Magareći sir iz Zasavice: Ekskluzivan poklon bogatim ljudima – kilogram 1.000 eura

Magareći sir iz Zasavice najskuplji je sir na svetu. Ne proizvodi se nigde drugo sem u Specijalnom rezervatu Zasavica, nadomak Sremske Mitrovice. Za jedan kilogram ovog sira, koji spada u polutvrde sireve, potrebno je 25 litara magarećeg mleka, a cena po kilogramu iznosi hiljadu eura. Nastao je iz želje da se napravi ekskluzivni i jedinstven proizvod, koji bi bio dobar kao poklon za bogate ljude.

Autor: Anadolija

Najveća atrakcija i jedinstvena ponuda specijalnog rezervata Zasavica, koji se nalazi nadomak Sremske Mitrovice jeste magareći sir. Najskuplji sir na svetu, ujedno i jedinstven, osim u Zasavici nigde se drugo ne pravi, a košta hiljadu evra po kilogramu. Za kilogram sira potrebno je 25 litara magarćeg mleka.

Upravnik Zasavice i aktivista Pokreta gorana Sremska Mitrovica, koji upravlja ovim specijalnim rezervatom, Jovan Vukadinović objasnio je da je magareći sir došao kao posledica želje da se ima nešto jedinstveno, retko, što nema inače na ovim prostorima.

– Počelo je spašavanjem Balkanskog magarca –

Na početku pažnju ljudi koji rade u Zasavici privukli su magarci, odnosno Balkanski magarac. Prema rečima Vukadinovića, ideja jednog od upravnika Zasavice Slobodana Simića je bila da se ta rasa spase jer joj je pretilo izumiranje.

“Objektivno, on je bio ponižavan, iskorišćavan do besmisla u teškim radovima, tučen i mi smo došli na ideju da tu rasu spasemo tako što ćemo početi da otkupljujemo od ljudi koji se tako ponašaju prema njima. Počeli smo po vašarima da ih otkupljujemo, pa se to pročulo i počeli su nam nuditi, pa čak i poklanjati jer u početku kupe pule kao ljubimca svom detetu, a kada to pule odraste, dete ga prevaziđe i onda ne znaju šta da rade sa njim, pa su nam poklanjali“, ispričao je Vukadinović.

S obzirom da je magarcima potrebna briga od ljudi 365 dana u toku godine i kada su počeli da rastu troškovi oko njihovog održavanja, čitajući da je u istoriji magareće mleko korišćeno kao zamena za ljudsko mleko jer mu je najsličnije, ima od 0,6 do 1 posto masti i slatkastog je ukusa, a i u Staroj Grčkoj korišćeno je kao lek za sve respiratorne bolesti, naročito za, u narodu poznati, magareći kašalj i kozmetici, krenulo se i sa prodajom mleka.

“Da bismo spasli tu vrstu i došli do nekih finansijskih sredstava krenuli smo i mi u prodaju mleka, koje prodajemo po 40 eura litru, u Hrvatskoj je 70 eura, u Evropi je 100 eura i osnovali smo sestrinku firmu u kojoj smo počeli da proizvodimo sapun, kreme, dnevnu i noćnu, i liker od magarećeg mleka, sve u cilju da bismo došli do nekih sredstava i omogućili njihov opstanak na ovom prostoru“, rekao je Vukadinović.

Prema njegovim rečima, u jednom momentu počeo je da se pojavljuje i višak mleka, s obzirom da je stado počelo da se povećava, jer su se u Zasavici prodavala samo muška pulad, dok su se ženska zadržavala. U tom trenutku došlo se do zaključka da treba smisliti nešto drugo.

“Došli smo na ideju da to bude sir, da bude skup, jedinstven u svetu, prepoznatljiv i onda smo prostom računicom zbog niskog procenta masti, zaključili da njegova cena bude hiljadu eura za kilo jer za proizvodnju jednog kilograma treba 25 litara mleka, što je pomnoženo sa 40 eura upravo 1000 eura. To se podudarilo i sa tim da je u tom trenutku od losa sir bio najskuplji, a onda su stručnjaci izračunali da je naš dospeo na prvo mesto i to je dobilo veliku euforiju“, ispričao je Jovan Vukadinović.

– Veliko medijsko interesovanje –

Nakon što je počela proizvodnja sira, krenula je i velika svetska medijska zainteresovanost za magareći sir iz Zasavice, a u jednom trenutku i ime srpskog tenisera Novaka Đokovića počelo se povezivati sa ovim proizvodom.

Jovan Vukadinović u razgovoru za AA je rekao da Novak Đoković nikada nije posetio Zasavicu, niti kupio neki od proizvoda. Do povezivanja je došlo tako što su, predstavljajući sir, ljudi iz Zasavice rekli da su ponudili Đokovićevom menadžmentu da se u lancu njegovih restorana ekskluzivno i jedino može nabaviti ovaj proizvod. Do te saradnje nikada nije došlo.

– Jedino mesto na svetu na kojem se može kupiti jeste Zasavica –

Magareći sir može se kupiti samo u Zasavici i to u ekslkuzivnom pakovanju od 50 grama za 50 eura. Kako je ispričao Vukadinović, poslednju vest koju imaju jeste da se u nekom restoranu u Las Vegasu nudi parče za 3.700 eura. To je jedino moguće iz razloga što veliki broj stranaca u toku godine turistički poseti Zasavicu, kupi sir i najverovatnije ga dalje distribuira.

