Piše: Dragan Banjac
Pre nekoliko dana patrijarh srpski Porfirije i srpski svevišnji i svevlastni Aleksandar (ovo predsednik Srbije već mu je ubogo) dokonaše izgradnju još jednog srpskog svetilišta. Pored već postojećeg „Kamenog cvijeta“ Bogdana Bogdanovića, koji je u sklopu budućeg Memorijalnog centra Jasenovac otkriven 1966. godine, vrhovni duhovnik i mirski vrhovnik odlučiše se, da li po ugledu na davno izumrle Maje, da ustašama stave još jedan, svoj pečat, u Donjoj Gradini.
Ne sumnjam da su, kada su se odlučili za teritoriju druge države (Republika Srpska/Bosna i Hercegovina), možebit snevali da tako nešto postave ni manje ni više nego na Trgu bana Jelačića, prema Ilici ili na drugu stranu pored već postojećeg spomenika prepoznatljivog obeležja zagrebačkog.
Čine to, rekoše saglasno, „da sećanje na srpsko ime i prezima ne bude zatrto“, pride da su se tokom divana u Patrijaršiji „čuli“ i sa Miloradom Dodikom”, Svetovni Vrhovnik veli da će, bez konsultovanja bilo koga, srpskog puka najmanje) biti uložen veliki novac, pri čemu će ON (Srbija, isto je to) dati 80 odsto a ostalo Milorad od Laktaša, odnosno njegov begovat zvan Republika Srpska.
Srbovanju nema kraja. Leva obala Save, kod Beograda ima da se zove Obala jasenovačkih žrtava, i da će na Starom sajmištu biti Muzej genocida, čiji je direktor Dejan Ristić osluškivao (nije valjda i govorio) razgovor Porfirija u Vučića. Patrijarh Porfirije, koji se dobrahno udaljio od svog zagrebačkog lika, kazao je kako ovako nešto čini svaki zreo narod pokazujući poštovanje prema sebi. „Oni koji su činili monstruozne zločine u Jasenovcu, ispisali su se iz svakog naroda, ne pripadaju ljudskom rodu”.
Patrijarh SPC i Aleksandar Vučić duguju javnosti objašnjenje – čemu još jedno obeležje jasenovačkim žrtvama. Ako govorimo o sećanju na srpska imena i prezimena ona su uredno ispisana na pločama u jasenovačkom Memorijalnom centru. Uspomenu na logor i njegove žrtve treba da čuvamo kako neka nova ovdašnja pokolenja ne bi nešto slično ponovila. Ali čemu još jedno obeležje. Ukoliko ovaj njihov, kako reče slavni košarkaški trener Bogdan Tanjević, neće da bude smo za Srbe, bez Jevreja, Muslimana, komunista ili nekrštenih Srba. Ili će, gluho bilo, da ga poruše. A i šta će nam „ustaški“ (Bogdanovićev) cvet.
Tvorac/otac (molim ne brkati s „ocem“ srpske nacije D. Ć.) moderne Turske, Mustafa Kemal Ataturk jednom je rekao: „Ja nisam vernik. Ponekad pomislim da su sve religije potonule na dno mora. Svaki vladar koji u svom radu traži pomoć vere običan je slabić, koji svoje ljude hvata u zamku“.
Kako su ovi krenuli svaki Srbin će veoma skoro biti primoran da nosi dva krsta. Jedan oko vrata, drugi, mnogo veći, sklepan od drveta, na leđima.
Meni ga nećete prtiti!
