Bosna i Hercegovina treba iskoristiti pobjedu Emmanuela Macrona u Francuskoj i vjerovatni daljnji ostanak Angele Merkel na vlasti kako bi Evropu navela da se vrati svojim obavezama i pomogne u konačnom oblikovanju funkcionalne države. Evropska unija ima moći koje konačno ponovo treba početi koristiti ne samo u BiH nego i na Balkanu. Jer, bez mirnog Balkana nema mirne Evrope, smatra nekadašnji visoki predstavnik za BiH Paddy Ashdovvn.
U razgovoru za „Dnevni avaz” on upozorava da je stanje na Balkanu sve rovitije i da se mora iskoristiti francusko-njemačka osovina za rješavanje problema u ovom regionu.
– Nije problem u Dejtonu. Njemu je rok trajanja prošao To je davno iza nas. Priča o Dejtonu 2, jednostavno, nije potrebna. U Evropi se pojavljuju neki koji pričaju o novoj berlinskoj konferenciji. Kategorički sam protiv toga, a i ne mislim da bi se novo crtanje granica u Evropi uopće i moglo desiti. Mi, Evropljani, imamo instrumente, samo ih trebamo početi koristiti – kaže Ashdown.
Naglašava da bi mogao svašta prigovoriti nesposobnim bh. političarima, ali je njegova oštrica nezadovoljstva, ipak, usmjerena na institucije EU i, posebno, bivšu visoku predstavnicu za vanjsku politiku i sigurnost Catherine Ashton. Ona nije iskoristila mehanizme koje je imala na raspolaganju kako bi stvari u BiH išle svojim prirodnim tokom.
– Niko ne govori o bonskim ovlastima. One trebaju biti na raspolaganju samo u kraj njoj nuždi. Nemar EU doveo je do produbljenja problema na Balkanu. Svi su mislili da ćemo probleme imati na Kosovu, ali se vidi da su Makedonija i BiH bure baruta na Balkanu. U vašoj zemlji EU ima toliko instrumenata moći, ali ih ne koristi, i to se mora promijeniti. Stanje u Evropi nakon izbora u Austriji, Holandiji, Francuskoj, uskoro i u Njemačkoj, iza nas ostavljaju jedan period nesigurnosti i vrijeme je da se EU vrati na Balkan i sredi stanje – ističe Ashdown.
On očekuje da bi se neke konkretne aktivnosti na tom planu mogle vidjeti već najesen ove godine.
– Ne mislim da će se čekati ishod izbora za Evropski parlament krajem 2019., radit će se mnogo brže. Vjerujem da će tako biti – precizira nekadašnji visoki predstavnik.
On se nada i da će se Berlinu i Parizu priključiti London i Hag. Britanska vlada mogla bi „kompenzirati” Brexit jačom saradnjom sa EU na planu sigurnosti i vanjske politike, a u svemu je potrebna holandska odlučnost i preciznost.
– Kada se sve to sklopi, a sve upućuje na takav razvoj događaja, konferencija o Balkanu naredne godine u Londonu bila bi zaokružen proces na proces na kojem će se staviti pečat i na daljnji tok regiona koji je proteklih više od stotinu godina preokupirao pažnju Evrope i svijeta ratovima i nestabilnostima. Mogli bismo se, I dakle, nadati mirnijem razdoblju – zaključuje Ashdown u razgovoru za “Avaz”.
