Foto: Predrag Trokicić
Fiziokrati
Iz istorije ekonomije je poznato da su utemeljivači političke ekonomije, fiziokrati i naročito Quesnay, verovali da je poljoprivreda jedina produktivna aktivnost, dok je proizvodnja „jalova“. Izbor reči „jalova“ i njihovo insistiranje na njoj iskrivili su našu predstavu o fiziokratima, jer je ono što su tvrdili mnogo razumnije i sofisticiranije nego što im se obično priznaje.
Tvrdeći da je proizvodnja „jalova“ zapravo su želeli da kažu da se cena proizvedenih dobara razlaže na amortizaciju kapitala, minimalnu nadnicu, „normalan“ prinos za kapitalistu (koji su darežljivo postavili na 10% godišnje), pa čak i „nagradu“ za preduzetništvo. Po čemu se to razlikuje od mišljenja današnjih ekonomista? Komponente koje koristimo zapravo su iste. Razlika je u tome što za fiziokrate ne postoji višak (preko ove 4 komponente, koje tretiraju kao proste inpute) koji je moguće oporezovati da bi se obezbedio prihod za elite: ljude koji ne učestvuju direktno u procesu proizvodnje, to jest veleposednike, sveštenstvo i državne službenike.
Na izvestan način, to je razuman pristup: minimalne nadnice nije moguće oporezovati, kao ni dobit po „normalnoj“ stopi, ako mislimo da će pad dobiti ispod tog nivoa dovesti do obustavljanja proizvodnje. Ipak, zanemarivanje viškova koji nastaju proizvodnjom kosilo se sa stvarnošću francuskog društva onog vremena. Kao što objašnjava Georges Weulersse, autor najdetaljnije analize fiziokratije (vidi dole), velika bogatstva koja se po definiciji stvaraju akumulacijom viškova nastajala su i u proizvodnji. Fiziokrati su uporno odbijali da to priznaju, tvrdeći da je to rezultat posebne zaštite koja se pruža određenim industrijalcima. Verovali su da proizvodnja sama od sebe, bez zaštite države, ne može proizvesti viškove.
Jedino u poljoprivredi postoji višak koji je moguće oporezovati: zemljišna renta. Cena se u poljoprivredi razlaže na amortizaciju, prinos za kapital koji ulažu zemljoradnici zakupci, minimalne nadnice za nadničare i… rentu. Renta ne spada u prihod neophodan da bi se dobio poljoprivredni proizvod. Renta (kao što formula pokazuje) ne određuje cenu; cena određuje rentu. To je jedini neto prihod koji je moguće oporezovati i iskoristiti za održavanje civilizovanog društva kome su potrebni državna uprava koja štiti imovinu i sprovodi zakone i sveštenstvo kao duhovna podrška.
Polazeći od takvih stavova, fiziokrati su zagovarali politike koje će uvećati poljoprivrednu proizvodnju, kroz duže zakupe (da bi zakupci bili motivisani da ulažu u poboljšanje zemljišta), slobodu kretanja žita (laissez-passer) i slobodu izvoza. Takve mere uvećavaju kako količinu poljoprivrednih proizvoda tako i relativnu cenu hrane, što na dva načina doprinosi uvećanju neto proizvoda, a to je, prema njihovoj definiciji, glavni cilj ekonomske aktivnosti.
I to je, manje ili više, logika iza stava da je jedina produktivna aktivnost poljoprivreda, što današnjim čitaocima može zvučati neobično dok podrobnije ne ispitamo šta su time hteli da kažu. Tako se otvara još jedno, presudno važno pitanje: šta je uopšte neto prihod? Ne postoji opšteprihvaćeni odgovor na to pitanje. Odgovor će zavisiti od društvene strukture i shvatanja ciljeva ekonomske aktivnosti. Oblici prihoda koje su fiziokrati zanemarivali, kao što su nadnica, amortizacija, kamata i preduzetnička dobit, prema današnjim definicijama ulaze u bruto dodatu vrednost. Komponente koje su koristili i one koje mi koristimo zapravo se ne razlikuju. Razlika je u tome što komponente koje danas prihvatamo kao važan cilj ekonomske aktivnosti, kao što je na primer nadnica, njih jednostavno nisu interesovale.
