Miloš Vasić: Plaćenici
Zna Vučić vrlo dobro da su ti „četnici” i njihov „pokret” ostatak ostataka Šešeljevih natražnjaka i da mu ne misle dobro.
Piše: Miloš Vasić
Zbog nečega opet uznemiren (on drugačije i ne ume), premijer Vučić saopštio nam je u utorak da nikako ne valja to što se dobrovoljci iz Srbije bore po tamo nekim ukrajinskim vukojebinama i da će on njima stati na rep. Da se po tom nekom Krimu i SAO Donjecku i Lugansku motaju neki bulajićevski „četnici”, znali smo odranije: oni su se sami bezazleno i prostodušno time hvalisali (zbog čega će se kajati). Novo je što nas je Vučić obavestio da sličnih „dobrovoljaca” ima i na ukrajinskoj strani – što nismo znali do utorka. U sredu smo čuli da Ljajićev SDP ima spreman nacrt zakona kojim bi učestvovanje državljana Srbije u tuđim ratovima postalo krivično delo (do 12 godina za učesnike i organizatore).
Takve zakone, uzgred, imaju Kosovo i BiH već duže vreme i po njima kako-tako postupaju.
Tu se sad javljaju neka pitanja.
Kao prvo: zna Vučić vrlo dobro da su ti „četnici” i njihov „pokret” ostatak ostataka Šešeljevih natražnjaka i da mu ne misle dobro.
Ali on je osetio potrebu za „nivelacijom” (kako to zovu u Republici Šumskoj), pa je prozvao i one druge, ukrajinske; da li se i oni diče šubarom, kamom i gibanicom – ne znamo, prvi put od njega i čujemo da ih ima. U svakom slučaju, sećamo se onih čuvenih „kozačkih dobrovoljaca” koji su nahrupili ovamo 1992, sve uniformisani kao statisti iz filma „Tihi Don”. Te je „kozake” (ne znamo šta su bili) Radovan Karadžić dirljivo prizivao i pretio „tutnjavom kozačkih kopita preko Karpata”, pa da vidimo čija nana crnu vunu prede. Posle je ispalo da je reč o par desetaka avganistanskih veterana koji su – kaže onaj krvolok Milan Lukić – nešto svršili i onda otišli dalje, na bolje zapadnoevropske pašnjake.
Sećam se da su mi u piceriji „Rapsodija” pored „Prešernove kleti” pokazali takva dva „kozaka” koji su iz Bosne došli da u Beogradu uteruju dugove i kasnije nestali u pravcu EZ: tetovirani avganistanski veterani koji mračno piju i mračno ćute. Iste takve viđao sam i po Kopaoniku krajem osamdesetih; sede, ćute i mračno piju. Ta Karadžićeva i Lukićeva romansa sa „kozacima” izrodila je i „počasne kozačke atamane”; znam jednog, bolje da ne pričam.
Ako je motivacija ovih „četnika” i bila – kako kažu – „pravoslavno bratstvo” i vraćanje usluge, koja je motivacija onih za koje Vučić kaže da su na ukrajinskoj strani? Šta će sa obe grupe biti ako padnu u zarobljeništvo? Sudiće ih i jedni i drugi, ko koga safata. Biti plaćenik, slab je posao u današnje vreme – osim ako ne radiš za neku od zaštitarskih multinacionala poput „Blekvotera”. Ali neka.
Važnije je pitanje: za koje će krivično delo Vučićev režim goniti te nesrećnike kad (i ako) se vrate? Oni moraju da nabrzaka izglasaju izmene i dopune KZ, ali kako da ih gone retroaktivno? Opet je reč o brzopletosti i nepromišljenosti, plašim se.
Pogled preko reke
