Evo sedam načina na koje sebe svakodnevno zaglupljujete!
Sudeći prema navodima stručnjaka, svi činoci savremenog života, od napredne tehnologije do naših navika u vezi sa konzumiranjem hrane, mogu smanjiti naš IQ. Pogledajte koje sve aktivnosti negativno utječu na rad našeg mozga, prenosi B92.
Multitasking
– Naš mozak jednostavno nije prilagođen multitaskingu, mi možemo u potpunosti da budemo fokusirani u određenom trenutku na obavljanje samo jednog posla. Kad ljudi misle da obavljaju više stvari odjednom, oni se zapravo samo brzo prebacuju s jedne aktivnosti na drugu, što uzrokuje brže trošenje glukoze (moždanog goriva), zamaranje i konfuziju, a organizam preplavljuju hormoni kortizol i adrenalin. Čak i najjednostavnije stvari kao što je čitanje mejla tokom obavljanja nekog zadatka može da smanji vaš IQ za 10 poena – navodi neurolog Erl Miler sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu.
Kozumirate veliku količinu masne hrane
Hrana krcata zasićenim masnoćama poput slanine, hljeba namazanog puterom ili prženih jaja utječe negativno na funkciju dopamina u mozgu, neurotransmitera zaduženog za motivaciju. Istraživanja su pokazala da masna hrana narušava kognitivnu fleksibilnost, usporava reakcije organizma, oštećuje pamćenje i uzrokuje nastanak negativnih osjećanja i depresije kod pacova i drugih životinja.
Odgovore na sva pitanja tražite odmah na internetu
Imati u svakom trenutku na rasoplaganju neograničen izvor informacija može da bude i blagoslov i prokletstvo. Naime, ovakvo ponašanje negativno utječe na dio mozga zvan hipokampus, zadužen za skladištenje nove memorije. Istraživanje Univerziteta u Kolumbiji pokazalo je da smo u današnje vreme znatno skloniji pamćenju toga gdje smo uskladištili podatke nego pamćenju uskladištenog sadržaja.
Jedete suviše voća
UCLA istraživanje iz 2012. godine, sprovedeno na pacovima, pokazalo je da fruktoza – prosti šećer koji ulazi u sastav voća, meda i povrća, efikasno usporava rad mozga tako što ometa insulin, zadužen za pretvaranje šećera u energiju neophodnu za pravilno funkcionisanje mozga. Ovaj efekat poništava konzumiranje omega-3 masnih kiselina kojom je bogato ulje lana, kao i oskuša, haringa i pastrmka.
Suviše gledate televiziju
Iako za to još ne postoji sasvim pouzdan dokaz, naučnici smatraju da nas gledanje TV rijaliti emisija i drugog programa sličnog sadržaja, zaglupljuje u velikoj mjeri. U austrijskom istraživanju u kojem je učestvovala 81 osoba, naučnik Markus Apel ustanovio je da su znatno bolje rješavali testove oni ispitanici koji prethodno nisu gledali televiziju. Apel smatra da ono što vidimo i čujemo oblikuje naše ponašanje. Drugim riječima – ono smo što gledamo.
Džet leg i druge vrste poremećaja
Svakom ko je nekada prešao veliku razdaljinu avionom poznat je osećaj konfuzije nakon stupanja u drugu vremensku zonu i poremećaja biološkog ritma. I dok je većini poznato da simptomi traju dan-dva, naučnici zapravo smatraju da ovaj efekat traje nekoliko sedmica.
Žvakanje žvake
Donedavno je žvakanje žvake predstavljalo dobru stvar, u neurološkom smislu – u pitanju je fizička vježba koja povećava dotok krvi u mozak i poboljšava kognitivne funkcije obezbjeđujući mozgu na taj način dodatnu energiju. Ali, nedavni eksperiment “bacio je u vodu” ovu teoriju – žvakanje žvake zapravo je ometalo učesnike u učenju i rješavanju problema.
Autor: (Dž. Č.) – avaz.ba
