Izvinjenje
Predsednik Srbije uputio je izvinjenje građanima Republike Srpske zbog, kako je rekao, strašne kampanje koju protiv njih vodi „jedan deo političke javnosti u Beogradu“. Nije objasnio o kakvoj je kampanji reč ni ko stoji iza nje, ali je jasno da se oglasio povodom veoma oštre polemike na društvenim mrežama izazvane organizovanim glasanjem po svoj prilici velikog broja ljudi uz Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske na lokalnim izborima u Beogradu.
Izraziti žaljenje zbog grubih reči koje su korištene je bez sumnje sasvim u redu i vredno podrške, ali je izvinjenje, pogotovo samo jednoj strani, iako su teške reči dolazile sa obe strane (moj favorit za najružniju poruku je „u Srebrenici smo trenirali za vas, spremite se“, a čak i posle predsednikovog izvinjenja predsednik skupštine Republike Srpske nas je počastio ocenom da „krug dvojke nije adresa već mentalna devijacija“) najblaže rečeno problematično.
Ali na stranu obostrane ružne reči, ne ponovile se, više nego problematično je da se predsednik Srbije izvinjava bilo kome ko krši zakone Srbije. On je u svojoj objavi naveo da je na nedeljnim izborima u Srbiji glasao „mali broj ljudi“ iz RS a „u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije“. Ono prvo, „mali broj“ je vrlo sporno, a drugo „u skladu sa zakonima Srbije“ je nesporno netačno.
To ko ima pravo da bira odbornike i da bude biran za odbornika uređuje Zakon o lokalnim izborima. A on izričito utvrđuje da to pravo ima punoletni državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj ostvaruje izborno pravo (član 3).
Prebivalište nije nikakva fikcija, nije rubrika u ličnoj karti, već realan odnos koji uređuje Zakon o prebivalištu i boravištu građana. A on utvrđuje da pravo na prebivalište u Republici Srbiji imaju građani Republike Srbije koji stalno žive na teritoriji Republike Srbije (član 2). A prebivalište definiše kao mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio (član 3).
To da neko ima ugovor o kupovini ili zakupu stana samo po sebi nije dovoljno za dobijanje prebivališta. Šta više, zakon izričito predviđa da nadležni organ rešenjem odbija prijavu prebivališta ako se ne može utvrditi da građanin ima nameru da stalno stanuje na adresi koju prijavljuje (član 13). Takođe, zbog opravdanog pravnog interesa, nadležni organ vrši proveru činjenice stalnog stanovanja na adresi na kojoj je građanin prijavio prebivalište i ako utvrdi da građanin ne stanuje na adresi na kojoj ima prijavljeno prebivalište, donosi rešenje kojim pasivizira adresu prebivališta (član 18).
Ljudi koje je naša javnost videla na TV sasvim očigledno ne žive stalno u Beogradu, nisu znali gde su im navodna prebivališta, mnogi su delovali kao da su tu prvi put. Oni su kao naši državljani koji žive van Srbije mogli da glasaju na parlamentarnim izborima na čak na petnaestak biračkih mesta u tu svrhu otvorenih u BiH, a nisu imali ni potrebu ni pravo da glasaju na lokalnim izborima.
Za glasanje na lokalnim izborima su morali imati stvarno, a ne fiktivno prebivalište. Nadležni organ za prijavu prebivališta (MUP) je odgovoran zbog upisa prebivališta za lica koja nisu trajno nastanjena na adresi koja je formalno navedena. Savršeno je nejasno kako je on to „utvrdio“ da jesu, a u nekim slučajevima, poput najviših funkcionera Republike Srpske, sasvim je očigledno da je svesno kršio zakon.
Lica sa fiktivnim prebivalištem su kasnije organizovano pozivana, prevožena i vođena do biračkih mesta gde su glasala pod nadzorom. Sve to zajedno ukazuje na osnovanu sumnju o postojanju organizovane kriminalne grupe koja je počinila veliki broj krivičnih dela iz članova 155 i 156 Krivičnog zakonika u produženom trajanju. Sumnju o masovnom vršenju krivičnih dela, ne samo u vezi sa statusom ljudi iz Republike Srpske, dodatno je snažno pojačala eksplicitna izjava visokog funkcionera vladajuće stranke da su i u drugim mestima ljudi masovno ubacivani u biračke spiskove i organizovano dovođeni da glasaju na lokalnim izborima.
I Međunarodna misija za posmatranje izbora u svom izveštaju, ukazujući na brojne jasne primere kupovine glasova, povrede tajnosti glasanja i pritiska na birače i druge vidove zloupotreba koje su i krivična dela, ukazala je i na nelegalne promene prebivališta birača.
Izborni proces u Republici Srbiji teško je kompromitovan a vlast to ignoriše. Posledice su uzavrela i mučna situacija u zemlji i njena dalja kompromitacija na međunarodnom planu. Ako uopšte ima smisla izvinjavati se nekom zbog toga, to su građani Republike Srbije, ali oni sa punim pravom očekuju mnogo više od izvinjenja.
Peščanik.net
