Krug 99: BiH sa ostatkom Evrope treba postati klimatski neutralna
Policy paper pod nazivom „ Zelena agenda za Zapadni Balkan – Implementacija u Bosni i Hercegovini“ izrađen je u okviru podrške projekta „MISLI O PRIRODI!“ koji realizira Centar Za Promociju Civilnog Društva uz finansijsku podršku Švedske vlade.
U okviru ovog projekta, Udruženje Pravni institut u BiH oformilo je Radnu Grupu za Okoliš. Članovi Radne grupe su sa okolišnog aspekta razmatrali mogući utjecaj nove evropske strategije za razvoj regije, koja je prihvaćena od strane vlada zemalja Zapadnog Balkana i potpisana u Sofiji u novembru 2020. godine pod nazivom Zelena agenda za Zapadni Balkan. Ovom strategijom promovira se prelazak sa tradicionalnog ekonomskog modela na održivu ekonomiju, a podijeljena je na pet glavnih oblasti.
Prva oblast se odnosi na dekarbonizaciju zemlje obuhvatajući aspekte klimatskih promjena, sektor energije i sektor saobraćaja i mobilnosti. Druga oblast, relativno nova i u Evropskoj uniji, obuhvata cirkularnu/kružnu ekonomiju, dok se treća posvećuje borbi protiv zagađivanja zraka, vode i tla. Stvaranje održivih ruralnih područja i održivih sistema hrane, te biodiverzitet: zaštita i obnavljanje ekosistema, obuhvaćeni su četvrtom i petom oblasti.
Potpisivanjem ovog dokumenta, zemlje regije, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, obavezale su se raditi na tome da Evropa postane klimatski neutralna do 2050. godine, što je predviđeno Evropskim zelenim planom, u kojem je između ostalog navedeno da će ekološka tranzicija za Evropsku uniju biti potpuno učinkovita samo ako i sve zemlje Zapadnog Balkana poduzmu učinkovite mjere.
Imajući na umu obimnost i ambicioznost ovog dokumenta, koja je izuzetno velika, članovi radne grupe su napravili kratku analizu stanja u ovim sektorima u BiH, te na osnovu toga i dali nekoliko preporuka.
Naročito bi izdvojili sljedeće preporuke:
Dekarbonizacija zemlje i postizanje zadatih i prihvaćenih ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan i njene implementacije u Bosni i Hercegovini, moguće je postići isključivo uz uspostavu funkcionalnog mehanizma međusektorske koordinacije i saradnje na svim nivoima vlasti. Uzimajući u obzir složenu administrativnu strukturu i veliki broj institucija na različitim nivoima vlasti, posebna pažnja se treba posvetiti uspostavljanju dobre saradnje između svih relevantnih sektora.
Iako institucije na državnom, entitetskom, kantonalnom i općinskom nivou poznaju procese rada i saradnje sa drugim institucijama, neophodno je prilagoditi procese saradnje novim zahtjevima, koji su mnogo složeniji i zahtijevaju izuzetno dobru i preciznu formulaciju odgovornosti i zadataka.
Kako bi se osigurala implementacija preuzetih međunarodnih i evropskih ugovora i obaveza, neophodno je prilagoditi pravni okvir, kroz koji bi se usvajanjem zakona i pod-zakonskih akata dala legitimnost radu na aktivnostima koje će doprinijeti ispunjavanju obaveza.
Uključivanjem predstavnika lokalne zajednice u mehanizme koordinacije, u kojima bi bila jasno definisana uloga i obaveze lokalne zajednice, doprinijelo bi uspješnijoj implementaciji Zelene agende za Zapadni Balkan. Aktivno učešće u radu radnih grupa pri izradi strateških dokumenata i planova unaprijedilo bi vertikalnu i horizontalnu koordinaciju aktera u zemlji.
U sektoru DEKARBONIZACIJA: KLIMA, ENERGIJA, MOBILNOST, dogovorili smo da ćemo zajedno s Europskom Unijom raditi na postizanju cilja za ugljično-neutralni kontinent do 2050. godine. Da bi se to postigle potrebno je izvršiti reformu energetskog i transportnog sektora, te uvođenje stroge klimatske politike. Definiran je niz aktivnosti koje se trebaju poduzeti u preko 20 dogovorenih tačaka iz ovog poglavlja deklaracije.
Članovi radne grupe su izdvojili preporuke za koje smatraju da bi se, prema važnosti, trebale prve uzeti u obzir, a to je donošenje Zakona o Integriranom planu za energiju i klimu (NECP), kako bi se njegova izrada i implementacija provela kroz domaće zakonodavstvo. I također je potrebno izvršiti usklađivanje postojećih sa novim politikama, strategijama i planovima.
Patria
