Izjava Bertranda Rasela o izraelsko–palestinskom sukobu
Izjava Bertranda Rasela o izraelsko–palestinskom sukobu
Datirana: 31. januar 1970.
Pročitana: 3. februara, dan nakon Raselove smrti, na Međunarodnoj konferenciji parlamentaraca u Kairu.
„Najnovija faza neobjavljenog rata na Bliskom istoku zasnovana je na dubokoj pogrešnoj proceni. Bombardovanja duboko unutar egipatske teritorije neće naterati civilno stanovništvo na predaju, već će učvrstiti njihovu odlučnost da pruže otpor. To je pouka svih vazdušnih bombardovanja. Vijetnamci, koji su izdržali godine američkih teških bombardovanja, nisu odgovorili kapitulacijom, već obaranjem još više neprijateljskih aviona. Godine 1940. moji sunarodnici su odoleli Hitlerovim bombardovanjima sa neviđenim jedinstvom i odlučnošću. Iz tog razloga, sadašnji izraelski napadi neće uspeti u svojoj osnovnoj nameri, ali u isto vreme moraju biti snažno osuđeni širom sveta.
Razvoj krize na Bliskom istoku istovremeno je opasan i poučan. Više od 20 godina Izrael se širi silom oružja. Posle svake faze tog širenja Izrael se poziva na „razum“ i predlaže „pregovore“. To je tradicionalna uloga imperijalne sile, jer želi da uz najmanje poteškoća učvrsti ono što je već silom osvojila. Svako novo osvajanje postaje nova osnova za predložene pregovore iz pozicije snage, koji ignorišu nepravdu prethodne agresije. Agresija koju je počinio Izrael mora se osuditi, ne samo zato što nijedna država nema pravo da prisvaja tuđu teritoriju, već i zato što svako širenje predstavlja eksperiment u otkrivanju koliko još agresije će svet tolerisati.
Izbeglice koje u stotinama hiljada okružuju Palestinu nedavno je vašingtonski novinar I.F. Stoun opisao kao „moralni kamen o vratu svetskog jevrejstva“. Mnoge od tih izbeglica sada ulaze u treću deceniju svog nesigurnog života u privremenim naseljima. Tragedija palestinskog naroda je u tome što je njihovu zemlju „dala“ jedna strana sila drugom narodu radi stvaranja nove države. Rezultat je da su stotine hiljada nevinih ljudi trajno ostali bez doma. Sa svakim novim sukobom njihov broj raste. Koliko dugo je svet spreman da trpi ovaj prizor besmislene okrutnosti?
Potpuno je jasno da palestinske izbeglice imaju pravo na domovinu iz koje su proterane, a poricanje tog prava leži u samoj srži trajnog sukoba. Nijedan narod nigde u svetu ne bi prihvatio da bude masovno proteran iz sopstvene zemlje; kako se može tražiti od palestinskog naroda da prihvati kaznu koju niko drugi ne bi trpeo?
Trajno pravedno rešenje pitanja izbeglica u njihovoj domovini predstavlja suštinski element svakog istinskog rešenja na Bliskom istoku. Često nam se govori da moramo imati razumevanja za Izrael zbog stradanja Jevreja u Evropi od strane nacista. Ne vidim u tom argumentu nikakav razlog da se produžava bilo čije stradanje. Ono što Izrael čini danas ne može se opravdati, a prizivanje užasa prošlosti radi opravdanja užasa sadašnjosti predstavlja krajnje licemerje. Izrael ne samo da osuđuje ogroman broj izbeglica na bedu, ne samo da su mnogi Arapi pod okupacijom osuđeni na vojnu upravu, već i arapske zemlje, koje su se tek nedavno oslobodile kolonijalnog statusa, osuđuje na trajno osiromašenje jer vojni zahtevi imaju prednost nad nacionalnim razvojem.
Svi koji žele da vide kraj krvoprolića na Bliskom istoku moraju se postarati da nijedno rešenje ne sadrži seme budućih sukoba. Pravda nalaže da prvi korak ka mirnom rešenju mora biti izraelsko povlačenje sa svih teritorija okupiranih u junu 1967. godine. Potrebna je nova svetska kampanja koja bi pomogla da se donese pravda dugo napaćenom narodu Bliskog istoka.“
— Bertrand Rasel, Yours Faithfully, Bertrand Russell: A Lifelong Fight for Peace, Justice, and Truth in Letters to the Editor, str. 411
Prvobitno objavljeno: 20. avgust 2001.
pulse.rs