SNR i rad na daljinu
O problemu definisanja bruto dodate vrednosti i danas se vode rasprave: kako u BDP-u prikazati korišćenje ograničenih resursa, treba li uključiti neto prihode od finansijskih usluga i osiguranja? (Dobru knjigu o merenju BDP-a napisala je Diane Coyle, BDP: kratka ali emotivna istorija; za kritički prikaz knjige vidi duži esej Moshe Syrquina.) Kada su sistem nacionalnih računa (SNR) i BDP ustanovljeni u današnjem obliku, Simon Kuznets je zastupao stav da usluge transporta treba tretirati kao poluproizvod i da ih zato ne treba uključivati u dodatu vrednost. To nije prihvaćeno, iako u Kuznetsovoj logici nije bilo greške: ako putujete na posao koristeći automobil, metro ili sopstveni automobil, amortizacija automobila i troškovi za gorivo moraju se odbiti od plate. Prevoz na posao je sredstvo, a ne cilj. Kuznetsov argument je danas neočekivano aktuelizovan „eksplozijom“ rada na daljinu posle pandemije. Onlajn rad smanjuje troškove prevoza, ali pošto je odlučeno da prevoz na posao i s posla treba računati kao dodatu vrednost, pad obima prevoza dovodi do pada BDP-a. Tako imamo paradoks da situacija koja očigledno predstavlja poboljšanje za radnike ima za rezultat niži BDP.
Ograničavanje na proizvodna dobra
Postoji važna razlika između sistema nacionalnih računa i sistema materijalnih bilansa korišćenog u planskim ekonomijama. Razlika je u tome kako se definišu ciljevi ekonomske aktivnosti. SMB isključuje aktivnosti čiji je proizvod nematerijalan, kao što su državna uprava, obrazovanje i zdravstvo. Zato je bruto proizvod u planskim ekonomijama sistemski niži od bruto proizvoda koji daje SNA. Ta razlika je procenjivana na 10 do 15 odsto, u nekim slučajevima i na 20.
S druge strane, budući da je rast produktivnosti u školstvu i zdravstvu sporiji nego u proizvodnji materijalnih dobara, potcenjeni nivo bruto proizvoda u socijalističkim zemljama udružen je s precenjenom stopom rasta. Otuda, sa stanovišta SNR-a, u merenju ekonomskih parametara planskih ekonomija postoji problem dva suprotstavljena odstupanja: niži nivo proizvoda, ali i viša stopa rasta.
Višak vrednosti
SMB je navodno bio utemeljen na Marxovom shvatanju proizvodnog rada, mada to nije očigledno, jer ne znamo šta bi Marx ocenio kao cilj ekonomske aktivnosti u socijalizmu. Marx je verovao da je „produktivnost“ (i cilj ekonomske aktivnosti) istorijski koncept koji se definiše sa stanovišta prihvaćenog sistema. U kapitalističkom sistemu, produktivan je onaj radnik koji proizvodi višak vrednosti za kapitalistu. Poznat je Marxov primer operskog pevača koji je produktivan kada ga angažuje kapitalista, ali ne i kada radi za sebe. Produktivnost rada, po Marxu, ne proizilazi otuda što se rad opredmećuje u robama, za razliku od usluga (kao što se veruje u SMB-u), već iz toga što rad doprinosi ostvarivanju ciljeva ekonomske aktivnosti u prihvaćenom sistemu. U kapitalizmu taj cilj je profit. Ako operski pevač proizvodi profit za impresarija koji ga je angažovao, on je produktivan. Takođe, ako je cilj ekonomske aktivnosti da se obezbedi neto prihod za elite, kao što su fiziokrati verovali, a jedini izvor iz kog se taj prihod može obezbediti je poljoprivreda, onda je njihova definicija neto proizvoda ispravna.
Ono što nazivamo dodatom vrednošću ili korisnim proizvodom u jednom sistemu može odstupati od shvatanja korisnog proizvoda u nekom drugom sistemu. Izbor definicije će zavisiti pre svega od toga kako vladajuća ideologija tumači razloge zašto se uopšte bavimo ekonomskom aktivnošću.
Preporučena literatura o fiziokratima
Georges Weulersse, Le movement physiocratique en France, de 1750 à 1770. Paris: Maison des Sciences de Homme, Editions Mouton, 1910. Dostupno na ovoj adresi. (Monumentalna dvotomna rasprava o intelektualnom miljeu predrevolucionarne Francuske u kojoj se pokret razvijao, o njegovom usponu, padu i ideologiji.)
Gianni Vaggi, The Economics of François Quesnay, Durham, N.C : Duke University Press, 1987. (Odlična, sofisticirana analiza fiziokratije prosvetljene srafijanizmom.)
Ronald L. Meek, Economics of Physiocracy, Routledge, 1962. (Standardna antologija prevoda odabranih tekstova, uključujući Le tableaux économique i sjajan uvodni tekst urednika.)
Marguerite Kuczynski i Ronald L. Meek (prošireno novim materijalima, prevodima i beleškama), Quesnay’s “Tableau économique”, London: MacMillan for the Royal Economic Society and the American Economic Association, 1972. (Le Tableau u svojoj punoj veličini i složenosti, sa komentarima.)
Global inequality and more 3.0, 13.03.2023.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net
