Izaslanik Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) u intervjuu za Radio Slobodna Evropa je rekao da “ne nalazi nikakve dokaze pristrasnosti” kod specijalnog predstavnika EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka.
“Ne nalazim nikakve dokaze o dosluhu u radu kako bi se davala prednost interesima Srbije u ovome”, rekao je Eskobar.
Nakon poslednje, neuspešne runde dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u Briselu, Evropska unija je označila premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija kao odgovornog za to što nije bilo pomaka u dijalogu.
Kurti je na to izjavio da se specijalni predstavnik Evropske unije “pozicionirao protiv Kosova”.
Eskobar je rekao da je “pomalo zabrinut” porukama iz Prištine, u kojima se kritikuje Lajčak.
On je istakao da SAD očekuju da obe strane “pojačaju svoju posvećenost, a za Kosovo da pokaže više pragmatizma i realizma u svom pristupu EU”.
RSE: Šta vidite kao izlaz iz zastoja u kom se trenutno nalazi dijalog Srbije i Kosova?
Eskobar: Znate, trenutno nema alternative za dijalog. Tako da je važna stvar za obe strane da nastave da se drže dijaloga. Siguran sam da ste videli izjavu (visokog predstavnika EU Žozepa) Borelja. Mi zaista pozivamo kosovsku stranu da bude konstruktivnija. I moram da kažem da sam pomalo uznemiren zbog poruka koje dolaze iz Prištine.
Ja sam radio sa specijalnim predstavnikom EU (Miroslavom Lajčakom). Ne nalazim nikakve dokaze pristrasnosti. Ne nalazim nikakve dokaze o dosluhu u radu kako bi se davala prednost interesima Srbije u ovome.
Ono što mi pokušavamo da uradimo, što EU pokušava da uradi jeste da stvorimo uslove za normalizaciju i harmonizaciju za integraciju u EU u isto vreme. Tako da mislim da je odgovor da obe strane pojačaju svoju posvećenost, a za Kosovo da pokaže više pragmatizma i realizma u svom pristupu EU.
RSE: Evropska unija je saopštila da će razmotriti dodatne mere ka obema stranama ukoliko ne krenu napred sa implementacijom Ohridskog sporazuma i njegovog aneksa. Da li SAD razmatraju potencijalne mere prema obe strane u tom slučaju?
Eskobar: Ne bih rekao mere, rekao bih posledice. A ja ću vam reći da posledice sa kojima se suočava Kosovo jesu da ako odbiju da sarađuju EU, EU se neće angažovati na dodatnoj pomoći i dodatnim merama za integraciju.
Vidite, mislim da te mere imaju uticaja na Kosovo i na kosovsku ekonomiju. Nadam se da ćemo barem bilateralno, Sjedinjene Države moći da radimo sa Kosovom na pronalaženju načina da se te mere uklone u 2024.
Tako da ćemo nastaviti da radimo sa Kosovom kako bismo ih približili Evropskoj uniji. Ali, voleli bismo da vidimo političku volju i da se krećemo u tom pravcu.
RSE: Postoji li rok za to?
Eskobar: Ne, i to je nesrećna okolnost. Tako da su te mere na neodređeno vreme dokle god se ne krene ka napretku u implementaciji Ohridskog sporazuma i plana za deeskalaciju.
‘Zajednica u skladu sa zakonima i Ustavom Kosova’
RSE: Da li su SAD i EU na istoj strani kada je reč o tome da Zajednica opština sa srpskom većinom mora da bude u skladu sa odlukom Ustavnog suda Kosova? Pitam Vas ovo jer portparol EU Peter Stano danas (21. septembra) nije želeo da eksplicitno prizna da je stav EU da odluka Ustavnog suda treba da se uzme u obzir prilikom osnivanja Zajednice.
Eskobar: Više puta smo rekli da Zajednica opština sa srpskom većinom ne bi trebalo da stvori probleme unutar Kosova, u njegovom funkcionisanju. Treba da bude u skladu sa njihovom zakonskom legislativom, treba da bude u skladu sa Ustavom.
Tako da u okviru toga i dalje mislim da postoji ogroman kapacitet kako bi se dozvolilo Srbima da upravljaju svojim opštinskim službama na način koji najbolje odgovara njihovim građanima, a da ne postanu Republika Srpska. Tim pitanjem smo se više puta bavili.
I razočaran sam što se i dalje postavlja to pitanje – da bi to bila Republika Srpska. Neće to biti. Zaista se radi o tome da opštinske vlasti rade ono što opštine već rade na srpskom jeziku.
