Premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila da će povući Zaključak Vlade o informisanju u vreme pandemije korona virusa
Novosadska policija pustila je 2. aprila novinarku Anu Lalić iz pritvora nakon što je protiv nje podneta prijava za širenje panike.
U međuvremenu, nakon brojnih kritika zbog hapšenja novinarke, ali i zaključka Vlade Srbije kojima se uvode restrikcije na medijsko izveštavanje o korona virusu, premijerka Ana Brnabić najavila je da će taj zaključak biti povučen.
Advokat novinarke Srđan Kovačević je potvrdio za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je ona u toku dana puštena.
“To je tačno, nakon saslušanja je puštena, a sada čekamo da vidimo šta će biti sa njenim stvarima”, rekao je.
Njegova izjava odnosi se na telefone i kompjuter novinarke, zaplenjene tokom policijske akcije privođenja.
Zašto je novinarka privedena?
Ana Lalić privedena je 1. aprila kasno uveče nakon što je pisala o problemima zaštite medicinskih radnika u Kliničkom centru Vojvodine (KCV) u Novom Sadu.
U izjavi za specijalnu video emisiju Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Lalić je nakon izlaska iz pritvora rekla da su se pripadnici policije prema njoj ponašali korektno i da, koliko je njoj poznato, nisu prekršene policijske procedure.
“Došli su kod mene oko 22 sata, sedam sati nakon objavljivanja teksta. Pretres je stana je trajao oko sat i po vremena. Oko ponoći sam privedena u Policijsku upravu Novog Sada, u Ulici Kraljevića Marka, tu sam narednih sat i po, dva davala iskaz. Oko dva ujutru sam premeštena u pritvorsku jedinicu u sklopu zgrade. Tamo sam provela noć”, ispričala je Lalić.
Potvrdila je da su joj svi mobilni telefoni i kompjuter i dalje u policiji.
Lalić je u svom tekstu objavljenom 1. aprila na portalu Nova.rs navela izjave radnika KCV da su medicinari izloženi riziku na poslu jer nemaju odgovarajuću zaštitnu opremu, a odmah je optužena u toj ustanovi da “kleveće i širi paniku”. KCV je u saopštenju naveo da su njene tvrdnje neistine, ali nisu odgovorili na navode Lalić da KCV nije dao odgovor na njen zahtev da ih razjasne.
Lalić je pre privođenja napisala da neće objaviti svoje izvore, a portal Nova.rs je naveo da je pre objavljivanja teksta novinarka kontaktirala i KCV, ali da nisu dobili odgovor na pitanja i tvrdnje.
RSE je uputio pitanja o tome da li je Lalić pokušala da dobije izjavu iz te institucije, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Glavni urednik portala Nova.rs u kojem Ana Lalić radi kao novinarka, Veselin Simović, ocenio je za RSE da je reč o zastrašivanju novinara.
“Najlažljivija vlast optužuje čestite novinare da lažima izazivaju paniku u doba korona virusa. Zapravo i samom uredbom o informisanju su hteli da zastraše novinare, a hapšenje Ane je primer kako će proći oni koji ne budu slušali”, rekao je on za RSE.
Vlada odobrila samo obaveštenja Kriznog štaba
Vlada Srbije je 28. marta donela zaključak u kojem se navodi da se ovlašćuje krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, na čijem čelu je predsednica Vlade, da isključivo obaveštava javnost o stanju, posledicama i preduzetim zdravstvenim merama u vezi sa virusom. Zaključak je izazvao brojne negativne reakcije novinarskih udruženja u Srbiji, ali i međunarodne javnosti.
U međuvremenu, oglasila se i predsednica Vlade, Ana Brnabić koja je 2. aprila za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekla da će Vlada povući zaključak istog dana.
“Novinari, nemojte da širite laži koje će onda da služe da se ugled i kapacitet naših zdravstvenih ustanova umanjuje”, rekla je Brnabić.
