Jedan od razloga zašto u lošem društvu ne nastaju mnogi naučnici bi mogao biti zbog fenomena koji se zove “dinamika grupe”. Dinamika grupe su procesi i promjene koji se odvijaju u funkcionalnim grupama.
Primjer funkcioniranja “dinamike grupe” fantastično je objašnjen u knjizi “Sway”, autora Ori Brafmana.
“U Aschovoj studiji svaki učensnik je stavljen u sobu sa nekolicinom drugih ljudi. Učesnicima je rečeno kako će biti testirana preciznost njihovog vida. Zadak se činio jednostavnim: grupi su pokazane tri linije koje su bile različitih dužina i svaka je osoba pitana koja od te tri linije se podudara sa četvrtom linijom? Bilo je to poprilično rutinski, linije su bile tolko različite da nije bila potrebna lupa ili lenjir da bi se izmjerile.
Ali ono što učesnici nisu znali jeste da su ostali subjekti koji su bili u sobi zapravo glumci, koji su bili upućeni da dadnu isti, pogrešan odgovor. Kada su glumci, jedan po jedan, dali svoje neispravne odgovore, pravi učesnik eksperimenta je bio zaćuđen. Ali nešto se čudno desilo, umjesto da pravi učesnici ostanu pri svom originalnom mišljenju, većina učesnika je počela da sumnja u sebe i svoje usamljeno i drukčije mišljenje. Šta ako sam razumio nešto pogrešno ili da li sam gledao u linije iz neobičnog ugla? Svaki put iznova, učesnici su se opredjeljivali za mišljenje grupe, na taj način pošteđujući sebe sramote da budu drukčijeg stava. Čak 75% subjekata se priključilo grupi u davanju pogrešnog odgovora u najmanje jednoj rundi.”
Stoga, ne trebamo se čuditi zašto prosječan čovjek ima tendenciju da oponaša druge ljude iz svoje zajednice, naroda i sl. Zbog dinamike grupe ili društvenog pritiska, ljudi upadaju u zamku oponašanja, kako dobrih, tako i loših postupaka jedne zajednice ili društva.
Piše: Emir Omeragić
Dialogos.ba