Zakon o stranim agentima u Republici Srpskoj ‘antidemokratski i opasan’
RSE: Skupština Republike Srpske, entiteta Bosne i Hercegovine otišla je korak dalje ka usvajanju “zakona o stranim agentima”, sličnog onom koji se već primenjuje u Rusiji. Kako to komentarišete?
Eskobar: Pre svega, ne bih rekao da je sličan onom koji se primenjuje u Rusiji. Identičan je onom koji se primenjuje u Rusiji. Dakle, za nas je to antidemokratski čin, opasan čin. I mi to vidimo kao očajnički potez vlasti koja pokušava da ućutka nezavisne novinare da ukažu na sve nedostatke.
Dakle, govoreći novinarima da ne mogu da objave istinu, oni ne mogu da sakriju istinu. Mislim da ovaj zakon nikako ne može pomoći da se Bosna i Hercegovina, a posebno Republika Srpska, približi Evropi.
Ali, mislim da je to plan. Mislim da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zapravo nema nameru da pomogne približavanju Republike Srpske Evropi.
RSE: Da li visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit (Christian Schmidt) uživa dovoljnu podršku s obzirom na poslednja dešavanja i izjave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da će gospodin Šmit biti deportovan ako pokuša da uđe u Republiku Srpsku?
Eskobar: Pre svega, on (Dodik) nema ta ovlašćenja. Dozvolite mi još da kažem da je uloga visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini zacrtana u Dejtonskom mirovnom sporazumu. Dakle, on je važan deo Dejtona.
Njegov legitimitet se crpi iz Dejtona. I on ima našu punu podršku, ima i punu podršku Evropske unije. I ne samo to, ima punu podršku Saveta za implementaciju mira (PIC).
O izmenama krivičnog zakona u Severnoj Makedoniji
RSE: Da li su Sjedinjene Države zadovoljne borbom protiv korupcije u Severnoj Makedoniji? Pitam Vas ovo u kontekstu izmena krivičnog zakona, kojim su smanjene kazne za zloupotrebu službenog položaja.
Eskobar: Za početak bih rekao da je korupcija najveći problem za države Zapadnog Balkana i mislim da bi sve zemlje mogle da urade više (u borbi protiv korupcije), uključujući i Severnu Makedoniju. I to je jedan od razloga zašto se dosledno zalažemo za to da država krene u reforme koje traži Evropska unija.
Što se tiče konkretnih informacija o izmenama krivičnog zakona, sve što mogu da kažem je da postoji više nivoa provere usklađenosti zakona, uključujući i preko EU. To bi zahtevalo da se Severna Makedonija pobrine da njeni zakoni ne budu samo u skladu sa Ustavom, već i sa evropskim očekivanjima i standardima.
O formiranju Vlade Crne Gore
RSE: Kada je reč o Crnoj Gori i formiranju buduće vlade, u poslednjoj izjavi ste poručili da su Sjedinjene Američke Države bile vrlo jasne da žele vladu koju čine isključivo stranke posvećene evropskim integracijama, NATO-u i koje dele stav Zapada u vezi sa Rusijom. Ako deo proevropskih partija u Crnoj Gori napravi dogovor koji će podrazumevati ulazak antizapadnih i proruskih političkih snaga u vladu, kakve bi posledice mogle biti?
Eskobar: Vidite, sve što mogu da kažem je da trenutno sa Crnom Gorom imamo veoma, veoma bliske odnose. Crna Gora se pokazala ne samo kao pouzdan saveznik u NATO-u, već i kao dobra država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Izuzetno smo uzbuđeni zbog nivoa partnerstva koji očekujemo sa novim predsednikom i novim premijerom.
Predsednik Crne Gore je dobro primljen u Njujorku i ostavio je veoma pozitivan utisak na sve sa kojima je komunicirao iz američke vlade. I svi smo se u svakoj izjavi, u svakom saopštenju složili da je trenutno najveći izazov za evropsku bezbednost ničim izazvana agresija na Ukrajinu.
I juče (20. septembra) na radnom doručku A5 grupe izdali smo deklaraciju o potrebi da se podrži Ukrajina protiv ruske agresije. Tako da u kontekstu svega ovoga, mislim da svi naši balkanski sagovornici, svi naši crnogorski sagovornici shvataju da sada nije vreme da se Rusiji daje platforma za mešanje na Zapadnom Balkanu.
RSE
