Hartmann: Zapad dozvolio napad na Srebrenicu
Novinarka Florence Hartmann u svojoj novoj knjizi tvrdi da su SAD i vlade evropskih zemalja znali za plan snaga bosanskih Srba da zauzmu Srebrenicu, ali da ništa nisu učinili da to spreče.
Hartmann je u intervjuu BIRN-u rekla da istraživanje za njenu novu knjigu pokazuje da su francuski, britanski i američki zvaničnici nekoliko nedelja prije masakra u Srebrenici, u julu 1995. godine, znali da vojska bosanskih Srba planira da napadne zaštićenu zonu UN.
“U to vrijeme, u proleće 1995. godine, Francuzi i Britanci – koji su imali najviše mirovnjaka u Bosni i Hercegovini – pretili su povlačenjem svih svojih vojnika ukoliko ubrzo ne bude potpisan mirovni sporazum, jer su osjećali da ne mogu da ispoštuju rezolucije o zaštiti sigurnih zona kao što je Srebrenica”, rekla je Hartmann.
“Tako bi SAD ostao u situaciji da mora da pošalje dodatnih 20,000 vojnika, što oni nisu željeli”, rekla je ona.
Zapadne vlade odlučile su da ne spriječe napad bosanskih Srba, već da ga iskoriste kako bi se stvorio momentum za mirovne napore, koji do tada nisu uspjeli da okončaju trogodišnji rat, tvrdi ona.
“Srebrenica je platila cenu za mir”, kaže Hartmann.
Prema njenim riječima, da bi se “bombe i napadi NATO koristile” za vršenje pritiska na rukovodstvo bosanskih Srba da potpiše mirovni sporazum, mirovnjaci Ujedinjenih nacija morali su da budu evakuisani iz enklava kao što je Srebrenica, gdje su bili ugroženi.
“Tako je Srebrenica žrtvovana. Čim je to urađeno, [međunarodne snage] prestale su operaciju [bosanskih Srba] u [obližnjoj zaštićenoj zoni UN] Žepi”, rekla je ona.
Ona tvrdi i da je originalni plan bio da se dozvoli “pražnjenje” enklava Žepa i Goražde, kao i Srebrenice, ali su Britanci i Francuzi to spriječili u poslednjem trenutku, “jer nisu željeli da se osramote kao holandski mirovnjaci u Srebrenici”.
Jedan od najvažnijih aspekata njenog istraživanja, kako kaže Hartmann, bio je da ospori “zvaničnu priču da Ujedinjene nacije nisu uspjele u Srebrenici”.
Generalni sekretar UN Ban Kimun izjavio je prošle nedelje da “sekretarijat UN, Savet bezbednosti i države članice dele odgovornost” za masakr, jer ga nisu sprečile.
Hartmann je, međutim, rekla da američka dokumenta sa kojih je skinuta oznaka tajnosti dokazuju da od 28. maja do 20. jula 1995. godine, tokom perioda u kome su bosanski Srbi zauzeli Srebrenicu i kada su se dogodili zločini, generali UN nisu imali ovlašćenje da narede vazdušne udare.
Odobrenje za vazdušne udare mogao je da izda samo civilni šef UN Jasuši Akaši, koji je 9. i 10. jula bio u Dubrovniku u Hrvatskoj, i odobrenje je potpisao tek 11. jula, kada je došao na posao. Do trenutka kada su tog dana počeli vazdušni napadi, snage bosanskih Srba već su napale Srebrenicu.
“Mislim da najbolji opis za ove vazdušne napade jeste da su oni bili paravan za javnost, kada je već bilo prekasno. Enklava je pala. Imali smo situaciju koja je omogućila izvršenje genocida”, rekla je Hartmann.
Rekla je i da je sigurna da zapadne sile nisu predvidjele masakr nad Bošnjacima iz Srebrenice, niti da su učestvovali u tome, ali da su njihove političke mahinacije “dovele do situcije koja je omogućila da se tako nešto dogodi”.
“Mislim da je ovo važno za ljude prije svega izvan regiona, kako bi se pokazalo da diplomatske odluke, koje u svoj centar ne stavljaju ljudska bića, mogu da izazovu probleme. Ne možemo ljudske živote da posmatramo kao potrošnu robu. Moramo da naučimo lekciju”, rekla je ona.
Do sada nije bilo zvaničnih reakcija UN, niti francuske, britanske i američke vlade povodom njenih navoda.
Hartmann je za vrijeme rata u BiH izveštavala za francuski Le Mond, a dvehiljaditih je radila za tužilaštvo Haškog tribunala.
Njena nova knjiga o masakru 1995. godine, koja je objavljena u utorak, zove se “Krv realpolitike: Afera Srebrenica”.
