni tok 2 je da će povećana isporuka gasa smanjiti zavisnost evropske elektrane od prljavih goriva uglja, nafte i nuklearne energije. Povlačenjem regulatornih barijera, Macron otežava Nemačkoj i Evropi da pređu na čistije izvore energije koje predstavlja ruski prirodni gas.
Takođe, da je Macron uspeo da nametne strože propise za projekat Nord Stream 2, neizbežno bi povećali troškove za potrošače za račune za gas. To je u vrijeme kada je njegova vlada napadnuta nacionalnim protestima žutog vesta zbog rastućih troškova života, posebno povećanja cijena goriva.
Mogući faktor u Macronovoj ponudi za sabotažu u planovima Nord Streama 2 u Njemačkoj bila je njegova žalost zbog odbijanja Berlina od njegovog mnogo hvaljenog reformskog programa za blok evrozone unutar EU. Uprkos Macronovom javnom prijateljstvu sa kancelarkom Angelom Merkel, Berlin je neprestano odbijao ambicije francuskog lidera za reformom.
Teško je uočiti koji su stvarni ciljevi Macronovih reformi. Ali čini se da oni čine “bančinu povelju”. Mnogi eminentni njemački ekonomisti opovrgavali su njegove planove, za koje kažu da će dati više spašavanja koje financiraju porezni obveznici nesolventnim bankama. Oni kažu da Macron pokušava da odmakne EU dalje od socijalne tržišne ekonomije nego što je blok već krenuo.
Ono što Macron, bivši Rothschild bankar, izgleda da teži, je replikacija njegove pro-bogate, anti-radničke politike koju nameće Francuskoj, i da se te politike prošire širom eurozone. Berlin je ne kupuje, a realizacija takvih politika dodatno erodira društvenu strukturu. To bi mogao biti glavni razlog zašto je Macron pokušao da koristi projekat Nord Stream 2 kao polugu nad Berlinom.
Na kraju, Macron i Vašington – iako radeći za različite ciljeve – bili su poraženi u svojim pokušajima da sabotiraju trgovinu energijom između Njemačke, Evrope i Rusije. Nord Stream 2, kao i ruski turski tok na jugu Evrope, čini se neizbježnim zbog čiste snage prirodnog partnerstva.
U vezi s tim, komentari mađarske vlade ove sedmice su bili prikladni. Budimpešta je optužila neke evropske lidere i SAD za “ogromno licemjerstvo” u odbijanju veze s Rusijom oko trgovine energijom. Macron je prethodno prisustvovao ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, ali je u posljednje vrijeme nastojao “ucjenjivati” i ometati Njemačku zbog svojih trgovinskih planova s Rusijom.
Što se tiče Amerikanaca, njihova argentna licemernost je izvan reči. Kao i pokušava da diktira Europe o “tržišnim principima” i “energetsku sigurnost”, bilo je prijavljeno je ove sedmice da Washington je slično zahtjevan Irak da okonča uvoz prirodnog plina iz susjedne Irana.
Irak je oslabljen zbog nestašice struje i struje zbog kriminalnog rata koji su SAD vodile u toj zemlji od 2003. do 2011. godine, što je uništilo veći dio infrastrukture zemlje. Iraku su kritične potrebe za snabdevanjem iranskim gasom kako bi svetla i ventilatori radili. Ipak, ovdje imamo SAD da diktiraju Iraku da okonča uvoz iranskog goriva kako bi udovoljio sankcijama Trumpove administracije protiv Teherana. Irak je bijesan zbog posljednjeg uplitanja Washingtona u svoje suverene poslove.
Licemjerstvo Vašingtona i elitističkih političara kao što je Emmanuel Macron postalo je previše za stomak. Možda Nemačka i drugi konačno shvataju ko su šarlatani.
strategic-culture.org
