BLAGA I DOBRA MJESEČINA
Blaga i dobra mjesečina,
što pada, ko molitve matera naših
po grobovima zaboravljenih
milostiva je utjeha onih,
koji nerado pod suncem hode.
Mjesečina.
Kad prožme sivi i snuždeni oblak
i on bude bijel i lijep,
ko latice divnoga cvijeta.
I sivi, snuždeni oblak!
I licima usedjelih djevojaka
daje ljepotu zaboravljenih noći,
mladosti snova i cvijeća
i očima tužnim sjaj strasnih
davnih ašikovanja.
Mjesečina. Majka nevoljnih,
sestrica onih koji se vole,
ulazi u srca paćenika
i diže stare, suzne spomene,
ko svele ruže iz prašnih knjiga.
Svi koji mnogo stradaju
ne vole obijesno sunce.
Mjesečina. Njina je molitva srebrena
nad grobovima onih
koji su žalosno umrli.
Ko miris neznana cvijeća
ona je bolesnim,
ko blijedi prsti djevojke
miluje obraze samotnim,
ko ritam starih, starih pjesama
zvoni u srcu nesrećnih.
Blaga mjesečina, sestrica ljubavi,
milosno zove sebi turobne.
Ivo Andrić
VELIKO SRCE LUKE TONIJA
Nakon novčane donacije našeg dijamanta Edina Džeke italijanskoj bolnici, pokrenule su se širom Evrope slične humanitarne geste i akcije prikupljanja pomoći. U sklopu jedne donatorske akcije, koju je pokrenuo Luka Toni i njegovi suigrači, koji su u finalu u Berlinu 2006. godine osvojili titulu Prvaka Svijeta, skupljeno je 400. 000 Eura, sa kojima će se kupiti 4 kola hitne pomoći. Toni govori o zbunjenosti koje izazivaju različita mišljenja o Koroni. Toni tvrdi da pet eksperata stvar sa epidemijom vide ovako, a drugih pet tvrde da nije tako, nego onako. „I want to now“, naslov je jednog od velikih hitova Adrijana Ćelentana. On bi kao i Luka Toni: „želio znati istinu“ i ništa više od toga. U njegovom bivšem klubu Bajernu bi rekli: „Fussbal ist eine runde Sache“. Lopta je okrugla. U prevodu i to nije problem sve dok se lopta ne zakotrlja, jer onda u nju uđe Đavo. Ovih dana u Rimu boravi Ana Kapor, naša poznata slikarka. Ana je u Rimu diplomirala na likovnoj Akademiji, voli ovaj grad i skoro da može sa očima jedne prave Rimljanke promatrati, vidjeti, naslikati ili pak opisati i one najfinije treptaje ovoga lijepog grada. Evo njenih impresija:
HALO RIM
– Хало, Рим! Дан четрдесет трећи. Иако нисам лекар него сликар, схватила сам да ова болест нема лека и да напада старе, а да од ње умиру млади. Али ово није озбиљна болест, осим када постане озбиљна, а то не можемо да предвидимо.
Највећи број људи нема симптоме и не знамо да су болесни, уколико не умру. Вирус је до сада већ ослабио, а можда и није. То данас још не можемо да кажемо, али ћемо знати овог лета. Потребно је два пута понављати тампон, али довољно је и једном.
Свака земља има свој мутирани облик или је можда на целој планети исто. Преноси се искључиво капљично, блиским људским контактом. Зато је потребно добро прати плочнике. Не, улице је потребно прати из психолошких разлога, да нас не би било страх да излазимо. Али сигурније је не излазити, осим ако није баш неопходно. Треба да излазимо, ради имунитета, али је боље да у исто време будемо код куће.
Следећа недеља је кључна, од ње све зависи. Следеће три недеље су кључне, од нас све зависи. Деца не преносе вирус, али га у ствари и преносе. Најбоље би било да се деца што пре заразе. Децу треба добро чувати да се не заразе. Она никако не треба да иду у паркове, треба их закључати. Паркове, не децу. Школе је потребно што пре отворити, али не пре јула. Маске су непотребне, могу чак да буду и штетне ако се погрешно користе, довољно је држати метар и по дистанце. Маске су неопходне, оне нас штите, али не оне које се купују у апотеци него неке специјалне, са шифром, које нико нема.
Вирус се задржава на површинама и потребно је све дезинфиковати. Није потребно дезинфиковати храну из продавнице јер се зараза тако не преноси. Вирус је природан, све је почело због једног слепог миша на пијаци и око тога нема дилеме. Вирус је вештачки, настао је у лабораторији и то је јасно. Кинези су одмах обавестили када је почела епидемија. Кинези су криви за све јер нису на време признали шта се дешава.
Овог лета ћемо ићи на море, јер ће високе температуре да униште вирус. Овог лета не треба нигде ићи јер је најсигурније лечити се у свом граду. Руси су на прагу да направе вакцину, до јесени ће бити готова и то ће нас спасити. Вакцина сигурно неће бити спремна још најмање годину дана. Када буде била доступна никако се не треба вакцинисати, осим ако сте у ризичној групи. Најважније је да се сви вакцинишу.
Вирус ће ускоро нестати природним путем. Очекујемо нов налет вируса у септембру.
Најгоре је прошло. Најгоре нас тек чека.
Шта вам није јасно? – завршава Ана Капор.
Maštovita zapažanja, zar ne? Nije nikakvo, čudo jer Ana je kćerka poznatog književnika Mome Kapora.
Pripremio: Marko Raguž
Sarajevo, 27. 04. 2020. god.
Ana Kapor – naša lijepa „Rimljanka“
Dijamant Edin Džeko – Bosanac na privremenom radu u Rimu
