Dva su problema sa juče objavljenim srpskim stavom o napadu na Ukrajinu, koji se nekako zataškavaju neobjašnjivom dužinom. Prvi je u nedostatku političkog smisla. Drugi je u politikanstvu.
Ruski napad na Ukrajinu nema jasan politički cilj. To je veliki nedostatak kada se koristi vojna sila. Sa više ili manje gubitaka, pre ili kasnije, okupiraće se Ukrajina. I onda šta? Potrebno je političko rešenje za Ukrajinu, koje će se nekako naći. To je, međutim, sredstvo, a ne cilj. Namera je da se promeni evropski politički poredak. Pre svega umanjenjem uloge NATO saveza. A smetnju predstavlja i Evropska unija. Ti politički ciljevi su nedostižni vojnim sredstvima. A posle ukrajinske kampanje nema ni političkih, dakle diplomatskih sredstva da se dostignu ti ciljevi. Nije mnogo važno ali možda će to biti jasnije ako se kaže, ako se ne varam pozivajući se na Hanu Arent, da nije reč o racionalnom već o iracionalnom korišćenju sile, jer je cilj upravo i jedino sama demonstracija sile.
Posledice će biti dugoročne. Greše oni koji misle da su sankcije koje se sada uvode Rusiji bezube, kako se to kaže. Od časa kada je pokrenut napad na Ukrajinu, svi politički odgovori će biti dugoročni. Pa je tako potrebno gledati i na sankcije. Sam će režim sankcija biti strožiji kako se ostatak Evrope bude privredno udaljavao od Rusije. Jer će evropske zemlje graditi novi poredak koji računa sa ruskom silom, ali i sa Rusijom koja će naravno trajati duže od bilo kog političkog režima.
U tom kontekstu, srpski stav je lišen političkog smisla. Jer nije reč o tome da se sankcijama prekinu svi privredni odnosi sa Rusijom. Štaviše, bar za sada, nije reč ni o tome da se više ne trguje sa Rusijom. Već je reč o tome da se utiče na dugoročnu rusku politiku i da se očuva mir u Evropi. Sa jedne strane postepenim smanjenjem zavisnosti od uvoza iz Rusije, a sa druge dugoročnim slabljenjem ruske privrede. Jer posle ukrajinske kampanje nije u izgledu politički sporazum sa Rusijom.
Nije teško razumeti zašto srpske vlasti politiziraju, da to tako kažem. Javnosti je na sve moguće načine, mada najmanje eksplicitno, sugerisano da će se promeniti odnos snaga u svetu i da će se pre svega usponom Rusije stvoriti uslovi da se povrate ili osvoje srpske teritorije. I sada je taj čas kada se menja odnos snaga i kada nastaje novi poredak, ali se ne čini kao da se stvaraju očekivani uslovi da se „uzme ono što je naše“.
A izbori su pred vratima. I postoji rizik da se razočaraju sopstveni birači i javnost. Pa je onda najbolja politika da se slabost prikaže kao vrlina. Uz već uobičajenu agresivnu, a istovremeno očajničku retoriku. Niko time neće biti zadovoljan. A kako je reč o dugoročnoj promeni stanja stvari, irelevantnost je najbolje čemu se sa takvom politikom može računati.
Pogrešno je misliti da se ovako staje ne rusku stranu, kao što je pogrešno misliti da se ovako staje na srpsku stranu. Besciljna upotreba sile, kao što znamo iz sopstvenog iskustva, nije ni na čijoj strani.
Peščanik.net, 26.02.2022.
Srodni linkovi:
Vladimir Gligorov – Sankcije Rusiji