“Naše trenutne mogućnosti su 50 kila sira sa ovim brojem magarica, s tim što ovih dana još dvadesetak novih puladi očekujemo. To će se brzo proširiti na 200, do 250, s čim bi naše mogućnosti bile veće. Kod nas ne postoje nikakvi pravilnici i uredbe i nemoguće je prodavati organizovano. Kada bi se sve dozvole sredile bilo bi skuplje nego što mi možemo da prodamo sira. Trenutno samo u Zasavici sir može da se kupi“, ispričao je Vukadinović.

– Zbog male količine i visoke cene zamišljen je za poklon bogatim ljudima –

Magarica na dvogodišnjem nivou daje 35 litara mleka, što bi, prema rečima Vukadinovića, “jedna krava dala za jedno prepodne“. Muzni magarac daje tako malo mleka zato što magarica nosi mlado godinu i 15 dana, posle toga dva meseca samo pule sisa, a nakon toga četiri meseca mleko dele malo pule i ljudi iz Zasavice. Da bi bilo laktacije, pule mora stalno biti prisutno, kako bi povremeno sisalo, inače bi prestala laktacija i ne bi bilo više mleka.

“A ima ga tako malo zato što krava ima četiri veća vimeta, a magarica ima dva mala vimeta i nema rezervoar kao kod krave i sve se nalazi u ta dva mala vimena, zbog čega je tako mala količina na dnevnom nivou“, naveo je Vukadinović.

Nakon muže, mleko se zamrzava u “šok zamrzivaču”, kako bi se sačuvala sva njegova svojstva i na taj način i u tim uslovima ono može da stoji preko šest meseci, do prodaje ili širenja. Magareće mleko da ne bi izgubilo svojstva mora se na sobnoj temperaturi odmrzavati i ne sme se zagrejavati.

“Mi smo pronašli izvanrednog tehnologa Stevu Marinkovića, koji je sir zaštitio kao svoj patent jer je do tada smatrano da od magarećeg mleka ne može uopšte da se napravi sir, upravo zbog nedostatka kazina i malog procenta masti koji je u njemu“, rekao je Vukadinović i dodao da je po njemu ukus ovog sira malo slaniji i jak te da nije predviđen da se previše jede.

“Zamišljen je tako da ga neko društvo kupi, da ide kao ekskluzivan poklon bogatim ljudima“, rekao je.

– Prve godine proizvođen je kao atrakcija za sajmove –

Ekskluzivan poklon u Zasavici proizvode već četiri godine, ali prvi pokušaji su bili jako bezuspešni. Tokom prve godine doživljavao je modifikacije, dok poslednje tri godine ne menja svoja svojstva, a spada u grupu polutvrdih sireva. Čuva se u frižideru, a zvaničan rok trajanja je šest meseci.

“Ono iz prve godine mogli bi baciti u vodu jer smo to pokušavali standardnim sistemima, ali nije moglo, stvrdnjavao se brzo. Tada smo ga više pravili kao atrakciju, pa smo ga na sajmovima držali u staklenim kutijama, da ga izložimo kao najskuplji sir na svetu. Najtačnije bi bilo da kažemo da ga ovakvog proizvodimo tri godine“, ispričao je Vukadinović.

– Čuvari starih rasa genetskih resursa Srbije –

Specijalni rezervat Zasavica stavljen je pod zaštitu 1997. godine, a otkriven je godinu dana ranije. Zauzima prostor od 1.820 hektara, ima pašnjak Valjevac, na kojem je pešačka staza od 2.500 kilometara. Najveće bogatstvo je reka Zasavica, koja je u isto vreme i bara, a uz pomoć koje se na ovom protoru nalazi 205 različitih vrsta ptica.

Na farmi u okviru rezervata čuvaju se stare rase genetskih resursa Srbije: podolsko goveče, mangulica i Balkanski magarac, zatim oko 650 različitih vrsta biljaka, 6 vrsta zmija, od kojih nijedna nije otrovna, 25 vrsta riba, te puno retkih biljaka koje su na crvenoj listi ugroženosti u svetu ili su skoro izumrle.

“Najpoznatija kod nas je riba Umbra, koju deca zovu dvodihalica. To je riba koja u sušnom periodu može da se zavuče u mulj i udiše vazduh. Najpoznatija biljka je Adrovanda, koja se do 2005. godine smatrala potpuno izumrlom na prostoru Srbije. Nju deca zovu biljka mesožderka jer jede insekte, primami ih svojom lepotom i mirisom cveta i kada insekt sleti, zatvori se i tako ga pojede“, naveo je Vukadinović.

Kako je ispričao Vukadinović, kada su životinje u pitanju, najinteresantnija je priča u vezi Dabra: „Bavarska vlada nam je 2004. godine poklonila 30 primeraka dabra jer je u Srbiji u tom trenutku potpuno istrebljen dabar što zbog mesa, kože, što zbog neke njegove žlezde koja je korišćena za fiksir u pravljenju parfema.“

Od tih trideset primeraka dabra, danas postoji nekih petnaest familija i oko 115 primeraka, a oni se ne nalaze samo na prostoru Zasavice, već su se raširili.

“Kod njih je to dosta specifično, zato što oni ostaju sa roditeljima do polne zrelosti, što je najviše do treće godine i onda ih roditelji teraju. Oni odlaze na drugu teritoriju, zasnivaju svoju bračnu zajednicu i pošto su naši dabrovi svi čipovani, mi znamo da je najdalje što je otišlo od tih dabrova u okolini Brčkog“, kazao je Jovan Vukadinović.