Premijerka Srbije je navode u tekstu novinarke Lalić nazvala “glupostima koje mogu da se provere za pet minuta”.
Reakcije na privođenje
Na privođenje i zadržavanje novinarke reagovala su ne samo medijska i novinarska udruženja, već i međunarodne organizacije.
Medijska koalicija koja povezuje relevantna novinarska i medijska udruženja ocenila je da je “ovaj potez pokazna vežba koja ima za cilj da zastraši javnost”.
“Ovakvo ponašanje najviših državnih organa ocenjujemo kao krajnje neodgovorno u trenutnku kada su istinite, potpune i blagovreme informacije od životnog značaja za naše građane”, navode u saopštenju.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) zatražilo je da Lalić, koja je i članica Upravnog odbora tog društva, bude “odmah puštena”. U saopštenju navode da je ovo primer “da su demokratija i slobode u Srbiji na izdahu, da su institucije postale sredstvo za obračun sa novinarima.”
Inicijativa mladih za ljudska prava iz Beograda ocenila je da je reč kršenju demokratskih principa.
“Privođenje novinarke zbog objavljivanja teksta u demokratskom društvu ne sme da se desi. U demokratskom društvu, hapšenje jednog profesionalnog novinara izaziva veće uznemirenje javnosti od svakog objavljenog teksta”, navode u saopštenju.
Američka nevladina organizacija “Fridom haus” (Freedom House) je zatražila od vlasti da omoguće rad novinarima bez straha od hapšenja.
Na hapšenje novinara reagovale su i brojne opozicione po litičke stranke koje su osudile potez policije i tužilaštva. One su u svojim saopštenjima naveli da je reč o kršenju demokratskih principa.
Premijerka: Zaključak je moja glupost
Premijerka Srbije, Ana Brnabić, dodala je u svojem gostovanju na RTS 2. aprila da je njena glupost što je zaključak o informisanju donet na takav način i nije dodatno obrazložen.
„Povlačimo ga i nastavljamo borbu”, rekla je Brnabić.
Dan pre, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) izrazila je zabrinutost zbog odluke Vlade Srbije o informisanju tokom vanrednog stanja i “uticaja koji bi mogla da ima na slobodan pristup informacijama”.
Ima li komentara u Ministarstvu informisanja?
Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, rekao je 1. aprila za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ne može da komentariše odluku Vlade Srbije i uputio na obraćanje njenom informativnom centru.
“Više o tome ja ne mogu ništa da kažem, niti bilo ko drugi. Samo zvanično u Vladi. Takva je odredba, mora da se poštuje i to je to. Potpuno je jasna, da više niko ne može ni u Nišu, ni u Požarevcu, ni u Novom Sadu ništa o tome da komentariše, već da je za to zadužena samo Vlada. Prema tome, samo mogu da vas uputim tamo”, naveo je Gajović.
Vlada Srbije 13. marta formirala je Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Kako je tada saopšteno, za korukovodioce Kriznog štaba imenovani su predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković, dok su članovi tog tela direktori relevantnih instituta i klinika, kao i predstavnici drugih relevantnih tela. Na osnovu zaključka Vlade od 28. marta, trebalo je da ubuduće samo članovi Kriznog štaba medijima saopštavaju informacije o korona virusu.
Kako se navodi u zaključku Vlade Srbije od 28. marta, koji će sada biti ukinut, obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se odose na lečenje bolesti COVID-19 “data javnosti od strane neovlašćenih lica ne mogu se smatrati tačnim i proverenim, uz mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja”.
