Psiholog iz centra za bolesti zavisnosti o video-igrama: Početak je neprimetan i postepen, ali kad se skidaju sa igrica, gejmeri imaju iste simptome kao korisnici heroina koji se leče

Fortnite Battle Rouale je onlajn igrica u kojoj učestvuje blizu 100 igrača koji letećim autobusom sleću na izmišljeno ostrvo gde je smeštena radnja igre. Po celom tom ostrvu nalaze se razne kuće i kvartovi koji su puni resursa za gradnju, poput drveta, cigle i metala te raznih vrsta oružja i štitova koji se koriste u igri.

Cilj ove igre, najpopularnije na svetu, nije samo pucanje i ubijanje protivnika, već i građenje baza što igračima omogućava da se lakše sakriju od ostalih igrača, ali i od oluje koju moraju izbeći ako žele da prežive.

Ona ih, takođe, sputava da ostanu na jednom mestu te su neminovno u pokretu i kontaktu s drugim igračima. Cilj je, dakle, preživeti što duže u apokaliptičnom svetu, a poslednja osoba koja ostane živa je pobednik.

Ova igrica puštena je u javnost 2017. godine i od tada je doslovno zaludela svet, zapravo svet mladih. Prvobitno je bila napravljena za samo četiri igrača, dok njen proizvođač Epic Games nije odlučio da napravi verziju za 100 igrača odjednom. Krajem 2018. godine Fortnite igrica imala je više od 200 miliona aktivnih igrača mesečno, a kompanija Netflix je tada izjavila kako je smatraju većom konkurencijom od HBO televizijske mreže.

Drastično povećanje zavisnosti

Igrica je dizajnirana tako da izgleda gotovo kao crtani film. Osim ubijanja, Fortnite sadrži i mnoštvo zabavnih kostima i alata, dok igrači, takođe, imaju mnogo aktivnosti u ponudi, kao što je crtanje grafita ili grudvanje s drugim igračima. Toliko se čini zanimljivom da je mnogi korisnici igraju i po 80 sati nedeljno.

Ukupan broj korisnika video igara u svetu u 2023. godini iznosio je 3,38 milijardi, sa tendencijom porasta od 6,3 odsto. Iste te godine, broj registrovanih korisnika igrice Fortnite dostigao je 500 miliona.

Strpljenje u virtuelnom svetu, gubitak kontrole u realnom

Mladi ljudi koji svoje obaveze zamene vremenom za kompjuterom i igrajući igrice, često na pokušaje da se pomere od monitora reaguju pojačanom dozom besa i nerazumevanja. Ponekad se zaključavaju u svojim sobama, ne interesuju ih nikakvi hobiji. U ekstremnim slučajevima zaboravljaju čak i da jedu.

Tomaso je jedan od njih i gotovo da nije bio ni svestan svoje zavisnosti dok ga roditelji nisu doveli u centar Hikikomori u Milanu, koji nudi terapije za bolesti zavisnosti od video igrica.

Zavisnici se vremenom identifikuju s likom heroja određene video igrice, podstičući neku vrstu konfuzije između stvarnosti i virtuelnog sveta.

“U većini slučajeva početak ove zavisnosti je neprimetan i postepen. Međutim, kako vreme prolazi, mladi povećavaju količinu sati koje provode igrajući. Kada roditelji počnu da se bune, pokazuju uznemirenost, bes ili ljutnju. U krajnjoj fazi postaju anksiozni i depresivni”, kaže Laura Lokateli, psihološkinja centra Hikikomori.

Smatra da, kao i sve ostale bolesti zavisnosti, i ova ima iste fiziološke temelje. U mozgu dolazi do lučenja većih količina dopamina, neurotransmitera koji stvara osećaj zadovoljstva, ali učestvuje i u razvoju zavisnosti.

Kada gejmeri počnu da se skidaju s igrica imaju iste simptome kao kada se korisnici skidaju sa heroina – nervozu, napetost, apstinencijalnu krizu i želju da uzmu supstancu, odnosno da se povežu na internet i učestvuju u igri.

U centar Hikikomori tinejdžere u većini slučajeva dovode roditelji. Terapija je individualna ili grupna i bazira se na psihološkom savetovanju. Osim tinejdžera od 11 do 15 godina, zavisnici u ovom centru su, takođe, i odrasli ljudi.

Ceo tekst: Al Jazeera