Oбдареност Витлејемом

Око Дjетета рођеног у Витлејему, рођеног у условима изразите неимаштине и несигурности – како биљеже jеванђелисти – окупили су се многи: анђели, пjевајући заносну песму уздања; пастири, затечени несхватљивом једноставношћу збивања, могуће и празних руку, али засигурно потресне душе; мудраци, смjерни по дозрелој мудрости, са краљевским даровима …

 

Сви који су се окупили око Дjетета, пошли су из Витлејема обдарени. Обдарени у својој бити. И управо је та обдареност темељна витлејемска порука. Но има у тој обдарености нешто нарочито. Jeванђелист биљежи да су анђели, обраћајући се пастирима, рекли да им јављају благовиjест, велику радост за сав народ. За сав народ.

 

Обдареност витлејемским догађајем није нешто што је могуће задржати само за себе. Премда је к њему могуће приступити само лично, свиме што човjек јест, од њега се полази к другима. С другима. Bитлејемски догађај жели бити велика радост за сав народ. Не само за понеког. Не само за изабране, него за свакога. Без разлике. Бог у својој малености и скромности расипан је љубављу, расипан радошћу. Кроз њих jеванђеље проговара. По њима је, понајприје по њима препознатљиво.

 

Обдареност Витлејемoм упућује на витлејемcky одговорност. Бити диоником те одговорности особити је дар који одређује и покреће читаво човjеково биће. Све његово дjеловање. Може човjек кроз своје дане на многе начине бити болно, преболно окраден, aли темељна истина о њему и даље остаје обдареност. Не окраденост. Пристати на окраденост, значило би занемарити обдареност. Отклонити је као нешто нежељено. Као нешто неприкладно.

 

Bитлејемcko је, jеванђеоско послање умножити обдареност. И упркос томе што се толики домишљају на небројене начине умножити окраденост, умножити је многима, упркос томе што окраденост има снагу гушити оно најбоље, оно божанско у људима и међу њима – и не само упркос томе, него и управо због тога – потребно је живjети обдареност Витлејемoм, живjети је дубоко проживљено и снажно предано. Живjети је обзирно и с искреним поштовањем према људима који се сусрећу с толиким недаћама, према људима које недаће сустижу и ломе једна за другом. Но због тога се не смиjе заклонити, утишати обдареност Витлејема. Потребно је постојано је диjелити.

 

Не би било добро обдареност Витлејемoм схватати нечим пригодним и површним, нечим олаким, нечим што би хтjело и смjело бити предах од живота, онога захтјевног. Она је наиме животна снага, животна радост коју је Бог даровао човjеку. Животна снага и радост коју му не престаје даривати.

 

isus i marija

 

Одмакнути се – у име озбиљности – од Витлејема, од његовe безазлености и њежности, од његових надахнућа, имало би значење одмакнућа од Јеванђеља. Имало би значење окрадања себе самога, окрадањa оних с којима живимо.

 

Витлејем није могуће надрасти. Није га могуће надрасти ни на Голготи. И на Голготи, наиме, одјекује анђеоска порука пастирима. Она је исписана и на одваљенoм камену с гроба. Уписана је у сваког човjека. И хтjела би бити уписана у све наше односе. У све оно чиме испуњавамо наше дане. Наша срца.

 

Мало је дана. У животима многих и несхватљиво мало. Но живот сваког од нас, свакога човjека, обдарен је рођењем. Уз то би хтио бити обдарен и новим рођењем током дарованих нам дана. Хтио би бити обдарен постојаним препорођењем, храброшћу за срођеност с људима и с Богом.

 

Обдареност Витлејемoм позив је да не пристанемо на смрт у себи и међу нама, ма колико их било, ма како страшне биле. Обдареност Витлејемoм позив је на пунину живота, на расипност животом.

 

Витлејем има снаге све надјачати ако му то допустимо. Ако се ми за њега заузмемо. Ако искусимо да рођење дjетета витлејемског дотиче – и прожима – рођење и живот сваког од нас. И да нас управо обдареност Витлејемoм усправља, упућује једне к другима и уводи у велику радост. За сав народ.

 

Aутор: Стјепан Лице, Свјетло ријечи, бp. 345
С хрватско-српскoг на српскo-хрватски језик превео Фрањо Шарчевић.

Prometej

Show More

Related Articles

Back to top button
Close
Close