Reakcije međunarodnih organizacija
Arlem Dezir, predstavnik OEBS za slobodu medija, i Andrea Oricio, šef Misije OEBS u Srbiji, ocenili su da ta odluka, kako se navodi u saopštenju te otganizacije, novinarima i medijima isključuje mogućnost dobijanja informacija o pandemiji iz drugih izvora, sem onih koji su pomenuti u toj odluci.OSCE media freedom@OSCE_RFoM
Alarmed by yesterday’s arrest of @novars journalist @AnaLalicNS for her reporting on #COVID19 in #Serbia. Despite being released today, it is very problematic that police seized her laptop and mobile phones. Journalists need to be able to do their job freely.128Twitter Ads info and privacy72 people are talking about this
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je za RTS 2. aprila da ne želi da pruži izgovor Arlemu Deziru i predstavnici Evropske unije (EU) Tanji Fajon da pričaju kako u Srbiji nema slobode medija.
Tanja Fajon, predsednica Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU, saopštila je da vanredno stanje ne treba da bude izgovor za slabljenje demokratije.
“Zabrinjavajući signali dolaze iz Srbije kada je u pitanu sloboda medija – mera koju je uvela Vlada uvodi cenzuru u medijima tokom epidemije COVID19“, navela je Fajon na svom nalogu na društvenoj mreži.Tanja Fajon, mag.✔@tfajon
Worrying signals coming from #Serbia today on the #mediafreedom – measure announced by the government that sets censorship on the media during the #COVID19 outbreak. State of emergency should not be an excuse for weakening the democracy and media! @OliverVarhelyi @VladoBilcik798 · Republic of SloveniaTwitter Ads info and privacy251 people are talking about this
“Srbija je postavila domaći zadatak državama Evrope i širom sveta kako se informišu građani i daju pune informacije”, navela je Brnabić 2. aprila.
U svojim reakcijama na zaključak Vlade, novinarska udruženja u Srbiji zatražila su od Vlade Srbije da hitno povuče odluku.
Kako su saopštili čelnici Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), zaključak Vlade Srbije kojim se davanje informacija o COVID-19 usmerava samo na Vladu onemogućava medije da pravovremeno i tačno izveštavaju javnost.
“Centralizovanje informacija može dovesti do širenja neproverenih vesti i izazivanja straha. Zato pozivamo Vladu da svim novinarima u Srbiji omogući da dobiju informacije od najbliže zdravstvene institucije”, naveo je UNS.
Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, rekao je da je to samo jedan u nizu spornih zaključaka Vlade.
“Donet je bez promišljanja koje će posledice izazvati. Jasno je da se tako najveći problem stvara za medije van Beograda jer neće iz relevantnih izvora na terenu moći da informišu stanovništvo šta se dešava u lokalnim sredinama”, rekao je Bodrožić.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine saopštilo je da je Vladin zaključak na putu uvođenja cenzure javnog informisanja.
IPI: Ograničeno prisustvo novinarima
Međunarodni institut za štampu (International press institute) IPI, sa sedištem u Beču, pozvao je Savet Evrope (SE) da zaštiti slobodan protok informacija i osigura garantovanje slobode medija dok se države bore protiv pandemije korona virusa.
IPI i još devet organizacija za slobodu štampe u pismu SE izrazili su zabrinutost zbog opasnosti da, kako se navodi, vlade koriste pandemiju korona virusa za ograničenja medijima na pristup i preispitivanje odluka vlada i kažnjavanje nezavisnih medija.
“Iako su neophodne neke hitne mere u borbi protiv pandemije, sve one moraju da budu srazmerne, strogo vremenski ograničene i podložne redovnom nadzoru kako bi se rešila neposredna zdravstvena kriza”, navodi IPI.
Novinarske organizacije, navodi IPI, zabrinute su i zbog prevelikih ograničenja na pristup medija vladinim zvaničnicima i lekarskim stručnjacima, uključujući i fizičko prisustvo novinara na konferencijama za štampu.
IPI od Saveta Evrope traži da od država članica zahteva da zaštita slobode medija, garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, bude politički prioritet, posebno tokom pandemije korona virusa.
RSE
Saradnja na tekstu: Zoran Glavonjić, Dušan Komarčević
Norbert Šinković
Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.
